Perlezvaroš.
Najbolje je da se složimo da je to staro ime Perleza. Naselja na ovom prostoru ima još od pradavnina, pomeraju se, popisuju i nestaju, a čak je i jedna tvrđava ovde napravljena svojevremeno, i sve to zajedno nije smetalo današnjem Perlezu da se smesti tiho pokraj leve obale današnjeg toka Begeja, na svega par kilometara od ušća u Tisu.
Dakle, istorija Perleza praktično počinje od druge polovine osamnaestog veka kada na prostoru na kome je oduvek bilo raznih naseobina i sela, grof Perlas odluči da podigne potpuno novo selo.
U tom selu prvi stanovnici bili su Srbi doseljeni iz područja sa nedavno ukinute vojne granice, taman u maniru naseljavanja i formiranja vojnih krajina, u kojima su stanovnici pograničnih sela bili ujedno i graničari, i vojska spremna da primi prvi turski udar do dolaska carske stajaće vojske.
Ipak, relativno brzo popisi stanovništva pokazuju da se selo uvećava ubrzano, s tim što pored Srba koji ostaju većina, imamo sada i Nemce, Šokce i Hrvate, i Perlez polako postaje jedinstveno mesto sukcesor skoro svih prethodnih sela na ovom području, uglavnom Sige i Perlasvaroš.
U jednom momentu uprkos nekadašnjoj svetloj perspektivi, Perlez gubi korak sa Velikim Bečkerekom koji preuzima donimantnu ulogu u ovom delu Banata, i polako mesto klizi ka obrisima koji ga i danas karakterišu.
Malo i mirno mesto u blizini dve prelepe banatske reke, u miru jedne ravnice kakvu samo srednji Banat može da ponudi. Tri su puta danas kojima se stiže u, i iz Perleza. Jedan najčešće vodi u Beograd, drugi u Zrenjanin, dok treći hita pravo prema Titelu.
Dakle, izgubiti se možeš ovde, ali za tako nešto neophodan je zaista impresivan prirodni talenat i dugotrajna vežba savladavanja nemogućeg.
Ili možda koja čašica maligana više...
Drugačiji slučaj da se neko zagubi u ovako lepom i pitomom mestu u kome se sve ulice seku pod pravim uglom, ja zaista ne mogu da zamislim.
I, ako je nemoguće zamisliti da se neko ovde zagubi, nimalo nije teško zamisliti kako se može zaljubiti.
Tek kanda poneko drugačije slovo u tom zamišljanju, tek da promeni smisao rečenice, a nekome možda i život čitav promeni. 👧
Prostorno kulturno istorijska celina Stari Perlez, kako je danas u stručnim krugovima definišu, nastala je kao posledica velike prekretnice u kojoj je ukinuta takozvana Vojna granica, pa se urbani razvoj mesta može sagledati kroz dve epohe. Prva epoha koja je tretirala Perlez kao vojni i strateški regionalni centar, u kome su podizane državne zgrade koje su imale zanačaja upravo za takvu orjentaciju ovog mesta, i druga epoha u kojoj su se izgradili objekti civilne strukture, ali sa snažnim naglaskom na administrativni regionalni centar, što je mesto postalo nakon ukidanja Vojne granice.
Naime, početak devetnaestog veka donosi i brojne arhitektonske bisere Perlezu. U svojoj ekspanziji kao vojno i trgovinsko sedište carske vojske u ovom predelu, mesto će obogatiti u tom periodu i pravoslavna i katolička crkva, ali i parni mlin, te stara Kapetanija, kao i fortifikacije u formi laguma za komunikaciju između svih bitnijih objekata u mestu, u slučaju rata. Sa druge strane sveukupno posmatrano, u različitim periodima, mesto imalo i svoj sreski sud, ali i zatvor uz njega, zatim poštu sa telegrafom, ali i štedionicom, nekoliko banaka, parni mlin i drugo. Naravno, većinu objekata u selu koje je, posle izgradnje, rušenja, pa potom i obnove, imalo i Pravoslavnu i Kaltoličku crkvu, kao i školu, činile su obične privatne kuće, arhitekture uobičajene u banatskim selima tog doba.
Tri su tipa običnih privatnih kuća mogla da se prepoznaju u Perlezu, i to kuće na brazdu, odnosno one koje na ulicu izlaze svojom užom stranom, potom one koje su na ulici svojom širom stranom i one treće - kuće na ćošku. Ko li se dosetio toga...Pa ipak, eto, kao kulturno istorijska celina, Perlez ima i očuvano tipično banatsko jezgro sastavljeno od ovakvih kuća, u ušorenim ulicama, dovoljno širokim da im na tome zavide i dosta veća mesta.
Možda i najznačajniji detalj ovih kuća, barem za društveni život mesta najzanimljiviji, bili su kibic fensteri sa kojih su mlade frajlice mogle unapred videti kakvi momci nailaze, te se tobož slučajno, baš u pravi čas prikazati odabranima, dok su starije dame sa njih pazile da im šta od dešavanja u mestu, ne promakne.
