Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

недеља, 15. октобар 2017.

Objektivom van Srbije - prekrasni Rovinj, kažu, najromantičnije mesto na svetu

Na svetu...ne znam.
Uvek mi je to pominjanje sveta nekako pretenciozno, ali ume da zvuči i simpatično. Baš kao u slučaju Rovinja i najromantičnijeg mesta na svetu. Rovinjani tako misle.
Da budem iskren, postoji negde u mojoj životnoj agendi i poneki što sam i ja ponekad tako pomišljao. Verovatno je za mene zaista bio nekad Rovinj bio najromantičniji na svetu.
Konačno, i danas ga pamtim kao sinonim za romantiku.
I tada krenu slike da se ređaju, a godine brzo nestaju do nekog drugog, davnog i romantičnog vremena. Eto...
Ono što je sigurno je da je reč o veoma starom gradiću, delu rimskih civilizacijskih tekovina u Istri koje su se uzdigle u neposrednoj blizini praistorijskih naseobina u ovom kraju.
Mudrim rukama vođen, često je grabio povlastice od Mlečana, Dubrovčana ili Nemaca i priklanjao im se spram njih, te na taj način u brnim vremenima izbegavao tragične posledice.
Danas je jedan od turističkih zamajaca u Hrvatskoj, iy godine u godinu prvi obara milionske brojke noćenja. Može li se bolje podičiti vlastitom pameću kroz istoriju?


Sećanja vode i do duvanske fabrike, broda restorana, ali i dosta toga drugog, dragog...
Danas je slika unekoliko drugačija, ne mnogo, ali bitno. Nabolje, srećom.
Turizam danas ima neko drugo i veoma konkretno značenje a da se pritom njegovi glavni atributi nisu mnogo promenili. Na neki način, sve je skoro isto, samo dosta bolje.
Ili sam ja to samo previše sentimentalan.
Tek, sa nekim novim očima vidim terasu Franjevačkog samostana, Gradsku Palaču ili Gradsku uru, nekako je sve to sada malo izraženije i izloženije.
Gostiju je primetno više, a opet je nekako sve u okviru nekog opuštenog reda, nema haosa koji prati toliki priliv ljudi. Ne znam...možda sam ipak sentimentalniji nego obično.
A kako i nebih, pa reč je o Rovinju.
Najromantičnijem mestu na svetu, nadomak Limskog kanala, u senci sunca, kako je to nekada često govorio jedan drag lik iz mog života.



Onaj duvanski dim se nekada ovde proizvodio...



























































I onda je prljavi ples jednog drskog galeba. Bez trunke straha, bez imalo respekta...atrakcija.