Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

субота, 28. јануар 2017.

Objektivom po Srbiji - Plaža u Šapcu, tamo gde je Čivijaško more...

Šapčani idu na more, naravno, ono pravo, slano...ali, imaju i dnevnu alternativu.
Kada sve počne da gori i julsko sunce očas posla parkove i travnjake pretvori u seno još dok su vlati u svom korenu, Šabac uglavnom opusti. Na ulicama gotovo nikoga, neko se krije pod klimom, neko je možda negde i otputovao, a neko je i skoknuo do Tvrđave i daleko najprivlačnijeg mesta u Šapcu u tom vrelom trenutku.
Do plaže na Savi.
Plaža, naravno, nije velika, ali je stilizovana nekako sa šmekom, u najmanju ruku vredna posete.
E, a kad se već poseti, red je da se i noge skvase.
I grlo u nekom od obližnjih šankova u pravom havajskom maniru.
I da se uhvati malo one prelepe bakarne boje.
I provoza koji krug čamcem.
Ili gliserom čak?
Zvuči li i dalje kao Šabac?


Nije plaža samostalna celina, naprotiv, u vrele dane kruna, ali generalno važan segment jedne veće celine, kompleksa koji sadrži i kulturu i šetnju, i sport i istoriju i sve to na jedan sjajan način objedinjuje u kompleksnu celinu u kojoj gotovo svako nađe sebi nešto lepo, nešto što mu popravi dan.
Tvrđava ugošćava tradicionalno Šabački letnji festival pa kad se još u prilaženju razlegnu akordi Van Gogha, znaš da si na pravom mestu.
Naravno, u pravo vreme!


Ulazak u komleks Starog grada kako je i naziv svemu ovome, a odmah potom i poveći kamp za posetioce Festivala.



Tvrđava kao glavni domaćin.
Nije velika, ali kada se pravilno ispuni zvukom, postane izuzetno mala za sve do kojih zvuk dopre...



Džetovi na Savi.
Nekome atrakcija, nekome zamena za more...








Tobogan na žalost najmlađih nije više u funkciji.
Ovu vrstu zadovoljstva moraće potražiti na drugom mestu.











Spasilac pomno prati dešavanja spreman da reaguje, a biletarnice montirane ispred tvrđave odmaraju dok ne padne mrak, jer onda počinju da rade punom parom.



недеља, 22. јануар 2017.

Objektivom van Srbije - Brioni, arhipelag svetske klase, ali i glasa, I deo

Državnici, filmske zvezde, umetnici raznih profila...sve je njih ugošćavao arhipelag smešten uz samu Istru kojim dominira centralno ostrvo Veliki Brion.Iako se njegova istorija umnogome zasniva na antičkim vremenima na koja ukazuju ostaci rimskog mondenskog naselja Verige ali i drugi svedoci nekih još starijih vremena, ona istorija koja je oblikovala Brione u savremenu turističku destinaciju počinje u vreme kada bogati industrijalac Kupelwieser kupuje arhipelag i čvrstom voljom isušuje močvare te gradi savremene hotele sa pratećim sadržajima čime Brioni postaju savremeno mondensko letovalište svog doba. Malarično područje gotovo upotpunosti isceljuje čuveni doktor Robert Koch sa svojom ekipom koji na zanimljiv način istrebljuje komarce u relativno kratkom periodu, što praktično čini temelj ideji jednog takvog kompleksa.
Zadržavši zaostavštine antike i srednjeg veka građene u vreme Ilira, pa zatim Rima i Vizantije, vizionarskim potezima vlasnik arhipelaga uspeva da očuva maslinu koja danas gazi svoj sedamnaesti vek naprimer, a da pritom postavi na noge golf teren jedinstven u svetu bez ikakvog dodatnog održavanja kroz zalivanje i pesticide. Ovaj mlađi sadržaj u odnosu na pomenutu maslinu za koju godinu tek treba da napuni svoj prvi vek.
Pa ipak, najčuveniji brionski stanovnik je Tito, neprikosnoveni vladar nekadašnje Jugoslavije nekih 35 godina. Njegova Era na Brionima donela im je sasvim zasluženu svetsku slavu.


Svi korisnici Briona ustvari su baštinili ponešto što danas čini ovaj kompleks jedinstvenim, pa iako je danas uglavnom većini vidljiv mahom samo sadržaj Velikog Briona, ja znam i neke druge sadržaje, doduše iz nekih drugih vremena, ali vreme na Brionskom arhipelagu ima neku drugačiju dimenziju, pa se malo toga uopšte promenilo na ostalim ostrvima kakva su Kozada i Jerolim sa svojim dečijim odmaralištem, ali i Vangi i nekadašnjoj Titovoj rezidenciji na njoj, dok je možda i najznačajniju promenu pretrpelo ostrvo Mali Brion koje je u svoju tvrđavu po prvi put ugostilo kulturni sadržaj umesto vojnog. Da, danas nema nekadašnjeg Zoološkog vrta i sada se Safari park šepuri brojnim vrstama, ali me ipak u Centralnoj luci dočekao papaj Koki. Pričalica...
Ovu malu šetnju Brionima kroz sliku nadalje ću začiniti ponekim komentarom, dok će neki drugi brionski sadržaji biti predstavljeni u drugoj temi Brioni II deo.






Prilazak i ulazak u Centralnu luku u kojoj je smeštena otprilike polovina hotelskih kapaciteta, ali kuća za čamce u kojoj su nekada bili smešteni Titovi čamci, a u kojoj je danas izložbeni prostor.



Put vodi unaokolo pored golf terena ka Safari parku uz obalu. U daljini se preko Fažane i Peroja vidi Učka, najveća planina Istre.





Pored Ribnjaka se mogu zateći i gotovo nestvarni prizori za ovo područje. Naprosto ih u svojim glavama percipiramo kao neko sasvim drugo, daleko podneblje na kme je National Geografic stekao slavu...





Samo brojanje godova ovog drveta uzelo značajno životno vreme čoveku...srećom, postoje i brže tehnike brojanja godina ovim vekovima starim divovima. Jeleni i srne rano ujutru ili kasno uveče mirno izlaze na pojila i ispašu upravo pored njih.


Mali Brion, današnja pozornica nastala uglavnom angažmanom Radeta Šerbedžije i njegove glumačke ekipe. Sad, ako treba da pojašnjavam i ko je Šerbedžija... :)





I tako do Safari parka, ali i područja na kome su pronađeni ostaci najstarije praistorije do sada. Ima tu i slonova sa dugom kljovom ali i dinosaurusovog zuba, eheeej...














Nekoliko vila koje takođe ljubomorno čuvaju istoriju koja nekada u njima stvarana, pisana i potpisivana.





Verige i Bizantski Kastrum svedoče o civilnoj arhitekturi rimskog i vizantijskog uspona.












I, nekome poznata Školjka...nekada centar društvenog života na ostrvu bez društvenog života.
Kako god da zvuči ovo, neke se stvari ne mogu bolje opisati.




Rudnici soli.
Šetališta.
Spomenici istorije i tehnologije.
Mislim da svaki posetilac odabere sebi nešto od ovoga individualno...





Jedan čuveni automobil i njegov još čuveniji vlasnik.





I Mediteranski vrt, jedna potpuna novina, ali o tome u zasebnoj, narednoj brionskoj temi.


Stilizovano održavanje higijene, nisam odoleo da ovaj nivo razmišljanja o kulturi i higijeni ne podelim na ovim stranicama.











Konačno, malo scega za kraj šetnje. Zanimljivo da neretko ovakvi talasi izbace i poneki stari novčić ili kakav drugi trag istorije. Sedneš da se sunčaš, pođeš da se okupaš i nabasaš na komad talira ili srebrenjaka...zvuči privlačno?