Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

четвртак, 30. јун 2022.

Objektivom po Srbiji - Prijepolje, od trga jednom od najlepših manastira, do domaćina nekim od najlepših atrakcija u zemlji

Karavanski put, nazvan Dubrovački drum, nekada je bio značajna odrednica da antička naselja u srednjem polimlju nastave da žive i u srednjem veku. Ovuda se prenosilo, a pritom i prodavalo dosta toga, međutim, so se izdvojila kao jedan od najznačajnijih artikala koji se prevozio ovom rutom.

No, zanimljiva je, makar sa današnjeg stanovišta, trasa kojom se išlo dalje od Prijepolja.

Ukoliko očekujemo Beograd kao pravac, iznenadićemo se.

Ne, dva pravca koja su dokumentovana iz tog doba vode preko Bosne, pravcem preko Uvca, kao i dolinom Reke Mileševke, te manastira Mileševa koji je nadzirala posada starog grada Mileševca, odnosno Hisardžika, a kojim se stizalo do Sjenice gde se sjedinjavalo sa onim Bosanskim drumom, te nadalje sve do Carigrada.

Zanimljivo, ali centri moći i ekonomije, nekada su bili drugačije raspoređeni.

Možda u svetlu tadašnjih odlika, pre svega ekonomije i trgovine, nije ni čudo što je istorija prepoznala mesto na ušću reke Mileševke u Lim, zapravo kao Meraktum Prepolie, odnosno trg čuvenog manastira.

No, nekoliko vekova potom, trgovački karavani zahtevaju nešto ozbiljniju logistiku od samog mesta za razlaz ili sastavljanje, i polako se, poput ostalih varošica pod turskom upravom, grade i stalne zgrade koje vremenom, od šesnaestog veka pa nadalje, prerastaju u naselje, a potom i u gradić kakvim ga danas znamo.

Vremena su se promenila, bez sumnje. 

Centri ekonomske moći premestili su se na savremenije geografske kote, a Prijepolje je i dalje ostalo na putu od mora ka unutrašnjosti.

Ne, nema više veze sa Dubrovnikom, a i sa Istambulom bi se teško pronašla kopnena veza danas, ali svakako se pored Prijepolja prolazi putem ka crnogorskom primorju i nazad.

Da, jedan sasvim dobar razlog za svratiti, naravno, ali...to je samo početak.

Razloga uistinu ima dosta više od mesta za odmor na višečasovnom putu.



Sahat kula...ušće...čaršija i Ibrahim Pašina džamija, neki su od razloga da zastanemo, da pružimo korak po ovoj varošici, te pokušamo da udahnemo te vekove koji su je oblikovali.

Možda nećemo osetiti ništa, a možda i hoćemo. 

Jedini način da saznamo je taj...da zastanemo...iskoračimo, i duboko udahnemo.

Prošetati parkom na obali reke možemo i u većini mesta i gradova, ali neko od nas će možda baš ovde pronaći taj jedinstveni osećaj mira i spokoja.

Ja sam ga na trenutak osetio, a prelazeći preko mosta u samu varoš, pomislio sam da će nestati zbog buke, gužve, saobraćaja.

Nije nestao.

Naravno, bilo je vozila, bilo je i pešaka, mesto je oživelo naprasno, ali osećaj mira i spokoja je ostao.

Onaj osećaj kada znaš da si na pravom putu, makar ne napravio ni korak dalje...

Pa ipak, ne napraviti još neki korak, put čuvenog manastira, tvrđave, džamije ili klisure, ali i put dobrog zalogaja i ambijenta u, recimo, restoranu Kanjon, bila bi greška.

Jer...Slapovi Sopotnice neće sami doći do nas. 

Za prvo upoznavanje, mi moramo do te veličanstvene kreacije prirode, a potom...da, potom će nam se ovi slapovi vraćati stalno, neočekivano, i uvek dobrodošlo, a biće i dana kada nećemo zasigurno ni znati jesu li uopšte otišli od nas.

Da, svaki korak koji napravimo iz Prijepolja, na ma koju stranu, doneće nam prirodu i istoriju, mir u nekom od svojih najizrazitijih oblika.

Vredi li korak po Prijepolju više, ili je pak korak okolinom Prijepolja onaj koji ćemo više pamtiti, ponovo ćemo znati kada odmerimo te korake tek.

Prebrojimo...?

Pa, ne znam...vredi li brojati te korake.

Svaki je lep, i nikada ih nije dosta.

I ne znam kakav matematički skup brojeva bi opisao te brojke...te ih stoga i ne brojim, već samo koračam.






















субота, 25. јун 2022.

Foto album - Tornik, na krovu jedne od najvećih turističkih atrakcija u zemlji

Gotovo hiljadu ipo metara nadmorske visine, prvi je podatak koji se sretne ako se zapitamo koliko je visoko planina Zlatibor pohrlila ka nebu.

Ne, nije previsoko svakako, ako se pogledaju same brojke, i sasvim sam siguran da se brojkama ne može privući previše skijaša, posebno onih pasioniranih i posvećenih, a kamoli profesionalaca.

Pa ipak, obzirom da je reč o planini koja je jedan od naših šampiona turizma, sigurno je da postoje i jaki argumenti da se visina najviše njene tačke, kompenzuje nečim drugim. No, svaki skijaš će pronaći te argumente sam za sebe, a ja ću se ovde postarati da predstavim one sadržaje koje Tornik ima za sva ostala godišnja doba.

Tornik, tehnički gledano, ima samo zelenu boju, koju zimi prekrije bela, i tu se spektar njegovih boja negde i završava. Zimzeleno drveće daje svoju osnovnu boju celom području, tek zimi ta boja iščezne pred snegom koji učini najviši zlatiborski vrh prepoznatljivim. 

Zahvaljujući sistemima za veštački sneg kojima je opremljen, skijaški kompleks ima na svojih pet staza sezonu od stotinu dana, dok su preostali dani, a naročito oni letnji, kada se traži spas od velikih vrućina, ispunjeni mnogim ponuđenim sadržajima, a neki od njih su možda i najlepši u zemlji, ukoliko se moje mišljenje negde računa.

Svakako, Tornik nikako nije usamljeni kompleks, već je više deo jedne šire ponude, onog jedinstvenog spoja prirode i čovekovog umeća, i jednog od najlepših saživota ova dva elementa neophodna za kvalitet života.

U najbližem okruženju nalaze se i atrakcije u Dobroselici, ali i El Paso, te svakako značajno Ribničko jezero, a dolinom Crnog Rzava, niko se još nije prošetao, a da nije zauvek zapamtio tu šetnju.

Od samog centra svih zlatiborskih dešavanja, može se stići magistralnim pravcem za Crnu Goru, te jednim kraćim odvajanjem vlastitim kolima za nekih pola sata možda, a preko leta je dostupno i biciklima, kvadovima ili čak peške za one kojima dvanaest kilometara ne predstavlja ništa, no najlepši odlazak na Tornik je i onaj najnoviji, odlazak Gondolom.

Zapravo, kada se upoznamo sa onim što ovaj kompleks, podignut na temeljima starog, srušenog u NATO bombardovanju, nudi, shvatićemo da je način kojim se stigne do ovde, zapravo u drugom planu.

Da, Tornik ima jednu sjajnu ponudu za sve nas, od najmlađih, do najstarijih, ali i od najhedonističkijih od nas, pa do najavanturističkijih među nama. Dosta neobičnih superlativa za jednu rečenicu, ali Tornik je samo po sebi u superlativima, pa mi se može i oprostiti zbog toga...




Dakle, ako nas nije dovezla kabina na sajlama, ne znači da nas možda neće odvesti jedna otvorena žičara ka samo vrhu.

Sneg nam neće trebati zapravo.

Prelep pogled iz gornjih rakursa, sam po sebi je već atrakcija, a ako snega nema, biće tu još i više detalja koji će nam taj pogled učiniti dugovečnijim.

Stoga je žičara prvo što nam padne na um, ali i prvo što ugledamo kada kročimo u kompleks Tornik, sa prostranog i kapacitetnog parkinga, ukoliko smo kolima došli.

I, u toj konstataciji je najlepše upravo to što je reč o prvoj od više atrakcija sa kojima se upoznajemo korak po korak.

Jer, ništa manje atraktivna nije ni staza sa bob na šinama.

Oh, za ljubitelje adrenalina je možda reč i o daleko većoj atrakciji. Ubrzanja koja se na momente dostižu, mogu podsetiti na pravi rolerkoster...doduše, da kažemo, na dijeti.

Pa ipak, vredi se oprobati.

Za one koji bi pre odmarali nego se zamarali, brojne ležaljke uklopljene u ambijent oko sebe, deluju više nego privlačno. Dosta sunca, ali i osvežavajući vazduh na ovim visinama, čine te ležaljke naročito privlačnim.

Ipak, oni koji bi se okušali i u nekim skromnijim fizičkim izazovima, ali ništa manje zabavnim, pronaći će sebe i u gumi za spuštanje na podužoj stazi, ili na jednom od najlepših mini golf terena koji sam ikada video. Kod nas u zemlji nisam video ništa što bi mu moglo biti konkurencija.

Estetski doživljaj je ono što ga čini izuzetnim, dok je funkcionalnost više - manje već standardna stvar koja se ne da lako pomerati.

Golfera ima svih uzrasta, što čini naročito lepom dekoraciju za tu sliku.

I, tik uz terene za mini golf, jedan od najlepših i najvećih avantura parkova kod nas, nije ostao skroman ni po kreativnosti staze i prepreka za savladavanje. Perfektno uklopljen u ambijent idealno visokih četinara, predstavlja zadovoljstvo pri samom pogledu na svoju realizaciju, a svaka od prepreka, poziv je na druženje i savladavanje i za one koji baš nisu vični, pa čak ni skloni ovoj vrsti avanturizma.

I, ako bismo se ovde zaustavili sa superlativima, ništa nas neće sprečiti da nabrojimo i ostale dodatne sadržaje poput mobilijara za najmlađe, ili brojnih mesta za selfije ili fotografisanja uopšte, te sličnih sadržaja, ali i onih namenjenih upravo za posetioce kojima je sport na prvom mestu.

Terenski sportovi ili teretana na otvorenom, izbor je na svakome od nas, ali nijedan ne može biti pogrešan sa aspekta savremenog dizajna, jer upravo tako deluju ti sportski sadržaji, a dok se iz razumljivih razloga tereni za sportove sa loptom moraju naći izloženi suncu, dotle je sjajna teretana smeštena u hladu visokih četinara i može se koristiti u svako doba dana.

I, konačno...Tornik je toliko raznolik kompleks, da sumnjam da je nemoguće da svako od nas ne pronađe tu ponešto o čemu ja ovde nisam napisao ni reči, ali sam siguran da je svaka poseta ovom kompleksu jedan nezaboravan način da se ulepša sebi dan, vikend ili čak godišnji odmor.

Poštovani moji....Tornik je pred nama!