Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

понедељак, 22. мај 2017.

Objektivom van Srbije - Pula, grad koji se ne može opisati, mora se doživeti

Verovatno je naslov ovakav jer je iz srca.
Nažalost, mozak nije uspeo da nadjača ono što je iz mene izašlo kada je trebalo staviti naslov nad članak o Puli. I to je meni shvatljivo. Verovatno sam negde u sebi i znao da će biti tako.
Da će, kad je u pitanju Pula, srce nadvladati mozak kad konačno objavim i slike iz Pule.
Ima to svoje razloge, duboke, davne.
Pa ipak, i danas, posle toliko godina, Pula je ostala gotovo ista, skoro neizmenjena vremenom i silnim promenama koje su zahvatile ove prostore. Uglavnom su se neka naselja na obodima stopila u grad, a oboda kao da više i nema.
Brojne tvrđave, svedoci nekadašnjeg značaja ove luke i njenog stalnog utvrđivanja, i dalje su tu. Neke su pristupačnije danas nego ranije, neke čekaju svoje poslednje, ili možda neke nove dane.
Brojne marine savremenog dizajna govore o trajnoj orjentaciji Puležana ka nautičkom turizmu.
No, ono što čini Pulu slavnom je i dalje netaknuto, a to su Korzo, Zlatna vrata, Arena, Kaštel, riva i drugo.


Svojevremeno, publika koju su muzičari imali pred svojim binama u Puli, smatrana je možda i najtežom za animaciju. Da li je ovo tačno ne znam, ali kuriozitet je definitivno da su muzički sastavi iz Pule bili svuda bolje prihvatani nego u samoj Puli. Osobenost koja možda govori o Puli na svoj način. Grad koji nije prebogat plažama, naprotiv, teško je imao kapacitet i za svoje stanovništvo a kamoli za turiste. Uvek se bilo lepše kupati van grada, a Pula je mesto za živeti, ili možda preciznije - za doživeti. Ove slike teško da mogu nekome da pomognu da doživi najveći grad u Istri, ali možda nekoga zaintrigiraju da dođe, jer tada neće pogrešiti.




Ima novog, a ostalo je i starog. Vreme, bršljan, nebriga...uglavnom sve zajedno naprave od akademske kuće ovo.




Lepe fasade.
Neke okrečene, a neke ne. Kontroverzno.




Đardini. Korzo. Šetalište. Svako ga zove na svoj način.













Zlatna vrata sa svojim tradicionalnim folklorom.













Neke iskopine tek čekaju svoj red, da možda jednog dana zablistaju kao rimljanski Forum.





...ili možda Augustov hram.




















Ko voli, ima svega. Za videti, za osladiti se...












Brojni spomenici, najrazličitijih motiva, danas su još jedan zaštitni znak ovog predivnog grada.

















Uspon ka Areni koja sasvim prirodno zaslužuje posebnu temu, odnosno članak.




Nadaleko čuven hotel Rivijera, na starim slikama usamljen u potpunosti na ovom području. Kad kažem stare slike, mislim na crno bele proizvode prvih aparata...