Objektivom van Srbije - Kupres i Kupreška visoravan, skijaški imidž uspešno zamenio strateški

Kupres i Kupreška visoravan.
Nekada davno, u nekadašnjoj zajedničkoj državi, ova dva pojma su bila neraskidivo vezana.
Kupres, malo mesto okruženo ravnicom, ali i visovima, uglavnom je spominjano kao strateško područje i gotovo sav značaj proisticao je odatle.
Nepravedno. Zaista nepravedno.
Moguće da je taj značaj sa vojničkog aspekta zaista takav i trebao biti, ali lepota koja je promicala u senci vojnih karata, lenjira i dvogleda na vežbama, potpuno je ostala u nekom trećem planu.
Nažalost, svoju vojničku reputaciju i važnost Kupres je u svim dosadašnjim ratovima iskazao, ali je danas, konačno, vojničku čizmu zamenila obuća planinara, vezovi skijaša. a najčešće obična obuća putnika namernika odlučnog da uživa u prirodnim lepotama koliko mu pogled pruža.
A, baš se pruža taj veličanstveni pogled.
Danas je to gradić sa naglašenom orejentacijom ka zimskom sportu i rekreaciji.
Konačno...
Letnji, a posebno kasno letnji meseci donose i fantastične prizore savremenih verzija nekadašnjih stogova sena koji poput neke mirne džinovske vojske odmaraju na nepreglednim livadama.
Zimi pak, kako i sami meštani to doživljavaju, ume da se od magle ne vidi ni prst pred okom.
To je slika Kupresa danas.
Meni lično najlepša.
I čuvena Kupreška vrata danas su najlepša kad njima prozuje motori, ali i automobili nakrcani svime i svačime na put ka ili od mora.

I svakako ta Vrata u svom najlepšem izdanju:

A ostalo je ono što bi trebalo videti.
Zastati, pojesti možda sendvič ili popiti sok ili kafu.
Zažmuriti na momenat i udahnuti duboko.
Uživati duboko.
Prelepa priroda svuda okolo.
Visoravan, planine ili sam gradić.
Za uživanje u trenutku i nema neke razlike.

Slika privrede nasuprot slici ski staze.
Ima neke simbolike.
Teško bi baš jedno bez drugog.
Može, ali ovako je lakše...

Fokus na događaju - Dani ludaje u Kikindi, tridesettreći put i ponovo na visokom nivou

Kad se Lala popne na ludaju, otud vidi celu Kekindu.
Kaže stara šaljiva doskočica.
Ravna Kikinda, ravan Banat uglavnom.
Ravna i Vojvodina, da.
Al' ludaja im pomrsi tu ravnicu.
I naročito kad je već toliko narasla da svake godine može da se očekuje novi rekord.
Preko pola tone i skoro na tri metra to nadođe kad joj se hoće...
A šta bi to bila Ludaja?
Bundeva u suštini.
Seme joj se koristi od polovine muškog veka pa nadalje u razne, a ovom prilikom nepomenute svrhe.
Meso joj se koristi za svašta ali mahom za pite ili bundevare (to je ono što ima vanilin šećera po sebi pa kod trećeg, ali sad već proždrljivog zalogaja oduvaš nehotice kroz nos sav taj beli prah i onda se prisutni smeju).
I, naravno, koristi se za takmičenje.
U Kikindi. Naravno.
I to traje tri dana.
Tri predivna dana u suštini.

Generalno i nisam neki fan vašara. Uopšte.
Najznačajnije sam obišao uglavnom ali uporno već godinama mi izmiče Oktobarfest i svake godine zapljunem onaj naredni, ali...
Neke sam obilazio i više puta, uglavnom one na motorima koje zovu motoskupovima ali ove druge baš...ne znam. Jednom je dosta.
Ponekad i previše.
Čak i kad ih zovu otmenije kao što se festivali, ili ono fensi - fest pa nešto.
Ipak, ovaj u Kikindi mi je popravio utisak.
Dobar način da se provede dan, čak i vikend.
Svega ima a ne samo ludaje.
I dalje već ne bih smarao sa tekstom jer poneo sam i slike da nakačim na ovu stranicu :)

Malo vašar pa onda još malo vašar pa zatim indijanci?
Ovaj nam je poznat sa vašara već a ko prati moje stranice. viđao ga je više puta :)

Bez licidera i pene to nije to...definitivno.

Indijanaca je već bilo ali hobit se prvi put pojavljuje na mojim stranicama.
Koliko se ne odvajam od aparata, mislim da mi je ovo i prvi put uživo da vidim jednog Baginsa :)

Evo nekih primeraka van konkurencije. Niko ih ne čuva, same leže tamo.
A i koji bi ih Herkul uspeo odneti neprimetno?

I tu su sad neki pobednici, ali morali su stati ispred ludaja da bi se videli. Obrnuto bi bilo nategnuto...

Sosa i Lala broje.
Sa osmehom, naravno.
Najslikaniji su eksponat svakako.