Objektivom po Srbiji - Banja Junaković, jedno od najlepših mesta za odmor u Vojvodini

Težak izbor, svakako.
Odrediti najlepše mesto za odmor u Vojvodini je praktično nemoguće.
I ako je moguće, onda je to individualni izbor, svakom svoj izbor.
Mada, meni je to i dalje nemoguće.
Eh...a težak izbor je odrediti neko mesto u uži krug najlepših mesta za odmor.
Dakle, ono što nije nemoguće već samo - teško.
Tu se negde za mene definitivno našla Banja Junaković.
Rekreaciono medicinski kompleks sa svim obeležjima onog što očekujemo od pojma banja.
I sa mnogim obeležjima onoga što očekujemo od reči - odmor.
Da li je malo zastareo kompleks?
Ma naravno da jeste.
Arhitektonska rešenja sedamdesetih prisutna su na svakom ćošku.
I to ne smeta. Definitivno.
U kompleksu su čak i zasadili 88 stabala pokojnom Doživotnom predsedniku.
I naglasili to posebnim spomen obeležjem.
Eto, toliko je zastareo kompleks.
Samo, to je jedna strana priče...
Druga strana donosi kompleks savremenih bazena, pogled na njih sa terase sobe.
Voda u njima topla. Termalna.
I ako je napolju hladno, ne treba samo skvasiti glavi i treba izaći u bade mantilu i eto ugođaja.
Sjajnog.
Za manje hrabre u takvim danima tu je i zatvoreni bazen. Toplo.
Toplo. Baš toplo.
A okolo šuma za šetnju.
Šetnjom i do nedalekog Apatina.
I tu praktično i počinje priča o onom odmoru iz naslova...

Stilovi uređenja okoline različiti.
Nekome ponešto možda bude ličilo i na kič, ne znam.
Meni nije.
Da, ima malo pomešano antičkog šmeka sa ideološkim rešenjima domaće verzije socijalizma, pa sve to smešteno uz vetrenjaču ili helikopter...onako, izmami osmeh svakako.
Za sjajan vikend, i to produžen.
Svaka preporuka.

Onaj zatvoreni bazen...
i, ona šuma za šetnju...

I ona Banja Junaković kao jedno od najlepših mesta u Vojvodini za mini-odmor.

Objektivom van Srbije - Vodopad Kravica, jedno od najlepših mesta u BiH

Reka Trebižat.
Slabo poznato?
Da, verovatno je mnogima slabo poznat taj naziv.
Ipak, kada se pomene vodopad Kravica...a, neretko i naziv Kravice
...onda je stvar već prepoznatljivija.
Kažu da je to nepravilan naziv, pa ipak...
Koliko to može biti važno?
U nekim akademskim raspravama možda.
Naravno, sve do trenutka kada se od prostranog parkinga spustiš u prelep kompleks vodopada.
Uglavnom prirodni kompleks.
Doduše, odavno nije samo prirodni.
Svega desetak kilometara od Međugorja, odnosno nekih četrdesetak kilometara od Mostara, najmanje stotinak godina unazad čovek je preuredio prirodni kompleks u nešto..., pa, hajdemo reći - kombinovano.
Prvo su nikle vodenice i mlinovi, prao se veš, zahvatala voda.
Pretpostavljam da se i zaljubljivalo ovde...
Danas je ovaj kompleks vodopada dobio odlike savremenog turističkog mesta koje se bori za posetioca više sadržajem i pristupačnošću.
Istini za volju, na sve strane su table koje zabranjuju verske obrede u vodi čime se limitira nedavna ekspanzija verske komponente turističkog duha Kravice.

Vredi.
Definitivno vredi.
Možda nije destinacija na koju bi se primarno neko izdaleka odlučio, ali biti u relativnoj blizini a ne svratiti, zaista je greh prema samom sebi.
Mirna voda, huk slapova koji ne smeta, naprotiv, odmara čula...
Piknik savršen, makar ponesli sa sobom i običan sendvič.
Nezaboravna avantura ovekovečena fotografijama koje neće dozvoliti da uspomene izblede jer ih možemo napraviti iz mnoštva uglova.
Bilo šetajući, bilo vozeći se turističkim panoramskim vozićem.
Kako rekoh - vredi!