Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

субота, 31. јануар 2015.

Foto album - Mačka u objektivu

U nekim kulturama je smatrana i svetom životinjom, ali u gotovo svim kulturama je bila kućni ljubimac. Ipak, zajedničko za sve kulture je činjenica da je niko nikad nije uspeo dresirati.
Kažu - nemoguće je.
Lenja, radoznala, svojevoljna, sa svojih devet legendarnih života i poslovičnom sposobnošću da se dočeka na sve četiri noge ma odakle da započne svoj slobodni pad, neke su od osobina koje se kose sa idejom da bude kućni ljubimac.
Pa, ipak...


I eto, iako autor ovih stranica i fotografija apsolutno nije ljubitelj mačaka, sa svojom tajnom uspešnom i neobjašnjivom strategijom podvlačenja pod kožu svima, neke od mačaka su uspele da zauzmu svoje mesto i u mojim foto-albumima.
Ko ih voli, neka uživa...reče jedan koji ih ne voli, a ipak ih uslika :)

Cica:
















I mačak...
...pomalo tužan, definitivno neraspoložen sa fotografisanje za razliku od prethodne pozerke, ali...mačke su mačke, neće to nikakav foto aparat promeniti :)















I neke druge mačke koje su pronalazile momente da se zavuku u fokus...






уторак, 27. јануар 2015.

Utvrđeni Balkan - Trogirska tvrđava Kamerlengo, mletačka vojna baza i savremeni kulturni centar

Utvrđeni kontrolni punkt venecijanske vojske nastao u 15. veku na trogirskom ostrvu, danas je zaista jedan sjajan kulturni centar, pozornica na otvorenom, a definitivno i obavezan deo turističkog obilaska jednog od najživopisnijih dalmatinskih gradova.
Prava svrha, reklo bi se.
Naravno, posle dobrih gotovo 6 vekova čekanja :)
Pa ipak, vredi malo sagledati i prošlost kroz ovakva utvrđenja, zaviriti na mesta gde su nekad vojnici pod šlemovima, sa dugim mušketama, nadzirali prolaz pored ostrva Čiova, i ne sanjajući da će jednog dana umesto njih ove zidine naseljavati još jedino - golubovi.


Tvrđava je ustvari mala, ali pruža veličanstven pogled na koju god se stranu pogleda. Verovatno i nije zamišljena kao neosvojiva, već više kao nešto što bi moglo pre biti baza i sklonište od nekog manjeg napada. Nije opremljena za duže opsade, pa takva izgradnja i sugeriše navedenu namenu.
U svakom slučaju je interesantna za pogledati, kako u nju, tako i sa nje. Pogled na grad, ili teren lokalnog kluba, te ka Kozjaku ili Čiovu, svejedno je praktično. Pogled seže i do Splita, odnosno Poljuda i Marjana, dok na drugu stranu otvara učinu prema Rogoznici i Šibeniku, ali naravno, do tih obala ne može da dosegne.