Objektivom po Srbiji - Zlatarsko jezero, nezaobilazno mesto za stati i napuniti baterije na putu ka moru...

Veštačko, da, kao i skoro sva jezera u Srbiji ali to kao da nimalo ne smeta ovom prelepom jezeru. Na putu ka moru gotovo je obavezno zaustaviti se i nauživati se pogleda na mirnu površinu vode kojoj se kraj vidi, ali nekako mistično privlači pogled kao da nosi nešto novo, nešto još skrivenije, nešto lepše...

Zagledati se i napuniti baterije...ja uvek tako doživim dolazak na ovo jezero. Ima, naravno, i kupača, ima i ribara, ali pored mene to sve nekako mirno prođe, jer znam tačno šta od Zlatarskog jezera želim, trebam i uvek dobijam.

Fokus na događaju - Fijakerijada u Opovu, stari banatski šmek upleten u grive konja...

Padaće ili neće...?
Ko zna, ali jednom moramo ljudi...pa, već smo odložili a ovo nam je četvrta po redu, ne smemo se sa time igrati.
I bi fijakerijada, nakon odlaganja zbog moguće kiše, narednog vikenda je ipak održana još jedna smotra jednog od najlepših banatskih obeležja. Prelepo.

Pobednici?
O, da, mislim da nikada nisam više pobednika na jednom mestu...
Učesnici, organizatori, publika...
Sve pobednik do pobednika.

Vozili su policajci, seniori, juniori, ali i juniorke, dame na na zadnjem, ali i dame na prednjem sedištu. Veselo i prelepo. Da, dve reči koje bi mogle opisati ukratko sve. Ostalo?
Ostalo je, naravno, na fotografijama...i u sećanju onih srećnika koji su uživali tog dana u nečemu što definitivno fotografija ne može u potpunosti dočarati, pa čak i one vrhunske koje nam ponekad oduzmu dah i bace nas u razmišljanje.