Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

среда, 31. јул 2019.

Utvrđeni Balkan - Soko grad, banjski, utvrđenje sakriveno između šuma i legendi

Može li biti Sokobanje bez Soko grada?
Ne...zaista ne može.
Obrnuto bi još i moglo, ali bi se trebalo onda zaputiti na Drinu u jedan drugi Soko grad.
Ovaj je uz Sokobanju.
Čini jednu od njenih značajnijih atrakcija.
Prema legendi, ni Sokobanje ne bi bilo bez Soko grada.
Jer, kako kaže legenda, gospodar Soko grada je iznenadno zapao u neko stanje klonulosti nakon koga je pao sa konja i nemoćno pomislio da mu je tu kraj. Kako je jahao sam, u nekoj vrsti svoje redovne patrole nadziranim imanjem, pomoć nije imao od kuda ni da očekuje.
Sada je, veli legenda, na scenu stupila neka vrsta čudotvorne vode.
Potok niotkuda nadošao.
Već prvim gutljajima uspravi na noge ovog velmožu i obasu ga svojim čudotvornim dejstvom.
I, dakako...kako već to jedan srednjevekovni velmoža može, dade da se napravi kuća odmah nad tim izvorom. Prema legendi, to je prva kuća u Sokobanji...
Za njom nikoše i druge, za Gospodarem oko grada dođe još bolesnih, slabih i onih koji čudotvornu vodu željahu, i tako nasta ono što danas znamo kao Sokobanju.
Tako kaže legenda...a ima ih i još, sličnih doduše, ali ima ih..
Danas je Soko grad jedna široka i nešto teže pristupačna zbirka fortifikacijskih objekata koji se mogu posmatrati kao celina. Naravno, buduća istraživanja utvrdiće preciynije koliko seže cela utvrda, ali interesantno je i danas videti ono što se oku posetioca pruža, ono što je sačuvano i čeka obnovu.
Jedna velika i prilčno očuvana kula na ulazu...
Ne, nije previše, ali je makar nešto.


Legenda ili ne, uglavnom, zapisi govore o više puta poharanoj tvrđavi koja potiče iz vizantijskog perioda, u vreme cara Justiniana. Ironično podignuta da brani Carstvo između ostalih i od Slovena, u dvanaestom veku baš je Sloveni i osvajaju i uvode pod okrilje srednjevekovne srpske države.
Turci je potom preuzimaju kao i ostatak srpskih poseta tokom četrnaestog veka, a utvrda kasnije biva i poprištem jedne pobude i njenog gušenja.
Danas je ona zaista istorijski spomenik utisnut u prelepu prirodu koju samo sudar uticaja Ozrena i Rtnja mogu oslikati i dekorisati.


Put ka tvrđavi je prelep.
Naporan, svakako, ali nijednom ne pomisliš da odustaneš...











































Нема коментара:

Постави коментар