Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

понедељак, 20. април 2020.

Srbijokaz nas vodi - Istočna Srbija, Borsko jezero u središtu

Globalno zlo nazvano korona virus koje nas je prikovalo u svoja četiri zida, donelo je i nešto dobroga. Naučilo nas je da cenimo podrazumevane standarde u kojima uživamo.
Kretanje, pre svega.
Putovanja.
Obzirom da ove godine teško da će mnogi napuštati državu u svrhu putovanja na godišnji odmor, rešio sam da izađem nekim molbama iz svoje uglavnom najbliže i najdraže okoline u susret, te da na osnovu vlastitih impresija i iskustava predložim itinerere u kojima bismo se najbolje upoznali sa Srbijom koja nam, na kraju krajeva, uvek stoji na raspolaganju. 
Zanimljiva, atraktivna, odmerena za većinu i - prelepa.
Kroz rubriku Srbijokaz nas vodi, pokušaću da približim, a možda i povedem na put čitaoce sa idejom petodnevnog mini odmora (pet noćenja, pet punih dana za užitak), aktivnog i prilagođenog za većinu, bili oni parovi u najširem dijapazonu starosti, bili porodice sa decom ili samo pojedinci željni upoznavanja Srbije.
U rubrici Vikend Srbijokaz - šifra, ću ponuditi ideje o kraćim putovanjima vikendom. 
Putovanja su predložena sa idejom vlastitog prevoza jer je zaista teško izvesti većinu njih javnim prevozom. Itinereri počinju i završavaju u Beogradu iz praktičnih razloga isključivo.
Neki od korisnih linkova mogli bi biti informacije o putarinama, zatim stanje na putevima kao i pregršt drugih linkova na kojima se možemo obavestiti o vremenskoj prognozi i nekim servisnim informacijama, kod kojih bih naglasio linkove ka lokalnim atrakcijama koje nameravamo obići sledeći itinerer jer je važno znati da li nešto radi baš kada nameravamo doći, kao i cenu ulaznice, radno vreme i slično.
Stoga, srećan nam svima put kroz Srbiju, sledeći Srbijokaz kao naš domaći putokaz.


Put u Istočnu Srbiju prema ovom Srbijokazu počeli bismo autoputem E 75 pravcem ka Nišu, i to nekih 160 km do isključenja za Paraćin. Ova deonica trebalo bi da bude komotno savladana za nekih stotinjak minuta sa zadržavanjima na naplatnim rampama. Posle isključenja, ne ulazeći u sam Paraćin, izbijamo na regionalni pravac ka Zaječaru. Odvajanje sa autoputa vodi nas solidnim putem koji je na kritičnim usponskim mestima podeljen u tri trake, tako da spora vozila na uzbrdicama ne predstavljaju problem. Ova deonica ukupno broji 90-ak km što omogućava kretanje zadnjeg radnog dana posle posla, jer je praktično čitav put moguće preći za tri do četiri sata. Taj dan zbog ovoga ne nazivam prvim, već nultim.




Dakle, odvajanje sa autoputa doneće i neke zanimljive i atraktivne lokacije koje se ne mogu videti ukoliko se krene na predloženi način. Ipak, ukoliko se krene ujutru, nulti dan postaje prvi dan, i onda je već moguće odabrati između nekih stanica vrednih zastajanja i uživanja. Pre svega ovde mislim na popularno izletište Paraćinaca Grza, kao i jedinstven i atraktivan manastir Lešje.
Putem će nam se svakako pružiti i prelep pogled na impozantan masiv mistične planine Rtanj.
Negde u ataru mesta Šarbanovac, na raskrsnici se odvajamo na levo, napuštajući pravac ka Zaječaru, te prateći (klasičan) putokaz ka Boru. Sve je lepo označeno i pregledno.
Put kojim se dalje krećemo sličnog je kvaliteta i njime se uglavnom penjemo naviše.
Nakon penjanja na jednom od malobrojnih spuštanja nalazi se jedino škakljivo mesto jer se odmah po prelasku lokalnog mosta, odvajamo na levo prema Borskom jezeru i Brestovačkoj banji, napuštajući pravac za Bor.
Iako kratka, svega nešto više od pet kilometara duga, deonica pred nama je najzahtevnija, često i aljkavo obnavljana i održavana. Živopisna, s druge strane. Zanimljiva.
Put nas vodi i kroz omalenu ali zanimljivu Brestovačku banju, pravo do Borskog jezera.
Ovde ćemo se parkirati, raspakovati i smestiti...a možda i prošetati uveče.
U svakom slučaju time završavamo put i nulti dan.



Ujutru nas čeka naš Prvi dan. Odaberite ga u nedelji. Moj predlog ide za sredu iz praktičnih razloga.
Jutro je vreme da se upoznamo malo po danu sa okolinom, svojim smeštajem i Borskim jezerom po dnevnom svetlu. Lagana šetnja posle doručka otkriće nam dosta toga. Renovirani biser ove destinacije, Hotel Jezero pravo je zadovoljstvo obići.
Pa ipak, ako procenite da je hladno još uvek za kupanje, nije loše odvesti se par kilometara do Brestovačke banje. U njoj se mogu videti obnovljeni konaci i Obrenovića i Karađorđevića, kao i zanimljivi izvori, banjsko lečilište, Tursko kupatilo ali i prelep restoran Dom odmora obnovljen nedavno sa kapacitetima za noćenje. Na kraju shvatimo da smo tih sat i nešto zaista lepo upotrebili, i onda se možemo vratiti nazad da proverimo da li nam odgovara temperatura vode na nekoj od četiri plaže na Borskom jezeru.
Gradska plaža je najatraktivnija i najkomfornija, ali nije i jedina. Zaobišavši hotel, našli smo se na plaži podeljenoj na deo za goste hotela i deo koji se zove Tropikal prema jednom od naziva bara na samoj plaži. Treća plaža nalazi se u kampu koji ume da vrvi od gostiju i dece, dok se jedina plaža nasuprot ovoj obali nalazi uz branu i najbliža je sportskom kampu Savača, te i ona deli taj naziv.
Uz uobičajenu ponudu sadržaja u vidu raznih plovila za iznajmljivanje, mesta za osveženje i obedovanje, atrakcija je i vodoskok na jezeru ispred hotelske terase.
Pakovanje sa plaže koje se uglavnom poklapa sa periodom popodnevnog slabljenja sunca, pravo je vreme za obilazak Bora.
Kažu da je to najurbaniji naš grad. Verovatno znaju zašto to kažu.



U svakom slučaju, grad koji svakog popodneva zatvori centralnu saobraćajnicu da bi je ustupio pešacima na uživanje, a tokom leta neretko priredi i spektalularne koncerte ili vatromete.
U svakom slučaju, jedan od retkih koji udomljuje i brojne vrste u svom Zoo vrtu, kao i druge sadržaje od kojih je najatraktivniji i jedinstven zapravo RTB Bor, sa sve nejvećom rupom na kontinentu gotovo u samom gradu.


Zavisno od toga koliko nas je iscrplo kupanje, možda Bor nećemo uspeti u samo jednom obilasku da doživimo. Konačno, predlog za četvrti dan je praktično kopija ovog prvog dana. Tako da...da, biće prilike svakako.

Jutro drugog dana prostire pred nas nekih stotinjak kilometara izuzetno zanimljivih.
Cilj, onaj konačni, svakako je Zaječar. Najveći grad u ovom delu zemlje, u stalnoj borbi da stane uz rame i sa većim gradovima. Atraktivan po mnogo čemu, poznat je možda i najviše po Gitarijadi koja je tradicionalno najznačajnija muzička manifestacija istoka Srbije.
Put ka Zaječaru vraća nas na put kojim smo i došli na samom početku, te nas vraća na raskrsnicu kod mesta Šarbanovac. Sa te raskrsnice krenućemo da Paraćinu, odnosno u suprotan smer od onog ka Zaječaru. Naravno, uz dobar razlog, jer ćemo se vrlo brzo sledeći putokaze odvojiti sa puta i zaći dublje uskim ali održavanim asfaltnim putem do jedne od najvećih atrakcija ovog dela zemlje, ali i možda najvrednije antičke građevine kod nas. Felix Romuliana je prva stanica drugog dana.
Uzeće nekih sat vremena, da, ali koliko god uzme vremena, ni sekundu neće uzeti viška. Ovde svaki sekund vredi..Stoga samo treba planirati ustajanje i kretanje.


Povratak između kukuruznih polja na put kojim smo i doputovali prvobitno. Sada već hvatamo na desno, smer ka Zaječaru. Ovim putem ćemo nekoliko puta preći preko vijugavog Timoka, ali predlog je da kod table za skretanje za Gamzigradsku banju, poslušamo putokaz i provedemo ovde nekih sat vremena, možda i manje. Banja je izgubila svoj sjaj, da, ali i dalje je lepo obići i pogledati šta je to nekada toliko vuklo ljude ovde.
Konačno, vreme je da se upoznamo i sa ciljem našeg obilaska istočne Srbije ovog dana.
Atraktivan grad, svakako, na svoj način i jedinstven. Plaža usred grada nazvana popovom, svakako je atrakcija. Jednako tome i park na brdu Kraljevica predstavlja nešto gde treba opružiti korak relaksirano kao uostalom i kroz čitav grad. Zaječar neće razočarati.
Posle obilaska vratićemo se pute, jednim od novijih u zemlji, poznatijim kao put preko Nikoličeva, kojim ćemo jednom najboljih trenutno vozačkih deonica proći i pored borskog aerodroma, te stići do Bora, a dalje putem i do Jezera. Tu negde ćemo verovatno sumirati utiske i pregledati fotografije uz svežinu jezerskog vazduha u toploj letnjoj noći.
Na karti ispod ucrtan je pravac kretanja u odlasku i povratku, kao i deonica za naredni dan.



Treći dan nam nosi nove atrakcije. Najbolje je započeti ga ponovo vožnjom od dvadesetak živopisnih kilometara kroz fantastične pejsaže do Lazarevog kanjona i Zlotskih pećina.
Provod je zagarantovan. Nema atrakcija koje se ne mogu drugde videti, ali nema ni šanse da se razočara. Priroda se postarala za to čak i kad joj čovek ne pomaže. Ili čak odmaže.


Povratak na jezero i buć u vodu. Jednostavno. Utisci iz Lazareve pećine kasnije će se složiti.
Konačno, moj predlog je da čak čitav sledeći dan provedemo na jezeru kupajući se i sumirajući sve dosadašnje utiske.
Jutro četvrtog dana možemo upotrebiti za istraživanje obala jezera, ali čim malo otopli, i pored mojih predloga verujem da će jezerska voda doneti odluku i vezati nas za sebe čitavog dana.



Veče ostavljamo za pakovanje i pripremu za jutarnji polazak. Predlog je da polazak bude relativno rano, ali odmorno što je verovatno i najteže izvesti. Zadnje opušteno veče...ma, teško da ćemo ranije na spavanje, ali hajde...da preporučim ipak.

Konačno, peti dan kreće ka Crnom vrhu putem na kome se tradicionalno održava i etapa relija.
Teško da se može dobiti pristup nedovršenom hotelskom kompleksu, ali on je tu, baš na Crnom vrhu kraj koga vodi put. Put nas dalje vodi kroz neopisivo lepe pejsaže preko Žagubice ka kanjonu Mlave koji je poznat i kao Gornjačka klisura. Ovde ćemo napuniti dušu u jedinstvenom Manastiru Gornjak.


Sledeći još neko vreme Mlavu, izbijamo u ravnicu u kojoj se nalazi i hotelski kompleks sa akvaparkom Mlavske terme, poznatije kao Banja Ždrelo.
Raskomotićemo se u jednoj celodnevnoj varijanti provoda u bazenskom kompleksu otvorenih i zatvorenih bazena sa fantastčnim temperaturama vode u rasponu od 35 do 39 stepeni celzijusa.
Mašta dizajnera je primetna na svakom koraku. Atraktivni tobogani, ali i celokupna arhitektura praktično usred - ničega.


Obavezno se prethodno obavestiti o cenama i radnom vremenu, kao i popunjenosti kapaciteta, te poneti sa sobom vlastite peškire za plažu. Imaju ih i tamo, ali koštaju.
Po završetku i ove avanturice, krećemo se pravcem ka Petrovcu na Mlavi, dalje ka Salakovcu u kome pratimo put ka Požarevcu koji zaobilazimo, te izbijamo tim putem do naplatne rampe za konačnu deonicu povratka u Beograd. Za ovu deonicu treba ostaviti bar dva sata vremena.
Na priloženoj karti vidi se pravac kretanja.


Nadam se da je ovaj predlog itinerera od pomoći.
Iako je avanturista zapravo autor ovog itinerera i neznano puta ga je prošao sa većim ili manjim odstupanjima, siguran je da ga je nemoguće skratiti a da se time ne amputira neohodna doza zadovoljstva koju proizvodi ova ruta vrlo uspešno. Sa druge strane, moguće ga je produžiti, čak mislim da je za prosečnog putnika sedam do deset dana prava mera. Naravno, tada se može još ponešto i uključiti, ali ovaj predlog je pravljen sa idejom da se godišnji odmor u Srbiji razbije na dva, a možda tri različita itinerera i užitka.
Ukoliko nekome ova stranica posluži kao inspiracija, te se odluči da spakuje kofere u ovom pravcu, ja sam prezadovoljan i od srca mu želim srećan put i fantastičan provod.

1 коментар: