Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

четвртак, 31. јануар 2013.

Foto album - Bogomoljka i žaba u gradskom ambijentu

Kakve veze imaju bogomoljka i žaba, pitamo se svi, uključiv i mene koji pišem o takvim stvarima...verovatno nikakve, ali jedne tople večeri u isti mah su se oko moje terase našle ove dve neobične životinje. Čim sam ih ugleda, jednu pa drugu, vratio sam se po fotoaparat i uslikao ovaj, za moje uslove neobičan prizor. Bogomoljka se isprva išćuđavala, ali se kasnije privikla. Žaba je samo ćutala i menjala pozicije...i, naravno - pozirala.









субота, 26. јануар 2013.

Foto album - Na kući se odžak puši, na tavanu meso suši....a kako bi se drugačije osetila slast pršuta?

I tako, kako to davno reče jedan Seljak u srcu i duši, neke od najlepših zakuski zapravo nastaju na tavanu i uz dim iz odžaka pušnice...
Meso se pripremi u komade pogodne za dalju upotrebu, a onda se ušuška u somun, ili pac, a možda i još kakav drugi izraz za začinsku smešu u kojoj dominira so, i pusti se da odleži. I to ležanje u somunu je različito. Većina onih koji suše ne drže se opštih i tuđih recepata već uglavnom razviju neki svoj recept pa tako prema njemu i drže u danima meso u somunu.
Naravno, igra tu ulogu i da li je mesto sa koskom ili bez nje, a posebno igra ulogu priča o temperaturi vazduha i najbitnijem - provetrenošću.
Kod nekih se izdimi za par dana, kod nekih i više, ali se na kraju sve to seli na tavan uglavnom.


Slanina, kobasice, vrat, pečenica...ah, uvek je to težak izbor i najčešći način za suočavanje sa tako teškom mukom je pristajanje na sve...pomalo. Avaj, to pomalo ume da bude problem, ali srećom predivan slani šmek ubrzo postane iritantan za nepca i želudac, pa tu zna da se nametne i svojevrsna granica. O, da, sjajna granica jer bez nje, ko zna koliko bi se pojelo, koliko popilo, koliko...
Sve u svemu, užitak koji nema mnogo konkurencije nastaje na tavanu najčešće.









уторак, 22. јануар 2013.

Foto album - Ime ruže...cvet za nekog bez imena, nečije ime sakriveno u laticama koje čuvaju trnovi

Ruža je oduvek bila simbol nečeg lepog, mističnog i romantičnog. Bela, žuta, pa čak i crna, ali najčešće crvena, kontroverzna simbioza opasnog i primamljivog, oštrog trna i nežne mirisne latice...jednostavno, ruža je uvek nosila svoju poruku bez mnogo reči.
I kada je daruješ znaš da Tvoj neko kroz nju može da Te vidi, pamti, oseti...i kada je dobiješ, znaš da je to Tvoj neko pa je čuvaš, prvo u vazi, zatim na zidu, a još kasnije u srcu. U nju nekako stanu sve one prelepe tajne, sve one boli i radosti, sve one skrivene i neostvarene želje. O, da, itekako stane sve to, samo treba znati voleti ružu i u nju možeš utisnuti sve...baš sve.
Konačno, ružu treba znati i omirisati i kroz nozdrve uvući sve one mirise koje ste delili i sve one mirise koje želiš da delite, pogledati sva ona zvezdana neba u noćima koja ostaju u albumu uspomena, svaki strasni poljubac i izmamljeni uzdah...
Oh, naravno, i svaku suzu prolivenu, ili one koje tek čekaju da se skotrljaju, svaku suzu možeš sakriti ili pronaći u ruži...i od sveg cveća na svetu baš jedino u ruži...iz nekog razloga.
Svako ime možeš sakriti ili pronaći u tom cvetu, i kada sve prođe i ostanu samo sećanja, prođeš pored cvećare ili parka i zagledaš se u taj fascinantni cvet i setiš se nekoga, kroz misli se protegne poznati dragi glas, li i ime. Ime ruže?
Moguće, kada prođe dovoljno vremena, biće da je to sada ime ruže. One jedne jedine, jer možeš darivati bukete i bukete, važna je samo ona jedna na kraju, ona koja krije osmeh, sreću suze i bol, ona koja će zauvek kriti to jedno ime sve dok i sama ne postane to ime.































I ako sa pravom osobom podeliš ružu, ali samo ružu, osoba će znati sve, znaće za svaki osmeh i svaku tugu, za svaki srećni uzdah i svaku suzu, i za one prolivene i osmehnute, i za one koje će se tek kotrljati ili se hvatati na rubu usana...

недеља, 20. јануар 2013.

Foto album - F16, strahopoštovanja vredan čelični gospodar visina

Čuveni Fighting Falcon, jednomotorni američku lovac iako vremešnog dizajna, veteran je vredan svakog respekta i dalje. O njemu se svašta može i pročitati i videti, a definitivno čuti, pa možda zaista ne treba na njega preterano trošiti reči. Sa slikama je već nesšto drugačije. Verujem da slike mogu da iskažu autorovo viđenje jedne ovakve legende kakva je F16.


Sve slike su nastale na aeromitingu Batajnica 2012.