Preko sedamdeset stepeni u vodi iz dubine zemlje.
Preko sedamstosedamdeset metara te dubine zemlje.
Verovatno bi idealno bilo kada bi se nalazilo na jedva koji kilometar preko sedamdeset od Beograda ili Novog Sada, recimo.
Ipak, nije baš toliko blizu...ali nije ni predaleko, u svakom slučaju.
U takvim vremenima živimo, sve treba da nam je blizu, sve nam treba za odmah, i sasvim je objektivno da neka sjajna mesta koja umeju da kvalitetno upotpune čoveku život, naprosto ostanu negde kraj nas, a da ih ne primetimo. Čist gubitak, ako bih se ja pitao.
Obzirom da se u svom slučaju, srećom ipak ja pitam poprilično, meni ovaj aquapark nije promakao.
Tih stotinjak kilometara koliko je trebalo savladati od Beograda, odnosno nešto manje od Novog Sada, za mene zaista nisu predstavljali izazov. Najveći deo puta se može ići autoputem, i najbolje je sa njega se isključiti kod Sremske Mitrovice, a zatim preko mosta preći u Mačvu, te ne skrenuti put Šapca na prvom skretanju, već tek na drugom, tamo gde put vodi ka Mačvanskoj Mitrovici ili ka Bogatiću, kuda ćemo mi skrenuti.
Nadalje se put malo usporava zbog nekoliko mesta kroz koje prolazi, ali tridesetak kilometara kroz ta živopisna mesta lako se pređu, a prateći oznake ili GPS navođenje, ubrzo pred nama puca kompleks na čijem ulazu su tipske omanje vikendice a zatim i vrlo kapacitetni neasfaltirani ali uređeni parking. Iznad parkiranih vozila, pomaljaju se privlačni vrhovi tobogana, i koraci nam se, sasvim prirodno, neprimetno ubrzavaju dok se krećemo ka ulazu u kompleks.
A kompleks i prvi utisak koji ostavlja, govore da je apsolutno vredelo svakog pređenog kilometra.
Kompleks je dvocelinski, i svaka od celina predstavlja već sama za sebe sjajan izbor. Deo sa velikim bazenom i hidromasažerima, dopunjen je i izuzetno bogatim dečijim sadržajima kakvima se diče i veliki aquaparkovi kod nas, dok je drugi deo izrazitije hedonistički dizajniran.
Oba dela obiluju ležaljkama i suncobranima uključenim u cenu ulaznice, dok se za zahtevnije nude i posebni savremeni separirani i udobni kutci za odmaranje i uživanje.
Dakle, već letimični prvi pogled na kompleks, uz veoma ljubazno osoblje još od samog ulaza, nailazi na odličnu dobrodošlicu.
Uređeno.
Pristojno.
Prvi su utisci kada se kroči u kompleks.
Već smo se sretali sa kompleksima vodenih parkova kod nas koji koriste termalne vode kao osnovu svoje ponude, u punom dijapazonu primene, od medicinske po kakvoj je čuvena, recimo, Banja Vrdnik, preko kombinovanih sadržaja kakve na primer možemo pronaći u Banji Junaković, pa do apsolutne zabave po kakvoj je najčešće prepoznata Banja Ždrelo, ali i brojne druge.
Obzirom na postojanje relativno dobre ponude onoga što nudi termalna voda, verujem da je bio izazov napraviti jedan ovakav kompleks koji bi bio konkurentan, zanimljiv i privlačan. I to naročito onima sa decom, kojima je u pravilu najteže obezbediti privlačne uslove.
I tu dolazimo do jedne nove brojke u ovom mom tekstu, one koja je daleko važnija od do sada iznesenih brojki, naročito u borbi sa konkurencijom na tržištu. Brojke koja one sedmice koje su do sada karakterisale Termalnu Rivijeru Bogatić, skroz zaobilaze.
Da, brojka bez sedmice u sebi, poznata nam je svima, a ona iznosi 365 dana rada, taman koliko i dana u godini. Dakle, ovaj kompleks radi punom parom tokom čitave godine, istina ne i punim kapacitetom, jer se deo zatvara krajem letnje sezone.
Voda koja se hladi u bazenima, i koja nekada doseže i četrdesetak stepeni u samim bazenima, omogućava da se u kombinovanom delu kompleksa koji obuhvata i zatvoreni i otvoreni bazen sa sve đakuzijem za više osoba, uživa na svim temperaturama vazduha tokom godine.I najveći skeptici bi verovatno teško sakrili osmeh pri pomisli da se kupaju u toploj vodi dok napolju provejavaju pahulje...
Konačno, kao i svaki kompleks koji želi ponuditi svojim posetiocima savremene standarde, i ovde se nude slane sobe, masaže, te više vrsta sauna, uz obaveznu restoransku podršku uživanju.
Očekivano, spram pokazanog, reklo bi se, ali i privlačno svima koji bi se možda odlučili na jedan izlet ili čak vikend u ovom kompleksu.
Okolina je više nego zanimljiva, ukoliko bismo osim uživanja u brčkanju odlučili kompletirati posetu ovom kompleksu i nekim drugim stvarima kakva su etno parkovi, zanimljive crkve, ali i nesvakidašnji projekti o čemu će već biti više u nekim narednim temama na ovom blogu.
Zaključak je, zapravo, ispod ovog pasusa u kome se očekuje moj zaključak.
Upravo taj zaključak prepuštam čitaocima, jer ih sada ostavljamo nasamo sa fotografijama koje će sigurno pokazati dosta više od mojih reči...a posle toga ih ostavljam planiranju o poseti Termalnoj Rivijeri, jer ne sumnjam da će mnoge ta ideja odmah privući.