Foto album - Niš noću, jedan šarmantni ambijent juga koji ne dozvoljava rano leganje uveče

Treći grad po veličini u državi.
Istina, tek više od milion stanovnika u gradu danas ume da fascinira, pri čemu je Niš tek nešto više od četvrt te fascinantne cifre, ali zato dobro organizovan ambijent za provod, ume da nadoknadi fascinaciju u odnosu na sveukupan doživljaj.
Upravo tako se dešava i u gradu na Nišavi, i upravo tako jedan šarmantan, a istovremeno velik grad, ume da dočeka i prijatno iznenadi čak i one koji već očekuju zabavu.
Grad u kome je istorija ostavila za sobom toliko toga, od antičkih pa sve do savremenih dana, umeo je da upakuje svoje zabavne sadržaje i u spomenike istorije.
U samu čuvenu Tvrđavu, smešten je Muzej Jazza, ali i moćan amfiteatar koji prihvata dosta publike, te se često na ovim mestima odvijaju razne manifestacije.
Naravno, pojedini spomenici istorije nisu mesta na kojima bi se odvijale takve vrste zabava, poput Čegra, Ćele kule ili Mediane koji su sjajno osvetljeni, no ostatak ovog velikog grada učiniće sve da posetilac, gost, ali ni standardni žitelj grada ne odu na spavanje tek tako.
Makar ne prerano...
Festival Nišvil na obali reke, možda jeste najpoznatija, ali nikako nije i jedina turistička atrakcija.
Sam grad, tako otvoren, veseo, prijemčiv već na prvi dubok udisaj...sve je to ono što se može zvati turističkom atrakcijom.
Gotovo svaka uličica u centru grada krije svojevrstan odgovor na izazov da se ne dopusti posetiocu da prespava baš čitavu noć, ma koliko bio umoran.
Veliki grad ima dobru osnovu za tako nešto, ali se sigurno može reći da je Niš itekako svoju osnovu dobro iskoristio.
Restorani i hrana možda nisu na nivou onih sa velikim očekivanjima, pogotovu ako se radi o lokalnim gastronomskim specijalitetima, ali za većinu, biće to sasvim dobar izbor večernjeg provoda uz večeru i šetnju.
Već i sama šetnja šetalištem, kao i Tvrđavom, pritom slušajući muziku iz brojnih kafića, postane očas posla doživljaj koji se ne zaboravlja lako.
Doživljaj koji želiš da ponoviš...

I tako.
Koraci noću mogu se desiti svuda.
Ima li nečeg baš svojestvenog u tome da se baš ovde dese?
Zasigurno ima.
Ispočetka ti koraci možda i deluju kao svuda.
Na momente može izgledati čak kao i da ne donose ništa novo.
I onda...kako niko od nas ponekad ne ume da objasni...ili da kaže koji je to tačno korak bio...ti koraci postaju nešto posebno.
Nisu više isti...
Svaki korak dalje sluti nekako na naredni, svaka prava linija vodi do sledećeg ugla, krivine, uličice...i otkriva neke nove fasade, haustore, kafiće...ili bilo šta već viđeno...a opet sasvim drugačije.
Koraci se sami nadovezuju, umor se teško primećuje.
I tek onaj korak kada konstatuješ da je fizički faktor približio telo snu, bude korak kojim se okrećeš, i pomalo nevoljno prepuštaš ovaj grad da uživa dalje u noći kakvu možda samo taj grad ima, i vraćaš se u svoj krevet...

Sumrak je vreme koje mene lično vuče ka reci kada god sam ovde.
Ispod zidina zaista ume biti sjajan ugođaj ovakva šetnja dok se svim čulima ispraćaju poslednji titraji dnevnog svetla.
Naravno, čak i kada se ne dešava nikakav koncert kome je ova obala postala prirodna pozornica.
Zaći unutar tih zidina je takođe nešto što ne propuštam...
Diskretna vreva, ne prevelika gužva ali opet dovoljno ljudi da se može nazreti prava atmosfera koja je odavno ovim zidinama najlepša uloga.

Uvek će nekome trebati još nečega za dobar provod.
Posebno noću.
To je prirodno.
Svako sebi zabavu kroji spram vlastite mere.
Ne znam koliko je Niš meka za neke noćne provode, a odavno sam već i prestao da na noćne provode uopšte gledam nekim takvim očima...pa ipak...
Jasno mi je da nijednu noć ovde nisam proveo uz televizor, bez da se malo prošetam onim istim ulicama kojima sam se šetao i tokom dana.
Istim onim koracima...koji odjednom postanu drugačiji...