Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

недеља, 25. јун 2017.

Objektivom po Srbiji - Ruma, sremska varošica u novom pohodu na staru slavu

Vašar u Rumi.
To je moja prva asocijacija na Rumu koje se sećam. Kao dečak nikada nisam otišao na taj vašar ali je to definitivno bilo prvo što pomislim kad neko spomene vašar.
Čak iako je onaj šabački i u pesmama opevan.
Na vašarište sam otišao, beše neko motociklističko okupljanje, ali ne i na sam vašar.
Čak sam i sa manje uspeha par puta izbegavao ovaj prostor u pijačni dan dok sam prolazio kroz Rumu, ali opet, na sam vašar nikada nisam otišao.
A Ruma je svakako bila oduvek nešto mnogo više od toga.
Nekada je ovo bio respektabilan gradić u koji se dolazilo, a ređe se odlazilo iz njega.
Devedesete su uzele svoj danak. Devastirana privreda i veliki odliv stanovništva umrtvili su gradić do neprepoznavanja. Jedno skretanje sa autoputa kad pođeš za Šabac. Tuga.
Zadnjih godina, borba počinje iznova. Gradi se, otvaraju se i ugovaraju fabrike, livade ustupaju mesta zidovima i parkinzima. Nova bitka za stari sjaj je u rasplamsavanju.


Vašar, tezge, gužva i trubači na neki način su se presvukli u neko drugačije ruho. Centrom grada na glavnom šetalištu - trube.I to ne bilo kakve. Ogromne. Skulpture. Spomenici. Kako ih ko doživljava. Pijačna vreva na mestu gde i treba da bude, tik uz crkvu, gradi scenografiju za centar grada koji je ponovo na nogama i juri za starim sjajem i slavom. Prilično uspešno, čini se.
I stoga, evo Rume pred nama.



























недеља, 18. јун 2017.

Foto album - Mamut park, jedinstveni park ispod zemlje sa skeletima mamuta

Nedaleko od Požarevca, usred prelepog i sve većeg kompleksa Viminacijuma, u sklopu narastanja samog kompleksa, nezaobilazno je bilo da se iskombinuju dve istorijski međusobno veoma udaljene epohe. Praistorija i Stari vek.
Mada na prvi pogled malo neobično zvuči, zapravo se sve to ipak dešavalo na ovom mestu, i ovde su i otkriveni najznačajniji tragovi ove dve epohe. Stoga ne treba ni da čudi da su se mamuti našli negde ispod rimskog nasleđa na ovim prostorima, već se treba prepustiti užitku posete ovako jedinstvenom ambijentu.
Mada je u Srbiji pored antičkog nasleđa, sasvim solidno izložena i praistorijska epoha, uvek se postavlja pitanje kreiranja samog ambijenta koji ne samo da dekoriše i ilustruje eksponate koji se nastoje pokazati, već im u najvećem delu i daje onu presudnu notu zanimljivosti koja ih dovodi pred najširu, a ne samo uskostručnu publiku. Pozitivni pomaci na tom ambijentalnom planu su vidljivi gotovo na svakom od načazišta otvorenih za javnost, ali mašta dizajnera ambijenta generalno je ograničena samo raspoloživim sredstvima i stvarnim uslovima kako geografskim, a tako i ekonomskim, privrednim, a ponekad i političkim. Dizajner koji se u tome snađe, odradio je ogroman posao. Ne znam ko je to bio u slučaju Parka Mamuta u Viminacijumu, ali je sjajno odradio svoj posao.


Viminacijumska mamutica nije preciyno identifikovana, pa da ne bi ostala nepoznata, njoj su, logično spram mesta nalaženja, nadenuli ime - Vika. Zgodno.
Naravno, sledeći logiku kojom je kikindski mamut postao Kika, verovatno drugo ime nije dolazilo u obzir. Sa druge strane, u oba slučaja ove džinovske životinje ostale su zaglibljene u blatu gde su tiho uginule i mirovale sve dok ih bageri površinskih kopova (u Kikindi glinokopa) nisu pronašli i premestili na sadašnja boravišta. Dosta sličnosti i u svršetku fiziološkog i početku eksponatskog života u oba slučaja.
Nadalje viminacijumska priča postaje jedinstvena jer na veoma originalan način Park dobija smeštajne ali i konzervatorske uslove, te su pored ovog kompletnog skeleta za sada smešteni i ostaci još pet mamuta ali i jednog debla starog skoro koliko i praistorija. Eto šta je kvalitetno drvo, takvo se više ne pravi :)
















Eh, ono deblo koje spomenuh...




A iznad glavnog Parka Mamuta, manji - parkić mamuta recimo.