Sladoled.
Mnogima prva asocijacija.
Nekako je postao čuven taj sladoled u Odžacima.
Čak i ljudi koji ne glorifikuju sladoled u meri kao autor ovog preseka stanja iz ravnice Bačke koji je imenovan naslovom Odžaci, mesto u kome je sladoled našao svoj dom, već ga vole u nekim normalnim okvirima, teško da će proći ovde, a da ne probaju poneku kuglu u kornetu ili u porciji...
Šalu na stranu, ali ovo mesto je zaista postalo znameniti igrač na sladoledžijskom tržištu zadnjih nekoliko decenija otprilike.
Ma, opet preterujem, kakvo tržište, kakvo sladoledžijsko...otkud kod nas tako nešto postoji?
...ali, kako se ovde često kaže, šta ću, kad volEm😁
Elem, Odžačani mogu danas biti ponosni na svoje mesto i po tome.
Da, da ne pobrkamo, jer Odžačani su stanovnici Odžaka, a ne odžačari.
Hoću reći, tehnički nije nemoguće da ima i odžačara koji su stanovnici Odžaka, ali i oni su definitivno morali biti onda i Odžačani.😄
Malo mesto, sve se meri u minutima do centra sela, a i to....teško da neko baš tačno zna, kad ovde svi voze kola ili bicikl. Ma, da ne budem samo zakeralo oko nečega, pohvaliću odmah i taj centar.
Ovde je sve pozicionirano izgleda tako da ne gravitira centru, već da ga stalno nekako još i proširuje.
Velike su površine koje okružuju znamenite zgrade u centru, i to daje jedan tako lep osećaj neke nesputane širine, vuče na šetnju i taj utisak prija svakim korakom.
Manje je bitno da li smo se zaputili do crkve, do opštine, do neke od škola, ili tek na možda - sladoled.
Osećaj je lep, šetnja po centru je unekoliko drugačija od očekivane, baš zbog tih velikih površina koje ostavljaju utisak velike širine, dok je urbanistički posmatrano, i dalje reč o jednom veoma preciznom kvartovski organizovanom mestu, u kome se po vojvođanski, ulice uredno seku pod pravim uglom.
Industrijska zona je izmeštena, kao i parkovske površine, i urbanistički sve ovde deluje veoma dobro organizovano.
Zgrade nisu previsoke, a vizuelno prave nekakav gotovo suptilan prelaz sa dominantne secesionističke dominantne arhitekture, ka savremenom načinu stanovanja.
Dekor kao stvoren da se prošeta, uživa u arhitekturi ali i autentičnoj živahnosti ovog mesta, nešto prezalogajiti, i zaokružiti lep izlet sa nekoliko kugli sladoleda, naravno...
A sad, zbog čega su Odžaci postali baš Odžaci, to je već ozbiljno pitanje.
Etimologija nije rekla svoju konačnu reč o tome, ali postoje osnovane pretpostavke da je naziv potekao pre svega kao množina reči odžak, odnosno dimnjak, ali u turskoj onovremenskoj vojnoj terminologiji, i vojna posada. Upravo oko ta dva značenja ove turske reči, ispredene su i dve najverovatnije teorije, pa jedna govori o nazivu koji je opstao i posle povlačenje turske vojničke posade sa tog prostora. Druga pak za osnovu ima značenje reči kao sinonim za dimnjak, a izdaleka su se, navodno, videli odžaci kako vire nad zemunicama u ravnici, i otud na koncu i naziv.
I, ima toga još, ali nećemo sada da širimo priču, jelte....
Kakogod da je nastao naziv, u vreme kada se odigrao stotinama kilometara južnije presudni za Balkan Kosovski boj, ovde je zabeleženo postojanje jednog mesta.
Teško je sa nepouzdanim izvorima jasno i precizno identifikovati o čemu se radi, ali je vrlo verovatno da je selo koje je kasnije postalo gradić, ipak postojalo još koncem četrnaestog veka.
Pouzdaniji podaci dolaze tek sa Turcima, i dvesta godina nakon prvog pominjanja, imamo pouzdane podatke o naselju Odžaci.
Baš ovde, baš na ovom mestu.
I tako se nekako sve to zakotrljalo...
Prvo su raseljeni jedni, da bi se kolonijalizovali drugi, ali sa tim drugima vratio se i industrijski uzgoj konoplje i kudelje, a sa promenom vlasti i ratovima koji su im prethodili, ponovo su više puta izmešane nacionalne karte.
No, sudbina je to vojvođanske ravnice svakako, te ni Odžaci nisu bili izuzetak.
Savremeno doba učinilo je da se privreda ovog mesta koncentriše oko poljoprivredne i industrijske proizvodnje, a paralelno sa time, razvijali su se i urbani simboli kao i elementi državne uprave na lokalnom nivou, i to za svaku vlast koja se ustoličila.
Izvesni Johan Ertl je ime koje se vezuje istorijski za razvoj mesta, čovek od uticaja, volje i sposonosti, a ako ćemo pravo, i čovek od zaveta koji je ostavio za sobom.
Reč je o pre svega privredniku, a za ono doba veoma karakteristično, industrijalcu, koji je uspeo da pored vlastitog profita vidi i širu sliku zajednice u kojoj živi, i koja od njegove industrijske imperije, ipak suštinski zavisi. I tako je došlo i do elektrifikacije mesta, recimo, koje je uz ostale pogodnosti koje su Odžaci u tom momentu mogli da ponude, zaokružilo tu titulu mesta poželjnog za život i rad.
Možda baš u tome i leži razlog tolikih naseljavanja i prenaseljavanja kroz istoriju, sve do današnjih dana kada preko petnaest nacija i nacionalnosti ovde uspeva da živi i lepo, i skladno.
Zanimljiv put do kraljice sladoleda, složićemo se, verujem....😃
I sa kuglama u kornetu ili ne, možemo se prošetati malo Odžacima i fotografijama koje slede, pa hajde da malo uživamo onda...
