Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

среда, 29. јул 2020.

Objektivom po Srbiji - Lebane, ušuškano i sakriveno mesto na jugu Srbije

Koliko puta li smo samo čuli ono paušalno: ma, 99,9 posto je tako...
Meni lično tako nešto odavno služi samo kao ubeđivanje, nikako kao nešto čemu treba verovati.
Jer...gde to možemo zaista naći bilo šta što je 99,9 procenata tako...?
Naravno, za tako nešto treba stići do Lebana, malog mesta od nepunih deset hiljada stanovnika na jugu Srbije, sedišta istoimene opštine sa gotovo četrdesetak sela.
I, baš ta sela nas vode u pravu priču o 99,9 procenata.
Pravih.
Istina, nepunih, ali za malo.
Procenat koji ovde postoji je 99,83.
Sela i poljoprivreda su izgradili zajedno taj procenat.
Od oko dvadesetdve hiljade žitelja opštine, gotovo polovina živi od poljoprivrede, odnosno, skoro desetak hiljada se bavi poljoprivredom.
Pravna lica i seoska gazdinstva, dakako, kao i svuda.
I tu smo već kod tog magičnog procenta, jer upravo se u tom procentu bave poljoprivredom porodična gazdinstva u odnosu na celokupnu poljoprivredu.
U procentu manjem od jednog su pravna lica...
Iz takvog podatka se najbolje mogu sagledati Lebane.
Zapravo je reč o varošici koja ima neke svoje praistorijske pa i antičke korene, ali naselje nastaje krajem devetnaestog veka onakvo kakvim ga danas možemo videti.
Život se vrti oko nevelikog šetališta, hotela, mosta, pijace...a kada je neophodno nešto dalje obaviti, tu je svakako obližnji Leskovac.
Lebane su smeštene upravo na ulasku u Leskovačku kotlinu, posmatrano od reke Jablanice koja baš odatle prerasta u najveću sušicu u zemlji. Naime, presušuje i leti i zimi.


I sada, posle čitave ove priče, vredi li obići ovo mesto na nepunih trista kilometara od Beograda, odnosno skoro četiristo od Novog sada recimo?
Pa, vredi.
Svakako vredi zastati, prošetati se, pojesti negde sladoled, osvežiti se...ako smo krenuli u Justinianu Primu, odnosno Caričin grad koji se nalazi na svega sedam kilometara od Lebana. Tada vredi, definitivno, jer tuda se prolazi. Odnosno, možda i bolje u povratku, jer tada će osveženje i odmor biti potrebniji. A Lebane će nas i tada dočekati.
Pre kraja devedesetih tranzit kroz Lebane je imao smisla i zbog veza sa Kosovom i Metohijom, te se više putnih pravaca moglo ukrstiti u preporuku da se malo osveži i telo i duša jednom šetnjom kroz ovo mesto, ali danas je to samo ovaj antički lokalitet.
Pa ipak, Lebancima je i to dovoljno.
Imaju sami sebe, a ponekad, eto, navrate i drugi malo...razmeni se koja reč, osmeh, popije pićence...i život nastavlja dalje.



























Нема коментара:

Постави коментар