Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

субота, 17. август 2019.

Objektivom po Srbiji - Justiniana Prima, Caričin grad...jedna od najznačajnijih antičkih naseobina u Srbiji

Caričin grad.
Justinianov prvi...Justiniana Prvog.
Prvi koji je sagradio...jer, Secunda je onaj koji je obnovio.
Prvi vizantijski car.
I..poslednji rimski.
Zašto baš ovde, nedaleko od Lebana, nedaleko od Leskovca?
Vrlo su uverljivi dokazi da ga je podigao u čast kraju iz koga potiče.
Dakle, domaći Car, reklo bi se.
Konačno, bio to pravi motiv ili ne, tek nekih osamdesetak godina po početku izgradnje Prima je funkcionisala kao veliko i značajno pre svega crkveno sedište ovog dela Vizantije.
Caričin Grad se smatra i jednom od najznačajnijih ali i najvećih u unutrašnjosti Balkana.
Vizantijskih, dakako.
Široke a popločane ulice vode do trgova.
Do fontana.
Do freskom oslikanih najlepših urbanih detalja tadašnjeg sveta.
Mnoštvo bazilika otkrivenih do sada govori o njegovoj stvarnoj moći.
Značaju.
Lukovi i stubovi.
Uređenje grada da ima bedemom opasane tri celine, Gornji, Donji i Akropolj...a u svaki se ulazi kroz posebne kapije. I što se više otkopava, tim više i pleni.
Kratak životni vek grada prekidaju varvari svojim upadima sa severa.
Nikada se nije oporavio. Nikada nije zaista obnavljan.
Tu je i danas, onakav kakvim su ga ostavila pustošenja.
Situacija se vremenom poboljšala.
Dosta se radilo. Dosta se otkopalo.
Dosta se saznalo.
Sada se restaurira.
Podignut je i vizitorski centar, čini se bez preteranog udubljivanja u materiju, ali verujem da ipak ima neku funkciju.
Otkriveno je i kupatilo, iz higijenskih razloga smešteno van zidina.
Otkriveni su delovi akvadukta koji je sa Radana dovodio vodu.
Zatim novčići, te greševinski elementi sa sve žigovima proizvođača.
Vredi se zaputiti.


Trud koji je uložen da se ovakav jedan vredan antički lokalitet približi javnosti je očigledan.
Nekome možda ne deluje tako ali pri prvom pažljivijem pogledu, vidi se trud.
Ako je Vizitorski centar možda ispod nivoa očekivanog već u smislu projekcije, ali moguće ne i svoje funkcionalnosti, onda je kompenzacija za to domaćin koji će opravdati svaki dinar ionako odmerene i nimalo preterane cene ulaznice.
Formalna kompetentnost je u potpunosti izbalansirana entuzijazmom, znanjem i samom pojavom.
Da...naš domaćin zaista pleni.
I...ako su prilazni put, parking, svi logistički objekti izuzev pomenutog vizitorskog dosta ispod nivoa koji zahteva savremeni turizam, sadržaj koji se pruža pred dovoljno upornima odagnaće neugodan osećaj raspitivanja za put, izbegavanja rupa i neugodnih mimoilaženja...














Ova prelepa bašta nije antička, naravno.
To je trud za dobrodošlicu...
I pelcer je svakome dostupan...nekom pelcer za rasad cveća...a nekom možda i za rasad osećaja za prigodnu dobrodošlicu.





















I...domaćin...

































































I...ima li životinjskog sveta ovde..?
Oh, pa naravno...ima ribica...japanskih...a ima i vrapčića...domaćih.

























Нема коментара:

Постави коментар