Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

уторак, 25. фебруар 2014.

Objektivom van Srbije - Nekoliko sličica Perasta, vekovi smešteni u par kadrova

Najstariji postojbina ljudi u Boki, to apsolutno nešto znači...ali, teško da je po tome poznat Perast najširem auditorijumu. Ponte sa limunovim stablima za pristan čamaca bi mogle biti neki bolji zaštitni znak, da...
Ipak, ostvro Gospa od Škrpijela veštački, kamen po kamen nasipano vekovima ostrvo, tapiserija u koju je utkana i kosa drage koja čeka svog pomorca, veličanstvene Verige i izlaz ka otvorenom moru definitivno su ono po čemu najviše ljudi poznaje Perast.


U nekoliko sličica ne može se dočarati sav šarm ovog malenog gradića na obalama bokokotorskog zaliva, ali se može razigrati ponečija radoznalost, pa da možda odluči da skokne do njega i vidi kakva ga nagrada čeka posle tog izleta.











понедељак, 17. фебруар 2014.

Foto album - Labudovi u svoj svojoj slobodi, gracioznosti i druželjubivosti

Kako su lepi? Šta li jedu? Kako da im priđemo?
Pitanja koja se šapuću po keju dok graciozno i dostojanstveno sve više prelepih labudova ali i pataka defiluje po svom vodenom korzou...
Odgovori se ubrzo nameću sami od sebe - jedu sve što im se dobaci, prići će sami... I tako, parada prelepog perja nastavlja, publika uživa, reka mirno kreira scenografiju i lagano budi Čajkovskog u svakom od nas na obali...


Teško je videti neki pokret koji labudovi naprave a da taj pokret ne krije neku diskretnu eleganciju i dostojanstvenost. Naprosto odjednom postaju jasne fraze kao što su Labudova pesma ili Ples labuda...
Bez nekog posebnog razloga, čovek zna kako su labudovi obogatili svet oko nas.
















понедељак, 10. фебруар 2014.

Dvorci i stilska arhitektura u Srbiji - Dvorac Đorđa Stratimirovića u Kulpinu, a ipak - Dvorac Dunđerskog

Konačno, kad čovek pogleda dvorce po Vojvodini, teško je naći nešto što ne nosi pešat Dunđerskih, na ovaj ili onaj način. Tako je i Kulpinu.
Porodica Stratimirović koja je dala pored čuvenog Šorša, i jednog Mitropolita Stevana, sagradila je dva dvorca u parku, manji i veliki. Iako je sticajem okolnosti ovo imanje prvo prešlo u tuđe aristokratske ruke, Lazar Dunđerski ne propušta priliku da otkupi oba dvorca.
Danas je mali dvorac zgrada mesne zajednice i teško je poverovati da je to nekad bilo zdanje koje je nazivano dvorom. Veliki dvor je već nešto drugo, u njemu je smešten muzej poljoprivrede Vojvodine, i pleni svojom lepotom i gracioznošću, sav ponosan u novoj ulozi.


Prelepo i široko dvorište sa cvećnjakom, kao i veliki park u pozadini, deo su scenografije koja odiše diskretnim mirisom nekadašnje aristrokratije, odnosno onoga što je pokušavala biti ondašnja vlastela.



Žalostan i neželjeni završetak priče o malom dvoru...














понедељак, 03. фебруар 2014.

Objektivom van Srbije - Plaža u prvom suncu osunčana

U ove ledene dane kada otprilike teško pada pomisao na dešavanja na kopnu, a o košavi na vodi ili pri vodi niko i ne pomišlja, nekakav optimističan kontrast bi mogla da pruži slika jedne plaže, mirne, tihe...tik posle prvih sunčevih zraka.
O, da, ta slika je daleko od one na kojoj je plaža puna, cika i vriska su uobičajeni, a dekor od pretrpanih kanti za đubre neizbežan. Naravno, i takva scenografija je nešto za čime žudimo, ali slika jedne od najlepših plaža na Jadranu na kojoj je nekim čudom izostavljena sva ta halabuka i vreva, verujem da zaslužuje posebno mesto u svakome od nas. E, neke od takvih slika danas delim sa svima...


Jutro je mirno, bonaca koja neće do popodneva ustupiti mesto kakvom laganom maestralu, i gotovo nestvarno providna voda. Može li bolje?



Nekada su se ovde spuštali i izvlačili čamci, ali odavno je ovo ipak samo zgodnije mesto za ulazak kupača u ovu predivnu vodu.





Prvi sunčevi zraci prelamaju preko planine...







Samo retki šetači znaju koliko su blaga sebi prigrabili u ovoj prvoj jutarnjoj šetnji.





















I konačno, ko zna, zna! Zavidim li joj samo ja?