Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

петак, 30. новембар 2012.

Foto album - Izložba insekata, Gornji Dom, skoro pa letačka garnitura...

Videti insekta u njegovoj prirodnoj veličini, ne mora mnogo da znači, a najčešće je u prirodi to veoma velik napor. Teško ponekad razaznajemo čak i o kom se insektu radi, a kamoli njegove delove tela, pa je neretko čak i kada je moguće, uglavnom nezanimljivo to posmatranje.
Ipak, kada na televiziji ili internetu sagledamo insekta nekoliko puta uvećanog, kada mu vidimo jasno sve delove tela, pa čak imamo utisak da mu vidimo i izraz lica, onda naše impresije dobijaju sasvim novu dimenziju. Pogled na pojedine insekte uvećane do tog nivoa ume da izazove kod nas divljenje, a ponekad i strahopoštovanje (što je uglavnom ekvivalent ružnoći i proždrljivoj prirodi insekta koji posmatramo).
Ipak, takav pogled sasvim sigurno u velikom broju slučajeva izaziva i pritajenu želju da ga izbliza pogledamo, možda i dodirnemo ili čak - upoznamo.
Ovo je mala fotopriča o svemu tome, komotno je možemo doživeti i kao upoznavanje sa insektima. Na ovoj strani sa insektima koji su na višoj poziciji u prirodi u odnosu na neke druge, neki zato što lete, neki zato što skaču, neki zato što se prosto tako visoko pozicioniraju.



Pa, sad...eto, nekima bolje ide letenje, nekima skakanje, ali zajedničko im je da se kreću kroz vazduh bez pretereno mnogo kontakta sa čvrstom podlogom :)
Neki čak i jedu svoje ljubavnike, pa su u ovoj veličini možda i najstrašniji za posmatrača.
Upoznajmo ih...

































понедељак, 26. новембар 2012.

Objektivom po Srbiji - Savača, kolorna tekstura jednog omladinskog kampa

Gotovo na samoj brani Borskog jezera sa njegove južne strane, smestio se omladinski i sportski kamp Savača. Veoma interesantan prizor za svakoga ko naiđe, a svakako izuzetna lokacija za one kojima treba jedan ovakav smeštaj. O čemu se radi?
Radi se o potpuno autonomnom kampu, opremljenom grupnim spavaonicama sa solidnim kapacitetom, vlastitom kuhinjom i trpezarijom, letnjim otvorenim šankom, sportskim terenima različitih namena i veličina, ali i brojnim dečijim spravama. Ovim kampom trenutno upravlja Predškolska ustanova, ali njegova prošlost nam može prepričati i slavne dane kada se zimi u ovom kompleksu skijalo uz žičaru čiji mehanizmi i danas postoje, a leti kupalo u bazenu sa takmičarskim skakaonicama. O, da, veoma zanimljivo štivo ako čovek ume da sluša.


Sam silazak sa puta pomalo je neugodan čak i za četvorotočkaše, dok je za moticikle ta reč ipak preblaga. Meni ni dan danas nije jasno zašto taj silazak nije mogao drugačije biti izveden, ali objektivno, to je i moja najveća zamerka uopšte. Dakle, i nemam neke posebne zamerke...

Lepo zamišljen i realizovan sportski, odnosno dečiji ili omladinski kompleks, zaista može da pruži svojim posetiocima lep provod. Žičara, skijanje, ali i zimska idila uopšte danas su samo jedna dosta daleka prošlost, ali već sa prvim prolećem mogu se videti i prvi sportisti koji zaposedaju terene ili se razgibavaju po prostranom dvorištu.


Nasuprot zgradi sa sobama za spavanje i kupatilima, smešten je letnji otvoreni šank i praktično omanja diskoteka. Ipak, usled relativne izlovanosti, prava stvar se dešava tek kada se baš organizuje neko druženje ili žurka u pravom smislu. Tada sve dolazi do punog izražaja.


Jarbol za zastavu kampa, a iza njega ogromna trpezarija - menza, kao i vešeraj i pomoćni objekti. Sve pod konac i po PS-u kako smo to nekad znali govoriti.



Konačno, to je ona kolorna šema ovog kompleksa, oslikana kroz privlačne, a jednostavne kombinacije na samim spravama za igranje.








Sportski tereni za košarku, odbojku, rukomet, ali i neizostavni veliki fudbalski teren. Nedostaju samo prave tribine, ali one ovde zaista ne bi ničemu služile...



Uspomene na neke slavne dane skijanja, čaja, porumenelih noseva, grudvanja i sankanja. Nije neka strmina, ali je zato sjajna za početnike.





I, Nj.V. - Bazen!
Nema više plivanja, sem za žabe, naravno, ali jedno od najsušnijih leta koje pamtim ni njima nije baš mnogo plivanja donelo. Nekada..? Moguće, svakako, može se pretpostaviti...


Čitavim kompleksom preko terena dominiraju stubovi dalekovoda, onako moćni i pomalo zastrašujući...



Klackalice, ljuljaške i vrteške čekaju neke nove klince da ih zaposednu, dok Savača tiho tone u još jedno sparno popodne kao zadnju prepreku pred novo povečerje...