Okamenjeni svatovi.
Legende.
Kamenje usred - nigde.
...eh, ali kakvo kamenje...
I po petnaest metara visoko čak!
A povremeno, eto i novog kamenja koje zovu glavucima.
Kao da nije dosta što ih je već preko dvesta komada.
I nije, zapravo...
Nikada dosta tog fenomena.
I crvene vode u njegovom podnožju.
Đavolja varoš je baš to.
Mesto fenomena.
Mesto za uživanje...
Legenda o tome kako je vetar dunuo da spreči svatove zaluđene đavoljom vodicom da venčaju brata i sestru, te ih na kraju okamenio, nije svakako jedina legenda ovde.
Vešti prodavci suvenira ispred će očas posla osmisliti još neku.
I neće to kriti.
Naprotiv.
Baš će tako i ponuditi...
Prema nekoj od tih legendi, okamenjene đavole čak i nose na leđima ljudi.
Prenoće ovde i njihov teret odtane a oni odu rasterećeni.
Ili maramicom dodirnu bolno mesto, a potom je vežu ispred i u Crkvi Svete Petke u samoj Varoši, i njihov bol ostane tu...
Odu bez bola.
Sa idejom valjda da sada manje boli sve što je bolelo...
No ne mari.
Sve je to zanimljivo.
Nije u pitanju klasično praznoverje, već zanimljivost za hvatanje osmeha na usnama posetilaca.
I to je jedna od najvećih prednosti ovog skupa atrakcija negde...skoro pa na kraju sveta...
I nigde dalje i ne mora da se ide...
Ovde je dovoljno lepo.
Prelep park za šetnju.
Neobična stabla na sve strane.
Potok i dva izvora kiselih voda koji varaju posetioce bojama.
I kamenje...
Vidikovci napravljeni tako da se može oči u oči pogledati sa okamenjenim svatovima.
..ili okamenjenim demonima..
..ili okamenjenom bilo čemu, što vešti trgovci suvenirima ispričaju..
A suveniri su neretko i jestivi.
I pitki.
I mirisni.
Ne pristaju samo na frižider.
Pristaju i u grlu, stomaku, na nepcima...
Nikada dolazak ovde nije mali događaj, ne...uvek je sjajan provod.
Legende.
Kamenje usred - nigde.
...eh, ali kakvo kamenje...
I po petnaest metara visoko čak!
A povremeno, eto i novog kamenja koje zovu glavucima.
Kao da nije dosta što ih je već preko dvesta komada.
I nije, zapravo...
Nikada dosta tog fenomena.
I crvene vode u njegovom podnožju.
Đavolja varoš je baš to.
Mesto fenomena.
Mesto za uživanje...
Legenda o tome kako je vetar dunuo da spreči svatove zaluđene đavoljom vodicom da venčaju brata i sestru, te ih na kraju okamenio, nije svakako jedina legenda ovde.
Vešti prodavci suvenira ispred će očas posla osmisliti još neku.
I neće to kriti.
Naprotiv.
Baš će tako i ponuditi...
Prema nekoj od tih legendi, okamenjene đavole čak i nose na leđima ljudi.
Prenoće ovde i njihov teret odtane a oni odu rasterećeni.
Ili maramicom dodirnu bolno mesto, a potom je vežu ispred i u Crkvi Svete Petke u samoj Varoši, i njihov bol ostane tu...
Odu bez bola.
Sa idejom valjda da sada manje boli sve što je bolelo...
No ne mari.
Sve je to zanimljivo.
Nije u pitanju klasično praznoverje, već zanimljivost za hvatanje osmeha na usnama posetilaca.
I to je jedna od najvećih prednosti ovog skupa atrakcija negde...skoro pa na kraju sveta...
I nigde dalje i ne mora da se ide...
Ovde je dovoljno lepo.
Prelep park za šetnju.
Neobična stabla na sve strane.
Potok i dva izvora kiselih voda koji varaju posetioce bojama.
I kamenje...
Vidikovci napravljeni tako da se može oči u oči pogledati sa okamenjenim svatovima.
..ili okamenjenim demonima..
..ili okamenjenom bilo čemu, što vešti trgovci suvenirima ispričaju..
A suveniri su neretko i jestivi.
I pitki.
I mirisni.
Ne pristaju samo na frižider.
Pristaju i u grlu, stomaku, na nepcima...
Nikada dolazak ovde nije mali događaj, ne...uvek je sjajan provod.
Нема коментара:
Постави коментар