Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

субота, 09. децембар 2017.

Objektivom po Srbiji - Kovačica, nekrunisana kraljica naivnog slikarstva

Nisam bio siguran u naslov.
Kraljica?
Ma ne...ali - nekrunisana?
Malo mi smislenije zvuči kao čitav sklop.
Možda je najadekvatnije Kovačicu videti kao neku nezvaničnu prestonicu naive na ovim prostorima obzirom da je odavde potekao ili ovde stvarao i izlagao toliki broj poznatih naivnih slikara.
Martin Janoš, Zuzana Halapova i drugi, uključiv i naslednike njihove škole naivnog slikarstva, izrazito su najveći brend ove banatske varošice koja je sa svojih tek nešto više od 6000 stanovnika, i sedište istoimene opštine.
Naravno, najveći brend same varošice, jer je ipak najveći brend opštine Mihailo Pupin.
Pa ipak, mada je biti jedan uglavnom superlativna oznaka, u slučaju brendova ove male opštine to ima jednu drugu težinu - Pupin je jedan, naravno, ali je naivnih slikara mnogo više. Na neki način upravo ta brojnost je odnela prevagu i kreirala zaštitni znak Kovačice kao prestonice naivnog slikarstva. Eto, jednu tako briljantnu figuru kakva je nesumnjivo Mihailo Pupin zaseniti i preoteti joj titulu prve asocijacije, to je već nešto.
Danas se u Kovačicu ide radi slike.
Naivne slike.
Lepe naivne slike, one sa dušom, bez prethodnog obrazovanja na institucijama koje proučavaju slikarstvo, ali sa urođenim darom da se uoči i kroz boje prenese svet oko nas jednim vedrim, zdravim pogledom.
Zbog takve slike se ovde dolazi danas.
I mada su starijim generacijama itekako poznati neki drugi brendovi ove umetnosti kakvi su Generalić ili Jeremija, zapravo ne postoji mesto na kome će se lakše i nežnije uroniti u svet naive od Kovačice.
Definitivno ne postoji.


I...za svakoga ponešto.
Pored jednog bogatog života u kome je itekako mnogo toga vezano i za slikarstvo, autora ovih fotografija fascinira još jedna stvar.
Multikulturalnost vekovima stara i stabilna za primer.
Četiri zvanična jezika.
Četiri jezika koji se savršeno razumeju vekovima.
Čak i da neko nekoga ne razume baš sve, uvek mu sagovornik može naslikati ono što je hteo da kaže.
Savršeno za ovaj svet u kome je sve teže naći dvoja usta koja razumeju isti jezik.
Savršeno za svet koji sve manje priča konkretno a sve više priča prazne priče.
Ma, savršeno za svaki svet.