Jugom prema Dubrovniku, starom Jadranskom magistralom i teško je promašiti skretanje za Gradac.
Malo, tipično primorsko mesto, kamene ulice oblikovane da se suprotstave buri i uglavnom raspoređene tako da okružuju manastir na koga su meštani veoma ponosni.
Malo, tipično primorsko mesto, kamene ulice oblikovane da se suprotstave buri i uglavnom raspoređene tako da okružuju manastir na koga su meštani veoma ponosni.
Pa kako i ne bi kada je u njemu svoje najplodnije dane proveo Andrija Kačić Miošić, autor, kako kažu, najčitanijeg hrvatskog štiva. Eto, tim podatkom sam ostao zatečen i sam, ali da ga podelim...
No dobro, Gradac je možda poznat po tome, ali ga vredi bar obići jer ne postoji mogućnost da taj obilazak bude greška.
No dobro, Gradac je možda poznat po tome, ali ga vredi bar obići jer ne postoji mogućnost da taj obilazak bude greška.
Marineta sa nekoliko ribarica i više manjih brodica, gradska plaža i standardni folklor od sezonske ugostiteljske ponude na svakom koraku, slika je koja nas dočeka.
I ta slika je veoma prijatna.
Plaže se prostiru i van mesta u oba smera i zaista su takve da će gotovo svako na njima naći za sebe ono što smatra svojim viđenjem odmora na moru.
I tako, evo nas u mestu Gradac.
Uspon ka nekadašnjem spomeniku partizanskoj borbi u ovim krajevima ima zaista razočaravajuću i tužnu završnicu, jer vrh fizičkog uspona otkriva dno jednog unutrašnjeg sunovrata. Nažalost, nimalo retka slika na celokupnom prostoru nekadašnje države i odnosa prema vlastitoj istoriji. Naravno, uvek je moguće da postoji i neko drugo, bolje objašnjenje za spomenik srušen pored svog postolja. Pa, ako postoji drugo objašnjenje, sigurno je bolje, jer sve je bolje od ovoga...
Konačno, zaštitni znak mesta u svom punom sjaju...
I ta slika je veoma prijatna.
Plaže se prostiru i van mesta u oba smera i zaista su takve da će gotovo svako na njima naći za sebe ono što smatra svojim viđenjem odmora na moru.
I tako, evo nas u mestu Gradac.
Uspon ka nekadašnjem spomeniku partizanskoj borbi u ovim krajevima ima zaista razočaravajuću i tužnu završnicu, jer vrh fizičkog uspona otkriva dno jednog unutrašnjeg sunovrata. Nažalost, nimalo retka slika na celokupnom prostoru nekadašnje države i odnosa prema vlastitoj istoriji. Naravno, uvek je moguće da postoji i neko drugo, bolje objašnjenje za spomenik srušen pored svog postolja. Pa, ako postoji drugo objašnjenje, sigurno je bolje, jer sve je bolje od ovoga...
Konačno, zaštitni znak mesta u svom punom sjaju...