Kraj je 2018. godine.
Oni majmuni na vlastitom ostrvu...
...i momenat kada se bivoli banjaju...
Definitivno.
Nista to ne moze vise da zaustavi.
Pomiren sa time, uredno se spremam za docek i posle silnog premisljanja odlucujem se cime cu zakljuciti ovu godinu na svom Blogu.
Necim sto je za mene jedinstveno.
Svako nije rec o svetskom cudu, ne...
Nije cak rec ni o cudu.
Pa ipak, poneko NAJ se uklapa uz Zoo vrt na Palickom jezeru.
I bas to NAJ me opredelilo.
Sa najlepsim Zoo vrtom u Srbiji cu zakljuciti ove stranice ove godine.
Toliko ovog u recenici.
no ne mari, jer...sledi upravo onaj, najlepsi zoo vrt.
Nema bas neke konkurencije, istini za dusu.
Zapravo, beogradski Zoo je onaj sa kojim se bori za titulu.
Da li je mogla Subotica da se takmici sa Beogradom u, recimo, broju zivotinja?
Tesko.
Mozda po broju vrsta?
Jos teze...
Najteze. dakako, po ekonomskoj opravdanosti.
Pa ipak, gotovo tri puta vise postilaca je na brojacu beogradskog Vrta, a razlika u velicini gradova, a posebno turistickih potencijala je zbunjujuca.
Tome je, mozda, razlog upravo to - najlepsi je.
Lepota koja mu je, bar u mojim ocima, donela titulu NAJ, verovatno najvise crpi iz sjajne organizacije prikaza zivotinja. Pre svega, ovaj Vrt je dobrim delom i park, odnosno Botanicka basta sa mnogim biljnim, cak i egzoticnim vrstama.
Na sledecem mestu su svakako kavezi.
Tacnije, njihovo odsustvo.
Konfiguracija je takva da se gotovo svi stanovnici u smislu bezbednosti nalaze u osobenim prostorima od kojih je najmanje klasicnih kaveza sa resetkama ili gustom zicom, odnosno staklom.
Fotoaparat belezi sve slobodno, gotovo kao na safariju...
I konacno, neka resenja u kojima su izbegnute sve asocijacije na kavez.
Majmuni imaju vlastito ostrvo.
Gazele i antilope se slobodno setaju dok posetioci prolaze mostom iznad njih.
A ostalo?
Ostalo je na slikama.
Oni majmuni na vlastitom ostrvu...
...i momenat kada se bivoli banjaju...
