Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

недеља, 05. фебруар 2012.

Objektivom po Srbiji - Prokuplje, tiha varoš pod Hisarom

Stići do nedavnog kandidata za novih sedam svetskih čuda, Đavolju varoš, znači proći kroz svega par objektivno upotrebljivih puteva. Jedan od tih puteva vodi kroz Prokuplje, zanimljivu varoš smeštenu usred Topličkog kraja. Nekada poznat proizvođač raznih pića Prokupac nije slučajno svoju proizvodnju zasnovao baš na ovom prostoru, jer, kako kaže narod, ne gradi se fabrika gdi nema sirovina....hmm, da, zapravo se narod šali time na račun jedne druge, dosta severnije srpske varoši, ali suština tradicionalne ekonomske misli zaista leži u tome.
Stoga, podno brda Hisar, smestila se i gotovo ovila oko jedne oa najstarijih crkava u Srbiji, Crkve Svetog Prokopija, varošica koja sjajno sintetiše stare elemente koji asociraju na viševekovnu kulturu iz doba Turske vlasti, sa elementima novog, savremenog i potrebnog za život kakav i mladi sebi mogu poželeti.


Kroz Prokuplje se može zaista dosta brzo proći, osim kada je pijačni dan u pitanju. Tada se malo uspori, ali ne mari, živopisnost jednog pijačnog dana u jednom ovakvom mestu, definitivno je ono što ume da privuče. Zapravo, prolazak kroz varošicu je gotovo pravolinijski sve do mesta gde poprilično nelogično pravimo poveće zaobilaženje koje nam, između ostalog, i pruža pogled na ovu varoš gotovo u potpunosti. Naime, upravo na tom zaobilaženju nalaze se najbitnije gradske institucije a i iz omanjeg parkiča ispred opštinske zgrade, pruža pogled na industrijsku zonu, ali i brdo Hisar i njegove srednjevekovne ostatke tvrđave, jednu predivnu zadužbinu i najpoznatiju prokupačku crkvu u podnožju. Da, spoj savremenog i tradicionalonog.









Industrijska zona Prokuplja na pistojnoj udaljenosti od centra grada iako je prema savremenim iskustvima, mogla biti i dalje pomerena.



Pogled na brdo Hisar.


A šta zapravo zaobilazimo u centru grada?
Pešačku zonu koja od strane opštine počinje svojevrsnim zabavnim sadržajem za decu, a oivičena je i parkom sa svoje gornje strane.



Sa druge strane, bliže Hisaru, nalazi se i kraj pešačke zone koji izbija na pijacu, najživopisniji deo grada. Ovde se mogu susresti i tragovi gotovo zaboravljenih zanata, malih izloga u kojima bi se moglo videti mnogo onoga što već odavno pripada samo sećanjima mnogih od nas.



 Hisar i izlazak sa šetalčišta ka njemu.





I, da...stara keramička figura kuvara koji poziva u omanji ugostiteljski objekat, nešto je iz onog arsenala davno zaboravljenog. Pljeskavica je sasvim OK iako nije nešto zbog čega bi trebalo poći u Prokuplje, ali...ako smo već tu, baš ovaj keramički nasmejani kuvar je razlog što bi pljeskavicu trebalo pojesti tu, a ne na nekom drugom mestu u varoši. :)

Нема коментара:

Постави коментар