Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

понедељак, 15. јул 2019.

Objektivom po Srbiji - Senta, biser na Tisi, negovan i uzgajan vekovima u tišini vojvođanske ravnice

Trinaesti vek, kažu...
Tada se prvi put pominje ime ovog grada u spisima.
Da, prvi put...ali se spominje već formirano naselje, tako da...pa, recimo da se još može porazgovarati o nekom vremenu nastajanja prvih naseobina.
Skoro tri veka Senta će čekati status slobodnog kraljevskog grada.
Razvijaće se dok to čeka.
Razvijaće se dovoljno da jednog dana postane važna čak i za sam Beč.
Štaviše, vele da se kod Sente u sedamaestom veku odbranio baš Beč.
Preterivanje ili istina po kojoj se u slučaju prodora Turaka niko ne bi mogao dovoljno organiyovano utvrditi do samog Beča, danas možemo samo nagađati.
Pa ipak, kakva god da je prava, odnosno precizna istina, Senta danas slavi dan sećanja na Senćansku bitku iz 1697. godine kada je čuveni Eugen Savojski porazio veliku tursku vojnu silu upravo na ovom mestu. Taj dan Senta slavi kao svoj dan, Dan grada.
Istorija nije baš milovala Sentu te nepun vek posle ovakve jedne bitke, Sentu razara i ogroman požar, ali nešto što predstavlja više od istorije, a krasi Sentu, jeste činjenica da je mnoge vrsne umetnike od pera, stiha i proze, iznedrila upravo ova varoš.
Dvojica Stevana, Raičković i Sremac, te Matija Bećković i Jovan Đorđević, autor himne Bože pravde, sa ponosom ističu da su iz Sente, kao i brojne druge znamenite ličnosti.
Dakako, i Senta se ponosi njima, kao uostalom i čitava država.
I sada sledi moje pitanje - da li je posetilac ove stranice dobio želju da poseti ovaj grad?
Verujem da ima onih kojima će i fotografije pomoći u odluci da to ipak učine, pa nekoliko fotografija sledi...


Vidikovac za spomen na Senćansku bitku...Gradska kuća...Fontana...pa još i park ispred...
Da, Senćani su se baš potrudili.
Vredi, svakako, ali hajdemo dalje sa fotografijama...


Sada je sve na broju...zajedno sa Vidikovcem, Spomen-vidikovcem.













Palata Parohije...interesantan naziv...
Gradski muzej danas.













Arhangel Mihailo je takođe dobio svom zaveštanju posvećenu crkvu u Senti.




Gimnazija...prelepa.
















Laganim hodom do Crkve Svetog Antuna...
Impresivna građevina.



I malo zanimljivih detalja...iz prelepe Sente.