Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

четвртак, 30. јул 2020.

Srbijokaz nas vodi - Južna Srbija, Niš kao baza

Globalno zlo nazvano korona virus koje nas je prikovalo u svoja četiri zida, donelo je i nešto dobroga. Naučilo nas je da cenimo podrazumevane standarde u kojima uživamo.
Kretanje, pre svega.
Putovanja.
Obzirom da ove godine teško da će mnogi napuštati državu u svrhu putovanja na godišnji odmor, rešio sam da izađem nekim molbama iz svoje uglavnom najbliže i najdraže okoline u susret, te da na osnovu vlastitih impresija i iskustava predložim itinerere u kojima bismo se najbolje upoznali sa Srbijom koja nam, na kraju krajeva, uvek stoji na raspolaganju. 
Zanimljiva, atraktivna, odmerena za većinu i - prelepa.
Kroz rubriku Srbijokaz nas vodi, pokušaću da približim, a možda i povedem na put čitaoce sa idejom petodnevnog mini odmora (pet noćenja, pet punih dana za užitak), aktivnog i prilagođenog za većinu, bili oni parovi u najširem dijapazonu starosti, bili porodice sa decom ili samo pojedinci željni upoznavanja Srbije.
U rubrici Vikend Srbijokaz - šifra, ću ponuditi ideje o kraćim putovanjima vikendom. 
Putovanja su predložena sa idejom vlastitog prevoza jer je zaista teško izvesti većinu njih javnim prevozom. Itinereri počinju i završavaju u Beogradu iz praktičnih razloga isključivo.
Neki od korisnih linkova mogli bi biti informacije o putarinama, zatim stanje na putevima kao i pregršt drugih linkova na kojima se možemo obavestiti o vremenskoj prognozi i nekim servisnim informacijama, kod kojih bih naglasio linkove ka lokalnim atrakcijama koje nameravamo obići sledeći itinerer jer je važno znati da li nešto radi baš kada nameravamo doći, kao i cenu ulaznice, radno vreme i slično.
Stoga, srećan nam svima put kroz Srbiju, sledeći Srbijokaz kao naš domaći putokaz.

Južna Srbija zvuči kao nešto gde se...pa, veseli, recimo. Neka prva asocijacija je to.Naravno, veselje je osnova dobrog provoda, ali za sveukupan dobar provod potrebno je još toga. Recimo, dobra hrana, lepa priroda, razni sadržaji koji ispunjavaju dan i onima sa nešto drugačijim zahtevima, adrenalin, mir i tišina, istorijski spomenici... Sve ovo nabrojano možemo sebi priuštiti jednim petodnevnim mini odmorom u Južnoj Srbiji. Ovaj Srbijokaz je formiran sa idejom da se ne obiđe baš najjužniji deo Srbije, već da se zaustavimo malo bliže od toga. Niš kao predlog za bazu nudi sasvim dovoljno logistike, inspiracije, provoda i zabave, i zbog toga je u ovom Srbijokazu upravo Niš centralna destinacija.

(karta se može povećati prema potrebi klikom na sliku)

Predlog za kretanje Prvog dana je ranije ujutru, obzirom na sadržajnost tog dana, te daljine koju valja preći. Ukoliko krenemo oko osam časova, objektivna pretpostavka je da do silaska sa autoputa na rampi za Prokuplje, sa uobičajenom zadržavanjima radi protezanja nogu ili kakvog osveženja, stižemo negde oko 11 časova. Sa ovakvim prolaznim vremenom, Prvi dan nam se otvara u svom najlepšem izdanju. Skretanje sa autoputa nas vodi na magistralni pravac Prokuplje - Kuršumlija ka našoj centralnoj destinaciji za ovaj dan, Đavoljoj Varoši. Na ovom putu ističe se crkva u Merošini, te jedno značajno stablo, mada u suštini preovlađuje zapravo tipičan krajolik gotovo netaknute prirode, ako se izuzme nekoliko naselja kroz koje se prolazi. 


Prokuplje svakako ima sve atribute da se obiđe, osveži u njemu, te nauživa u svemu što nudi. Jedan sjajan zanatlijski kvart u ambijentu nekadašnje mahale, oslonjen na gradsko šetalište, uz pijacu, a podno brda Hisar. Park ispred administativnog bloka zgrada u centru, te prelepa crkva sa svojim parkom, definitivno su argumenti za jedan odmor od vožnje na koji bi prema ovom proračunu trebalo prispeti do podneva. Ukoliko sebi dozvolimo sat vremena odmora, put dalje nastavljamo oko 13 časova, i u Đavolju Varoš stižemo do 14 časova, što nam ostavlja novih sat vremena uživanja u ovom parku prirode. Koliko god trajao, jer neki će ga možda i produžiti i na više od šezdesetak minuta, taj sat će biti jedan od najlepših doživljenih na ovom odmoru, a nekima i jedan od najispunjenijih u životu možda. 


U svakom slučaju, za one koji bi se pridržavali satnice, polazak odavde oko 15 časova znači da ćemo do Prolom banje stići najdalje od 16 časova što nam itekako omogućava novih sat, a možda i dva odmora u jednoj od lepših domaćih banja, koja nudi i bazene i šetnje i kulinarske specijalitete. I, jednu od atrakcija koja se ređe viđa u vidu pešačkog mosta ka vidikovcu i crkvi. 


U ovom itinereru jeste važno držanje plana realizacije u smislu vremena jer toliko lepote itekako ume da naprosto otme čoveku poneki sat, dva, a oteće ih samo od nečeg drugog. Šteta bi bila propustiti bilo koju od predloženih destinacija. Konačno, put nas vodi istim pravcem nazad, samo u suprotnom smeru. Ipak, valja uzeti u obzir da je do Niša i smeštanja u odabrani smeštaj pred nama put od verovatnih dva sata. Smestiti se, raspakovati, istuširati i sumirati utiske lagano pred san, najverovatniji je scenario za kraj ovako ispunjenog dana.
Drugi dan je dan za odmor. I biće nam potreban zaista. No, kada se odmaramo u Nišu, to uvek donosi daleko više od pukog izležavanja, jer veliki grad nudi štošta za obići, od samog centra, pa sve do obližnje Niške banje


Svakako da je u ovom danu jedan od mojih favorita šetnja uz Nišavu, ali i šetnja Niškom trvđavom. Obavezno predlažem i obilazak čuvene spomen kosturnice Ćele Kula, a potom jedan popodnevni izlet do desetak kilometara udaljene Niške banje. U ovom danu satnica nije toliko bitna, sve se ovo može obići natenane, a popodne čak i uživati u blagodetima banjskih bazena. 
Iako dan odmora, i Drugi dan će svakako biti sadržajno ispunjen i dan za uživanje.



Narednog, Trećeg dana, na put će nas voditi prvenstveno čulo ukusa. Odlazak u zemlju roštilja, do mesta koje je domaćin najposećenijoj manifestaciji u državi. Naravno, radi se o Leskovcu, gradu roštilja, ali poznatom i po mnogo čemu drugom. Hoćemo li se odmah zaustaviti u ovom gradu, ili pak produžiti ka centralnoj destinaciji Trećeg dana, sami odlučujemo, obzirom da put u povratku prema preporuci ovog itinerera, vodi nazad istim pravcem ali suprotnim smerom. U skladu sa time, predlažem da se Leskovac obiđe u povratku, taman kada stomak vapi za dobrim ručkom. 


Dakle, nastavljamo dalje ka Lebanu, simpatičnom mestu iz kojeg direktno izbijamo na Justinianu Primu, odnosno Caričin grad, što predstavlja highlight ovog dana. Put nije naročito dobar, ali i uz manju brzinu kretanja, ubrzo stižemo do Vizitorskog centra, a odmah potom i do same arheološke lokacije. Obzirom da antičko mondensko naselje Mediana nije otvorilo vrata posetiocima, u ovom delu Srbije se praktično samo ovde možemo sresti sa ostacima istorije koja obuhvata period s početka ove ere, ali važno je reći da ovaj lokalitet nije podržan u smislu prihvata posetilaca na nivou na kome funkcionišu neki drugi lokaliteti iz tog doba, severnije odatle. Pored toga, važno je naglasiti da sve to apsolutno ne smeta, jer doživljaj je zaista impresivan, i to čim se kroči na sam lokalitet. U toku je obnavljanje i rekonstrukcija, što obećava i značajniji utisak na posetioce u nekom budućem vremenu. 


Posle posete Caričinom gradu, vraćamo se istim putem nazad, pri čemu savetujem laganu šetnju pešačkom zonom Lebana uz osveženje koje se nudi u nekoliko simpatičnih ugostiteljskih objekata.
Konačno, verovatno taman kada creva počnu da traže svoje, grad roštilja će se otvoriti pred nama i ostaće samo muka da se odabere mesto za ručak. Dakle, jedina dilema je - gde. Sve ostalo je ovde. Leskovac je poznat po mnogočemu, ali se najviše zna za roštilj i papriku, pa zašto onda ne uživati u lokalnim specijalitetima. Obzirom da sve ove vožnje ne traju previše, nakon ručka, preporuka je da se vratimo nazad u smeštaj, osvežimo i spremimo za večernji izlazak. Niš noću zaista ima šta da ponudi. Još jedan pogled na veliki grad koji je naš domaćin u ovom itinereru, usadiće nam zasigurno dugo i prijatno sećanje na večernji izlazak.
Ipak, ne bi trebalo preterivati jer sledeći dan zahteva malo napora.



Četvrti dan nam donosi nešto sasvim drugačije. Priroda, počev od one ljudskom rukom sačuvane, do one ljudskom rukom netaknute, a ljudskom nogom nekročene, danas se retko može naći u tako velikoj meri na jednom mestu, kao što ćemo je naći kretanjem ka istoku države, odnosno ka Pirotu. Pomenuta priroda upakovana je u dve reči koje su odavno postale ne samo sinonim za prirodu najrazličitijih oblika, već i sam brend koji je prevazišao državne granice. Stara Planina.

(karta se može povećati prema potrebi klikom na sliku)

No, da krenemo redom. Nišavom nizvodno do grada poznatog po peglanoj kobasici, ćilimima ili tvrdičluku meštana, ali i po utvrđenju Pirotski ili Momčilov grad. Simpatičan gradić, i danas odiše duhom starih vremena kaldrme, turske vladavine i zanatlijskog duha. Jedna šetnja gradom će svakako prijati, a predlažem je odmah, jer posle upoznavanja prirode Stare Planine, teško da će ostati snage za još jednu šetnju. 


I upravo posle te šetnje, krećemo sa usponom na Staru Planinu sa pirotske strane. Ovo je bitna napomena, jer je to toliko velika planina, da se jedan uspon na nju može odnositi samo na taj deo i odatle se ne može obići svaki njen deo.
Naime, čuveni Midžor, skijalište i Babin zub se ne mogu obići sa ove strane. Da bi se ovi lokaliteti obišli, potrebno je uspon na planinu savladati od strane Kalne, pri čemu će nas pozdraviti na tom putu i Vodopad Kalna, odnosno Bigar koji će, ukoliko je sezona vode napunila njegove potencijale, zasjati pred posetiocima u svom punom sjaju. 


Uspon na taj deo Stare Planine počinje od prelepog etno kompleksa Srna, ali ovo je ipak opciono, za one kojima dan počne zaista rano izjutra, Jer, popeti se na dva kraja ove moćne planine u jednom danu, ume predstavljati itekakav podvig. Stoga je bitno naglasiti da nas primarno ovaj itinerer vodi na deo Planine na kome se smestio veliki broj vodopada, autentičnih kućica i zaselaka, te jedan fantastičan kanjon i Zavojsko jezero koje odiše mirnoćom i grandioznošću kakvu može posedovati samo jedno planinsko jezero.

Iskreno, smatram da je preambiciozno razmatrati obilazak Stare Planine u jednom danu kompletno, te pomenuti deo valja posetiti nekom drugom prilikom. Ovaj dan će biti prekratak za takav poduhvat, i itinerer nas na kraju vodi nazad u smeštaj. Predlog po povratku jeste pakovanje i raniji odmor jer će nas naredni dan voditi kroz nekoliko mesta, a to će iziskivati izvestan napor, posebno za vozača. 
Peti dan, dakle, počinje što ranije, ne bi li se možda već u osam sati obreli na putu koji vodi ka Sokobanji. Put je lokalnog karaktera ali odlike su mu slične kao na većini magistralnih puteva, te se njime može stići na planinu Ozren gde predlažem prvi odmor, za manje od sat vremena.

(karta se može povećati prema potrebi klikom na sliku)

U ovaj prirodni lečilišni ambijent, pored dve bolnice za pluća i oči, smestilo se i izletište u neposrednoj blizini vodopada Ripaljka. Iako razočaravajuć ukoliko nema vodnog fonda kojim se sa nešto više od deset metara visine obrušava ovaj vodopad, zapravo je sveukupan doživljaj i šetnja do njega, kroz decenijama starim korenjem obrasle staze. 


Disanje posle Ozrena svi drugačije posmatramo i doživljavamo. Da, ono podrazumevano disanje odjednom poprima neku novu definiciju koja se vezuje za do tada nepoznato zadovoljstvo udisaja.


Svega pet kilometara dalje nalazi se Sokobanja sa svim svojim čarima. 
A, ima ih...itekako.
Nekome je ovde divno sve. Nekoga će zadovoljiti Aquapark Podina, dok će neko zaželeti punu medicinsku negu i podršku u hotelu sa koga se sve vidi.
Svakako da će nekome prijati i šetnja do izletišta Lepterija, a neko će i produžiti korak da obiđe Soko gradJedno je sigurno, pogrešiti neće niko.


Planiranje vremenskih okvira za jednu od najelitnijih domaćih turističkih destinacija podrazumeva da se prihvati da je u toku povratka neophodno obezbediti nekih pet časova sveukupno, tako da se može sav ostatak vremena iskoristiti ovde. 
I baš kada se odlučimo za polazak dalje, shvatićemo da smo možda trebali još malo ostati. To je zamka zapravo...u ovom mestu koliko god da ostanemo, u nekom momentu će izgledati da smo prerano krenuli iz njega.


Itinerer će nas odvesti dalje oko planine Rtanj i već je put obroncima ove piramidalne planine toliko dominantne u svom okruženju, fantastičan pri svakom pogledu na planinski masiv koji obilazimo. Pritom ćemo svesno žrtvovati vožnju pored Bovanskog jezera, jer ćemo zarad atraktivnosti putovanja u Petom danu, na autoput za povratak uskočiti severnije, putem preko Boljevca. Ovaj magistralni pravac će nas u blizini uključenja na autopu kod Paraćina, provesti pored dva izuzetno lepa lokaliteta. Prvi na koji ćemo naići, jeste neobičan manastir Lešje. Teško je reći da li je lepše gledati sa, ili na ovaj manastir...a najlepše je zapravo i jedno i drugo, te ga i temeljno pohoditi. Drugi lokalitet je izletište Grza, na istoimenoj reci, odnosno jezercetu. Teško je ovde bilo šta pisati, sve je u slikama, ne samo na ekranu, već i u sećanjima koje će okupirati ovaj mali Raj na zemlji.


Konačno, nastavak istim pravcem ubrzo nas dovodi do uključenja na autoput kojim ćemo prevaliti još nekij 160 kilometara do Beograda, odnosno 240 do Novog sada, jer je paraćin kod koga se uključujemo, otprilike toliko udaljen.

Nadam se da je ovaj predlog itinerera od pomoći.
Iako je avanturista zapravo autor ovog itinerera i neznano puta ga je prošao sa većim ili manjim odstupanjima, siguran je da ga je nemoguće skratiti a da se time ne amputira neohodna doza zadovoljstva koju proizvodi ova ruta vrlo uspešno. Sa druge strane, moguće ga je produžiti, čak mislim da je za prosečnog putnika sedam do deset dana prava mera. Naravno, tada se može još ponešto i uključiti, ali ovaj predlog je pravljen sa idejom da se godišnji odmor u Srbiji razbije na dva, a možda tri različita itinerera i užitka.
Ukoliko nekome ova stranica posluži kao inspiracija, te se odluči da spakuje kofere u ovom pravcu, ja sam prezadovoljan i od srca mu želim srećan put i fantastičan provod.

среда, 29. јул 2020.

Objektivom po Srbiji - Lebane, ušuškano i sakriveno mesto na jugu Srbije

Koliko puta li smo samo čuli ono paušalno: ma, 99,9 posto je tako...
Meni lično tako nešto odavno služi samo kao ubeđivanje, nikako kao nešto čemu treba verovati.
Jer...gde to možemo zaista naći bilo šta što je 99,9 procenata tako...?
Naravno, za tako nešto treba stići do Lebana, malog mesta od nepunih deset hiljada stanovnika na jugu Srbije, sedišta istoimene opštine sa gotovo četrdesetak sela.
I, baš ta sela nas vode u pravu priču o 99,9 procenata.
Pravih.
Istina, nepunih, ali za malo.
Procenat koji ovde postoji je 99,83.
Sela i poljoprivreda su izgradili zajedno taj procenat.
Od oko dvadesetdve hiljade žitelja opštine, gotovo polovina živi od poljoprivrede, odnosno, skoro desetak hiljada se bavi poljoprivredom.
Pravna lica i seoska gazdinstva, dakako, kao i svuda.
I tu smo već kod tog magičnog procenta, jer upravo se u tom procentu bave poljoprivredom porodična gazdinstva u odnosu na celokupnu poljoprivredu.
U procentu manjem od jednog su pravna lica...
Iz takvog podatka se najbolje mogu sagledati Lebane.
Zapravo je reč o varošici koja ima neke svoje praistorijske pa i antičke korene, ali naselje nastaje krajem devetnaestog veka onakvo kakvim ga danas možemo videti.
Život se vrti oko nevelikog šetališta, hotela, mosta, pijace...a kada je neophodno nešto dalje obaviti, tu je svakako obližnji Leskovac.
Lebane su smeštene upravo na ulasku u Leskovačku kotlinu, posmatrano od reke Jablanice koja baš odatle prerasta u najveću sušicu u zemlji. Naime, presušuje i leti i zimi.


I sada, posle čitave ove priče, vredi li obići ovo mesto na nepunih trista kilometara od Beograda, odnosno skoro četiristo od Novog sada recimo?
Pa, vredi.
Svakako vredi zastati, prošetati se, pojesti negde sladoled, osvežiti se...ako smo krenuli u Justinianu Primu, odnosno Caričin grad koji se nalazi na svega sedam kilometara od Lebana. Tada vredi, definitivno, jer tuda se prolazi. Odnosno, možda i bolje u povratku, jer tada će osveženje i odmor biti potrebniji. A Lebane će nas i tada dočekati.
Pre kraja devedesetih tranzit kroz Lebane je imao smisla i zbog veza sa Kosovom i Metohijom, te se više putnih pravaca moglo ukrstiti u preporuku da se malo osveži i telo i duša jednom šetnjom kroz ovo mesto, ali danas je to samo ovaj antički lokalitet.
Pa ipak, Lebancima je i to dovoljno.
Imaju sami sebe, a ponekad, eto, navrate i drugi malo...razmeni se koja reč, osmeh, popije pićence...i život nastavlja dalje.



























субота, 25. јул 2020.

Foto album - Niš noću, jedan šarmantni ambijent juga koji ne dozvoljava rano leganje uveče

Treći grad po veličini u državi.
Istina, tek više od milion stanovnika u gradu danas ume da fascinira, pri čemu je Niš tek nešto više od četvrt te fascinantne cifre, ali zato dobro organizovan ambijent za provod, ume da nadoknadi fascinaciju u odnosu na sveukupan doživljaj.
Upravo tako se dešava i u gradu na Nišavi, i upravo tako jedan šarmantan, a istovremeno velik grad, ume da dočeka i prijatno iznenadi čak i one koji već očekuju zabavu.
Grad u kome je istorija ostavila za sobom toliko toga, od antičkih pa sve do savremenih dana, umeo je da upakuje svoje zabavne sadržaje i u spomenike istorije.
U samu čuvenu Tvrđavu, smešten je Muzej Jazza, ali i moćan amfiteatar koji prihvata dosta publike, te se često na ovim mestima odvijaju razne manifestacije.
Naravno, pojedini spomenici istorije nisu mesta na kojima bi se odvijale takve vrste zabava, poput Čegra, Ćele kule ili Mediane koji su sjajno osvetljeni, no ostatak ovog velikog grada učiniće sve da posetilac, gost, ali ni standardni žitelj grada ne odu na spavanje tek tako.
Makar ne prerano...
Festival Nišvil na obali reke, možda jeste najpoznatija, ali nikako nije i jedina turistička atrakcija.
Sam grad, tako otvoren, veseo, prijemčiv već na prvi dubok udisaj...sve je to ono što se može zvati turističkom atrakcijom.
Gotovo svaka uličica u centru grada krije svojevrstan odgovor na izazov da se ne dopusti posetiocu da prespava baš čitavu noć, ma koliko bio umoran.
Veliki grad ima dobru osnovu za tako nešto, ali se sigurno može reći da je Niš itekako svoju osnovu dobro iskoristio.
Restorani i hrana možda nisu na nivou onih sa velikim očekivanjima, pogotovu ako se radi o lokalnim gastronomskim specijalitetima, ali za većinu, biće to sasvim dobar izbor večernjeg provoda uz večeru i šetnju.
Već i sama šetnja šetalištem, kao i Tvrđavom, pritom slušajući muziku iz brojnih kafića, postane očas posla doživljaj koji se ne zaboravlja lako.
Doživljaj koji želiš da ponoviš...


I tako.
Koraci noću mogu se desiti svuda.
Ima li nečeg baš svojestvenog u tome da se baš ovde dese?
Zasigurno ima.
Ispočetka ti koraci možda i deluju kao svuda.
Na momente može izgledati čak kao i da ne donose ništa novo.
I onda...kako niko od nas ponekad ne ume da objasni...ili da kaže koji je to tačno korak bio...ti koraci postaju nešto posebno.
Nisu više isti...
Svaki korak dalje sluti nekako na naredni, svaka prava linija vodi do sledećeg ugla, krivine, uličice...i otkriva neke nove fasade, haustore, kafiće...ili bilo šta već viđeno...a opet sasvim drugačije.
Koraci se sami nadovezuju, umor se teško primećuje.
I tek onaj korak kada konstatuješ da je fizički faktor približio telo snu, bude korak kojim se okrećeš, i pomalo nevoljno prepuštaš ovaj grad da uživa dalje u noći kakvu možda samo taj grad ima, i vraćaš se u svoj krevet...




Sumrak je vreme koje mene lično vuče ka reci kada god sam ovde.
Ispod zidina zaista ume biti sjajan ugođaj ovakva šetnja dok se svim čulima ispraćaju poslednji titraji dnevnog svetla.
Naravno, čak i kada se ne dešava nikakav koncert kome je ova obala postala prirodna pozornica.
Zaći unutar tih zidina je takođe nešto što ne propuštam...
Diskretna vreva, ne prevelika gužva ali opet dovoljno ljudi da se može nazreti prava atmosfera koja je odavno ovim zidinama najlepša uloga.











































Uvek će nekome trebati još nečega za dobar provod.
Posebno noću.
To je prirodno.
Svako sebi zabavu kroji spram vlastite mere.
Ne znam koliko je Niš meka za neke noćne provode, a odavno sam već i prestao da na noćne provode uopšte gledam nekim takvim očima...pa ipak...
Jasno mi je da nijednu noć ovde nisam proveo uz televizor, bez da se malo prošetam onim istim ulicama kojima sam se šetao i tokom dana.
Istim onim koracima...koji odjednom postanu drugačiji...