Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

среда, 28. мај 2014.

Foto album - Inđija i Zoo vrt, primer kako se ustvari može...

...da, može se...može se i Zoo vrt napraviti skromnim sredstvima, vlastitim rukama, i održavati, negovati, samo ako se to voli. 
Najbolji primer za to je Slavko, onakav vlasnik bez koga se ne može u ovoj oazi sklada domaćih i divljih životinja. Onaj vlasnik koji ih svaki dan nahrani, počisti za njima, brine u svakom smislu...
Čovek koji je stvorio sve to, borio se sa nedaćama poput pasa lutalica koji provale, ili zlonamernih ljudi koji truju životinje. Onaj tip vlasnika bez koga bi, kako kaže i sam, sve ovde stalo da makar jedan dan izostane. Muka je toliki teret nositi i samo nepojmljiva ljubav prema ovoj priči može da podari čoveku snagu da takav teret nosi toliko dugo.
Mališani, pre svih, svojim radovanjem daju onu tajnu snagu da se opstane. Po lepim danima i nekoliko stotina ljudi poseti ovaj zanimljiv i lep park. Otud i cifra od desetak hiljada ljudi godišnje... Valja i za te ljude pripremiti, te za njima i počistiti, a cena ulaznice ne postoji. Iako se ja sećam nekih više nego simboličnih cena ulčaznica, ali maglovito, jer nekako ne mogu da se prisetim je li i ta simbolična cena bila obavezna, zapravo je izuzetno zahtevno voditi ovakav projekat od simboličnih priloga i dovijanja opštine da nekako doda onoliko koliko treba jer nedostaju jasni pravni osnovi za redovno budžetsko finansiranje.
I broj vrsta životinja, kao i broj samih životinja se menja, a uglavnom raste.
Koze, svinje, patke i guske, da, to svakako nije ono što većina nas pomisli kad se spomene ovakav vid zabave, ali... Lama, papagaji, zmije, medvedi?
O, da, to je već Zoo vrt onako kako ga zamišljamo, rekla bi većina nas.
Čak su se i medvedi pomalo šetali od beogradskog zoo vrta do Kokija i nazad.
U svakom slučaju, zanimljiv istorijat, zanimljiva sadašnjica, a nadamo se i neka buduća vremena na ovom mestu koje jednostavno uvek valja obići.


Poznajem ovu mali i prelepu oazu prirode i osmeha dugo, baš dugo, a poznajem je i u nekim drugačijim izdanjima. Recimo, kako bi zvučalo kada bih se podsetio da sam ovde proveo sjajan vikend na jednom od najboljih moto skupova na kojima sam ikada bio?
Sjajno raspoloženje, društvo još bolje, muzika, da, sve je to uticalo na ovakvu kvalifikaciju, ali je i ambijent dosta pomogao.
Pa opet, i to je jedno od raznovrsnih sećanja na Zoo vrt Koki.
Danas je unekoliko drugačiji izgled, povećan je broj i životinja i vrsta, a krug i šetnja po nevelikom placu postali su dosta značajniji događaj čak i za nas koji kudikamo češće svraćamo, a kamoli za one koji bi po prvi put zakoračili po stazama inđijske oaze životinja.
Koliko je sam Vrt uticao na to, nisam siguran, ali ovaj deo Inđije je definitivno postao mesto za sve vrste zabave osim šetnje po šetalištu ili odlaska u Fashion park, jer sve ostalo je tu danas.
I nedovršena sportska hala, kao i još jedan projekat u izradi ali sa već upotrebljivim konturama i izgledom kakav je Keltsko selo, zatim bazenski kompleks, kao i uređeno jezero koje više nije samo pecaroška priča.

I, evo kako to otprilike izgleda...
















































среда, 21. мај 2014.

Objektivom po Srbiji - Vršac, jedan od najlepših gradova i naše neizmerno kulturno blago

Ne, kada naumim da skočim do Vršca zaista me ne prolazi osećaj da ću videti nešto novo. To nije taj osećaj, ne radujem se tome.
Radujem se što ću ponovo videti sve ono staro zbog čega iznova i iznova uvek dobijam želju da skočim do ovog prelepog banatskog gradića.
Nekada mi mislima protrče skoro nepregledni vinogradi, nekada aerodrom i pilotska akademija, ponekad mi se u misli na neko vreme uselu Dvor, a ponekad je i katedrala pred mojim očima. Nekad Kula, nekad sportski centar, nekad park i promenada, a ponekad mi proleti pred zatvorenim očima i paraglajder...
Naravno, nekada je to i Grožđebal, kultna karnevalska priča ovog prelepog grada.
Šta god da se od toga useli u moje misli, to je zasigurno prvi korak ka polasku...Najčešče, nažalost, izostanu oni ostali koraci i ne krenem obodima Deliblatske peščare ka najistočnijem delu Vojvodine, ali misli su već tamo.
A opet, ponekad ipak prevalim tih stotinak kilometara srećan zbog novog susreta sa jednim od najlepših mesta u zemlji, i vratim se zadovoljan zbog još jednog randevua sa onim blagom koje mene učini bogatim za svega par sati užitka u njemu.


O da, iako bih se katkad mogao zakleti da neću videti ništa novo, izgleda da to ne važi i za detalje, jelte, jer kako inače objasniti da je nešto ovako staro, za mene toliko novo?
Stara švapska kuća sa pogledom na dva šora, mirna, tiha i pusta...sjajno, slika koja pleni, prosto sam morao da okrenem aparat ka njoj :)