Objektivom po Srbiji - Bovansko jezero, mali raj podno Rtnja

I za lovce i za ribolovce...tako kažu. Obilje šume i vode privući će podjednako i jedne i druge. 

Veštačko jezero nastalo zbog potreba vodosnabdevanja Aleksinca, danas je mali raj i za jedne i za druge. 

I ne samo za njih. Nekoliko kamping prostora na obali jezera koja je oko deset kilometara dugačka, svedoči o tome da ovde dolaze turisti i iz sasvim drugih razloga. Jedrenje?Naravno. 

Kupanje? Sasvim sigurno....ali ljubitelja prirode ovde zapravo ima najviše.

Nije ni čudo, pored jezera se proteže put skoro čitavom njegovom dužinom ga dodirujući, pogled je takav da je teško ne skrenuti...a i ako ne skrenete, mučićete sebe s pitanjem Zašto nisam.

Rtanj polako nestaje iz vidokruga, moćan i tih, prepoznatljiv sa velike daljine. Kada često putujete ovim krajevima, upravo taj Rtanj deluje kao mistični gospodar prostora koji ga okružuje, iz nekog razloga nameće se ideja da upravo Rtanj kreira vremenske prilike u ovom delu zemlje, da baš on kvari...onda kada se vreme pogoršava. Ipak, kada je sunce, deluje umiljato i pomalo nezgrapno i jedina asocijacija po sunčanom danu na njega je Rtanjski čaj...

Koliko je jezero veliko, nije teško proceniti. Sa dubinama je već malo teže, ali uglavnom se priča da je reč i o dubinama većim od tridesetak metara na pojedinim mestima, dok je kod same brane dno na nekih pedeset metara ispod kupača. Zato, pazite da nešto ne izgubite dok se kupate :)

Jezere definitivno nije komercijalizovano, pa čak ni urbanizovano dovoljno. Nedostaje mnogo toga, a najviše nekog plana šta uopšte učiniti. Da, Aleksinac ima vodu i jezero zadržava nanose planinskih voda u sklopu svoje namene u regulacionom moravskom i đerdapskom slivu voda, ali...da li je sad to sve?

Hoće li neko nekada dovesti struju i urbanizovati bar jedan od nekoliko improvizovanih kampova, za sada se ne zna. Interesantno je da nekoliko hiljada kupača godišnje naiđe ovde, ali to kao da nije primećeno. Šteta.

Do nekih mudrijih vremena, uživaćemo u činjenici da Bovansko jezero za sada još nije urbanizovano, ali zato nije ni zagađeno urbanim otpadom koji pušta korenje na svakom mestu gde zamiriše - novac.

Čitavo jezero teško je sagledati sa obale, ali imam utisak da je sa obale najlepše sagledavati ga. Nekome to pomogne da stekne celovitu sliku o ovoj lepoti, nekome manje, ali siguran sam da niko ne može ostati imun na ovu hologramsku projekciju mesta gde svi mi poželimo da se nađemo makar desetak minuta u danu.