Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

уторак, 25. фебруар 2020.

Objektivom po Srbiji - Niška Banja, topla voda, sijalice, muzika i uspomene...koliko još treba za prelep odmor?

Paraglajding.
Kome bi to bila asocijacija na Nišku Banju?
Naravno, osim onima koji su sa vrha udaljenog četiri kilometra od centra odlučili pogledati čuvenu Banju odozgo.
Njima verovatno jeste prva asocijacija.
Ostalima je u glavi najverovatnije i poznata stara pesma u narodnjačkim akordima.
Pesma, brojalica...od jedan do deset...i tako nazad.
Veselo, u svakom slučaju.
I tako, čuvena banja na desetak kilometara od Niša živi i danas iako su njeni najslavniji dani trenutno u sećanjima mnogih starijih generacija, i danas nema ni približno velik značaj kao nekada...
...pa ipak...ne da se Banja!
Iako se i danas ne zna tačno, smatra se da sa Suve planine dolaze termalne vode koji kroz izvore u samoj Banji predstavljaju jedan od najbitnijih činilaca lečilišnog potencijala razmeštenog u više objekata.
Dakako, značajan deo čini i priroda, sa sve cvetnim lejama, ali i pošumljenim šetalištem, te prelepim stazama kroz šumu za trčanje ili naprosto hodanje sa duboko raširenim svim čulima.
Ostalo je...ljudski faktor.
Vozić.
Tezgice.
Suveniri i hrana iz domaće radinosti.
Muzika u restoranima.
Igralište za decu.
Bazeni, đakuzi verzije relaksiranja kao i brojni lečilišni tretmani sada su već  nadaleko poznati, iako datiraju zapravo još iz starog Rima, sa samog početka prvog milenijuma.
Tek je nemilosrdni Atila uspeo da pomrači, zapravo razori sjajn Banje koja je tada bila naselje luksuznih vila i kuća, te je područje Banje ostalo u zapećku sve do jednog drugog osvajača, na njegovom pohodu na Beč. Sulejman Veličanstveni reši da se ovde odmori u svojim osvajanjima, te je otad Banja bila carski konak i drugim vladarima turskim.
U Nišu su turski osvajači nažalost ostavili i neugodne spomenike svoje vladavine, no sama banja je nekako doživela i svojevrstan prosperitet čak.
Pa ipak, pravi prosperitet je dočekan tek pedesetih godina prošlog veka.
Grade se hoteli, depadansi, letnja bina, fontane, vile...
Sve po redu...Ponešto nije opstalo, ali ponešto je i napredovalo.
niška Banja čuva svoj dobar glas i danas.


Danas je Banja mešavina prethodnih i savremenih doživljaja turizma.
Napredak je vidljiv, bez sumnje, ali na svakom koraku je vidljivo i ono što nestaje...neko ranije vreme, vreme iz kojega se još u ponekoj kući može pronaći tanjir sa motivima iz Banje, poneka šajkača ili opanak sa natoipsom kojim se pozdravlja baš odavde...ili čak poneki vezeni detalj...
Danas je već ipak neko drugo vreme, vreme sa kojim i Banja hvata korak.













































































Нема коментара:

Постави коментар