Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

уторак, 25. јул 2017.

Utvrđeni Balkan - Vrdnička Kula, predstraža na Fruškoj Gori i čuvar istorije

Slabo istražena, definitivno slabo istražena.
Ovako opisuju Kulu kod Vrdnika pojedini autoriteti iz struke.
Navodno pomalo nepristupačan teren nekada je bio sinonim za objektivnu neinteresantnost lokaliteta. I to su reči potekle iz struke.
A šta zapravo znači da je lokalitet interesantan ili ne?
Njegovu interesantnost posmatramo uvek kroz interes onoga ko bi mogao da se bavi istraživanjem tog lokaliteta. Nekada je to uglavnom bilo vezano za sam naučni rad, lični rad zarad objavljivanja ili opšti naučni interes inspirisan i motivisan iz državnih institucija. Tada nije bilo mnogo bitno gde je lokalitet, niti da li je pristupačan.
Danas je drugačije, u prvom planu je ipak povrat uloženog, baš kao i u svim ostalim sferama.
Otud i rimska predstraža i osmatračnica nekadašnje prestonice Sirmijuma, a potonje utvrđenje iz brojnih pokušaja Zapada da zaustavi osmanlijska napredovanja ka Pešti i Beču, danas zadržava neslavni epitet slabo istražene. Nema adekvatnog povrata za uloženo. Nema turista, nema međunarodnog značaja, nema zainteresovanih investitora istraživanja.
A nama nije interesantno.
Definitivno...


Pa dobro, tu sme gde smo i sada nam samo ostaje da idemo dalje i da ne ignorišemo ono što već imamo.
A šta konkretno imamo?
Imamo relativno očuvanu glavnu Donžon kulu, najutvrđenije mesto u svakoj tvrđavi, mesto koje se osvajalo uglavnom dugotrajnom opsadom a ređe direktnim udarima.
Imamo i fragmente zidina koji su opasavali ovu kulu u rimsko doba, ali posebno kasnije kada se u nekim spisima iz četrnaestog veka ovde prvi put pominje i utvrđeni grad.
Pronađeni predmeti pričaju svoju istoriju i to uglavnom šturo, negde kao i ovaj tekst iznad, ali u podnožju same Kule danas je kreiran novi ambijent koji možda u budućnosti donese ovom čuvaru istorije neko novo vreme. Možda donese i jedan od osnovnih postulata oblika kapitalizma sa kojim danas koketiramo kao društvo, a to je povrat uloženog. Taj ambijent dovodi turiste u samo podnožje Kule, u savremeno etno naselje na svega par kilometara od Vrdnika, i na svega petnaestak kilometara od Novog Sada, odnosno daleko poznatijeg Petrovaradina, i najbližeg primera tvrđave koja je daleko bolje istražena i koja ima onaj obavezni povrat investicije.
Možda će u budućnosti i ovaj moj članak biti dopunjen i možda će budućnost doneti čak i neku rekonstrukciju nekadašnjeg utvrđenog grada na Fruškoj Gori.
Do tada, slike su ovde i pokazuju ono što možemo videti danas. Možda nema baš mnogo da se vidi ali vredi, uključiv i laganu šetnjicu od par minuta od parkinga do vrha kroz uređenu šumu.


E sad, srce...teško, ali malo podseća iz ovog ugla. Neki Romeo&Julija look na Kuli :)


Obrasle zidine, za sada smatrane spoljnim ako se ne otkriju vremenom i neke još isturenije.







I dva puta koja vode do Kule, oba kroz šumu relativno uređenim, odnosno označenim stazama. Do samog Vrdnika vodi i treća, najbolja od svih.






A pri vrhu svih staza nazire se ponosno Kula...















среда, 19. јул 2017.

Objektivom van Srbije - Brioni, sadržaji koji ih čine prelepim, II deo

Deo priče o Brionima koju sam započeo u prvom delu pokazao je kako izgleda najveće ostrvo u šetnji i obilasku turističkim vozom, a sada bih ovu malu sagu završio i retrospektivom nekih od najznačajnijih sadržaja koji se ovde mogu naći.
Uz napomenu da za mene lično verovatno nije moguće ispričati kompletnu priču o ovom arhipelagu, moram reći da neke od najvećih bisera neću ovde prikazati, iz ovih ili onih razloga. Naprosto, nije mi vreme dozvolilo, ukratko rečeno, da više vremena posvetim antičkim lokalitetima, da dočekam srne na pojilu, da duže porazgovaram sa najslavnijim papagajem, a nije bilo ni uslova da u objektivom ulovim svu lepotu ostrva Vanga, ili bedeme ostrva Mali Brion koji su sada pretvoreni u deo kulturne baštine smeštanjem pozorišne scene podno zidina i slično.
Nisam obišao ni Penedu i, iako bi to bila samo još jedna od tvrđava kojih ima veoma mnogo u ovom delu Istre, u meni bi to pobudilo dosta toga davno zakopanog. Nisam obišao ni tvrđavu ni svetionik jer mi se u toj nameri, ili bolje reći na tom putu isprečio jedan prelepi, za mene novi sadržaj.
Mediteranski vrt. Zato sam obišao ovaj novi biser Briona i to ću podeliti sa čitaocima.
Obišao sam i izložbe koje će možda i još nekome značiti, malo se prošetavši kroz istoriju, a malo kroz životinjsko carstvo primeraka koji su završili život na Brionima i sada preparirani dočekuju posetioce.


Mediteranski vrt, odnosno botanička bašta, sasvim je lepo zaokružio ponudu sadržaja i tu sam, zbog planiranih daljih obaveza, proveo vreme koje sam prethodno namenio obilasku Penede i kućice čamaca. Napisah proveo, a ne izgubio vreme jer šetnja ovim prelepim parkom nikako nije izgubljeno vreme, ma šta drugo da je time potisnula u neki drugi plan.
Konačno, obilazak crkve koja aktivno i namenski radi dva dana godišnje, takođe je nešto što ne treba propustiti, kao ni obilazak rudnika soli koji su svojevremeno bili ne samo glavni, već i jedini razlog naseljavanja ovog arhipelaga. U tim rudnicima se krije i priča o istrbljenju komaraca na neobičan način što je i utrlo put ka naseljavanju ovih ostrva.










Restoran Školjka, nekome prilika za osveženje i predah, a nekome otvorna vrata riznice uspomena...



U rudniku je ovekovečen i jedan značajan proces kao osnova za današnji izgled ali i značaj Briona.





Izložbeni prostor podeljen na istorijski deo i kompleks sa prepariranim životinjama. Ispred njega dominira automobil najčuvenijeg stanovnika Briona.


































Nekada davno najčuveniji dokument donesen na Brionima, danas tek delić uglavnom zaboravljene istorije.


I Mediteranski vrt sa hotelom za kukce...pa sad recite da li je neko imao mašte :)