Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

четвртак, 30. септембар 2021.

Objektivom po Srbiji - Aquapark Termalna Rivijera Bogatić, termalni raj za sve uzraste

Preko sedamdeset stepeni u vodi iz dubine zemlje.

Preko sedamstosedamdeset metara te dubine zemlje.

Verovatno bi idealno bilo kada bi se nalazilo na jedva koji kilometar preko sedamdeset od Beograda ili Novog Sada, recimo.

Ipak, nije baš toliko blizu...ali nije ni predaleko, u svakom slučaju.

U takvim vremenima živimo, sve treba da nam je blizu, sve nam treba za odmah, i sasvim je objektivno da neka sjajna mesta koja umeju da kvalitetno upotpune čoveku život, naprosto ostanu negde kraj nas, a da ih ne primetimo. Čist gubitak, ako bih se ja pitao.

Obzirom da se u svom slučaju, srećom ipak ja pitam poprilično, meni ovaj aquapark nije promakao.

Tih stotinjak kilometara koliko je trebalo savladati od Beograda, odnosno nešto manje od Novog Sada, za mene zaista nisu predstavljali izazov. Najveći deo puta se može ići autoputem, i najbolje je sa njega se isključiti kod Sremske Mitrovice, a zatim preko mosta preći u Mačvu, te ne skrenuti put Šapca na prvom skretanju, već tek na drugom, tamo gde put vodi ka Mačvanskoj Mitrovici ili ka Bogatiću, kuda ćemo mi skrenuti.

Nadalje se put malo usporava zbog nekoliko mesta kroz koje prolazi, ali tridesetak kilometara kroz ta živopisna mesta lako se pređu, a prateći oznake ili GPS navođenje, ubrzo pred nama puca kompleks na čijem ulazu su tipske omanje vikendice a zatim i vrlo kapacitetni neasfaltirani ali uređeni parking. Iznad parkiranih vozila, pomaljaju se privlačni vrhovi tobogana, i koraci nam se, sasvim prirodno, neprimetno ubrzavaju dok se krećemo ka ulazu u kompleks.

A kompleks i prvi utisak koji ostavlja, govore da je apsolutno vredelo svakog pređenog kilometra.

Kompleks je dvocelinski, i svaka od celina predstavlja već sama za sebe sjajan izbor. Deo sa velikim bazenom i hidromasažerima, dopunjen je i izuzetno bogatim dečijim sadržajima kakvima se diče i veliki aquaparkovi kod nas, dok je drugi deo izrazitije hedonistički dizajniran.

Oba dela obiluju ležaljkama i suncobranima uključenim u cenu ulaznice, dok se za zahtevnije nude i posebni savremeni separirani i udobni kutci za odmaranje i uživanje.

Dakle, već letimični prvi pogled na kompleks, uz veoma ljubazno osoblje još od samog ulaza, nailazi na odličnu dobrodošlicu.


Uređeno.

Pristojno.

Prvi su utisci kada se kroči u kompleks.

Već smo se sretali sa kompleksima vodenih parkova kod nas koji koriste termalne vode kao osnovu svoje ponude, u punom dijapazonu primene, od medicinske po kakvoj je čuvena, recimo, Banja Vrdnik, preko kombinovanih sadržaja kakve na primer možemo pronaći u Banji Junaković, pa do apsolutne zabave po kakvoj je najčešće prepoznata Banja Ždrelo, ali i brojne druge.

Obzirom na postojanje relativno dobre ponude onoga što nudi termalna voda, verujem da je bio izazov napraviti jedan ovakav kompleks koji bi bio konkurentan, zanimljiv i privlačan. I to naročito onima sa decom, kojima je u pravilu najteže obezbediti privlačne uslove. 

I tu dolazimo do jedne nove brojke u ovom mom tekstu, one koja je daleko važnija od do sada iznesenih brojki, naročito u borbi sa konkurencijom na tržištu. Brojke koja one sedmice koje su do sada karakterisale Termalnu Rivijeru Bogatić, skroz zaobilaze. 

Da, brojka bez sedmice u sebi, poznata nam je svima, a ona iznosi 365 dana rada, taman koliko i dana u godini. Dakle, ovaj kompleks radi punom parom tokom čitave godine, istina ne i punim kapacitetom, jer se deo zatvara krajem letnje sezone.

Voda koja se hladi u bazenima, i koja nekada doseže i četrdesetak stepeni u samim bazenima, omogućava da se u kombinovanom delu kompleksa koji obuhvata i zatvoreni i otvoreni bazen sa sve đakuzijem za više osoba, uživa na svim temperaturama vazduha tokom godine.I najveći skeptici bi verovatno teško sakrili osmeh pri pomisli da se kupaju u toploj vodi dok napolju provejavaju pahulje...

Konačno, kao i svaki kompleks koji želi ponuditi svojim posetiocima savremene standarde, i ovde se nude slane sobe, masaže, te više vrsta sauna, uz obaveznu restoransku podršku uživanju.

Očekivano, spram pokazanog, reklo bi se, ali i privlačno svima koji bi se možda odlučili na jedan izlet ili čak vikend u ovom kompleksu.

Okolina je više nego zanimljiva, ukoliko bismo osim uživanja u brčkanju odlučili kompletirati posetu ovom kompleksu i nekim drugim stvarima kakva su etno parkovi, zanimljive crkve, ali i nesvakidašnji projekti o čemu će već biti više u nekim narednim temama na ovom blogu.

Zaključak je, zapravo, ispod ovog pasusa u kome se očekuje moj zaključak.

Upravo taj zaključak prepuštam čitaocima, jer ih sada ostavljamo nasamo sa fotografijama koje će sigurno pokazati dosta više od mojih reči...a posle toga ih ostavljam planiranju o poseti Termalnoj Rivijeri, jer ne sumnjam da će mnoge ta ideja odmah privući.





























субота, 25. септембар 2021.

Dvorci i stilska arhitektura Srbije - Obnovljen Kur Salon, sjaj jedne epohe vraćen tamo odakle je i zasijao

Više od milion ipo eura, kaže zvanična računica, trebalo je izdvojiti za jedan davni sjaj epohe balova, prijema, glamura i koračanja paralelno sa najrazvijenijim delovima tadašnje Evrope, koje je na ovom mestu počelo početkom tridesetih godina prošloga veka.

Cifra, za većinu nas, kao i svaka druga.

Čim je ne plaćamo direktno iz svog džepa, lako može da dobije i celu nulu više, a da nam to promakne.

Nemamo jasne repere koliko košta kad nešto država plaća.

I, to je negde i normalna stvar.

No, ukoliko odmah zatim sebi postavimo pitanje koliko vredi imati u svojoj državi jednu ovakvu fantastičnu priču, mesto na kome se može osetiti taj davni dah aristokratskog i buržoaskog, izmešan sa kraljevskim...tada možemo slobodno dodati i još poneku nulu na tu vrednost.

Da. Upravo toliko vredi osećaj da negde u svojoj zemlji može da se skokne do mesta na kome su kraljevi priređivali prijeme, balove, na kome su se smenjivale i filharmonije, ali i snimani neki od najčuvenijih klasika domaće kinematografije.

Baš toliko vredi pojesti koju porciju sladoleda ili popiti kafu na mestu na kome je poslednji krunisani kralj ove države iz zadnje njene dinastije objavio mobilizaciju države u aprilskom ratu protiv tada najmoćnije vojne sile sveta.

I, baš toliko vredi ručati u sali u kojoj je jedna devojka ostvarila san hiljada devojaka koje su želele da postanu najlepše na zvaničnom izboru, no samo je jedna mogla biti Mis, i to baš ovde.

Toliko toga je video Kur Salon, uključiv i propadanje, pa čak i nečuvenu krađu lustera od više stotina kilograma, ali i veličanstvenu obnovu proslavljenu novogodišnjim prijemom, pa odmah zatim i Svetosavskim balom.


Ponekada je moguće jasno videti, kroz ekonomske računice, isplativost obnove nečega.

Da, sasvim je moguće to videti, ali ne znači da je to moguće uvek videti.

Naprotiv, čak kod većine ovakvih restauracija i obnova, to ne može tako jasno da se vidi.

Motiv je toliko često negde na sasvim drugoj strani, sakriven od egzaktnih računica vezanih za ekonomska opravdanja investicija.

Motiv je često samo taj da lokalnom stanovništvu pruži alat za zarađivanje, ali i inspiraciju i razlog za ostajanje u svom rodnom mestu.

To su motivi koji se ne mogu izmeriti prostom investicionom računicom.

I nisu zbog toga ništa manje važni, naprotiv, izuzetno su važni.

I konačno, otkud to ime, baš Kur salon?

To ime već nosi jedno zdanje u Beču, i to iz vremena kada se na nemačkom govornom području ovim imenom nazivalo zdanje koje služi u svrhe lečenja. Razlika u odnosu na ovaj naš Kur salon, jeste u tome što je taj od samog početka predviđen za zabavu, dok su ostali evropski pandami zapravo prevashodno opredeljeni za lečenje, i konzumaciju lekovitih tečnosti, od momenta kada bi dobili naziv Kur salon.

I, time smo odgonetnuli skoro sve. Možda je još samo potrebno pomenuti da dve velike sale, spratna i prizemna, nose imena dvojice kraljeva iz naše zadnje dinastije Karađorđević, čije biste uostalom, krase i park - baštu okrenutu ka ulici, a da su nazivi ostalih sala i soba, inspirisani kraljicama ovih kraljeva, te najznačajnijim predstavnicima srpskog pera, Andrića i Njegoša. Restoran sa spoljne strane nosi naziv po Karađorđu, a kompletnu restauraciju nadzirao je Zavod za zaštitu spomenika, što bi trebalo da predstavlja garanciju autentičnosti restauracije objekta.

Nažalost, lusteru teškom više stotina kilograma koji je ukraden odavde, nikada se nije ušlo u trag, te je zamenski luster zapravo replika pravog, i to je jedino što u ovoj obnovi narušava imperativ autentičnosti izgleda.

Sve ostalo je na slikama koje slede...