Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

субота, 08. јануар 2011.

Objektivom po Srbiji - Pirotski grad, povod i uvod u Kosovski boj

Da li je Močilov ili Pirotski, tek, grad nije sigurno, pa opet tu tvrđavu zovu gradom. Momčilovim ili Pirotskim, svejedno, uvek se pritom misli na omanju tvrđavu gotovo u samom gradu, praktično na ulazu iz pravca klisure , uzdignutu nad Nišavom na bregu. Tvrđava se dosta dugo restaurira i konzerviše i čovek se u prvi mah zapita odakle toliko posvećivanje pažnje jednoj tako malenoj tvrđavi.


Interesantno u priči o Pirotskom gradu je mnogo toga, ali verovatno najzanimljivije zvuči njena najranija i najsvežija istorija. Izgrađena u vreme Osmanlijskog prodora na Balkan, Knezu Lazaru je pred finalni sukob na Kosovu često služila kao isturena strela u turskom nadirućem oku i stoga ne čudi što su je Turci zauzeli. Ono što je intrigantno jeste da ga nisu uspeli i zadržati već su ga srpski oklopnici vratili pod svoju kontrolu, a istoričari tvrde da je upravo to bio jedan od ključnih razloga za donošenje odluke o konačnoj bici na Gazimestanu. Po njenom zauzimanju od strane Osmanlija i nakon poraza u Kosovskom boju, Srbi su u više navrata i tokom više godina ponovo držali ovu tvrđavu, sve skoro do samog pada srednjevekovne srpske države pod tursku vlast.







Iz svežije istorije kuriozitet je da je za potrebe vojne logistike tvrđava bila aktivna i posle Drugog svetskog rata, nakon čega je polako prepuštena zubu vremena koji sada otklanjaju restauratori i konzervatori, ne bi li ovu tvrđavu sačuvali kao veliki spomenik jednog slavnog dela naše istorije.









Podno tvrđave, namerniku se smeši Pirot. Ne Pirotski grad, već savremeni grad Pirot.

Нема коментара:

Постави коментар