Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

уторак, 30. април 2019.

Foto album - Ćele kula, spomenik strašnog stradanja i herojstva

U samo praskozorje devtnaestog veka... Tragedija poznata u narodu kao Seča knezova pokrenuće konačni pad Turske države na prostorima Srbije.
Korak po korak.
Ustanak.
Zatim i velike bitke...
Grad za gradom oseća slobodu.
Srpski ustanici idu dalje od svojih kuća.
Oslobađaju sve gde živi srpski živalj.
Tu je onda negde i Niš.
Jaka tvrđava.
Kažu, najsnažnije tursko uporište na ovim prostorima tada...
Vojvoda Stevan Sinđelić sa svojim ustanicima kopa šančeve na Čegru.
Priprema napad na daleko brojnije Turke.
Nije iz ovih krajeva...ali ih smatra srpskim.
Iz resavskih je krajeva...
Ukopava se za svoju poslednju bitku pred odlazak u legendu.
Nije izdržala odbrana.
Nije bilo više šanse. Nikakve..
Hrabri vojvoda čeka da ćanac bude preplavljen Turcima a zatim puca u barutanu i diže u vazduh sebe i pet hiljada svojih saboraca.
I duplo toliko Turaka...
Čegar je ostao upamćen po ovom jedinstvenom herojstvu do same smrti.
Turci od besa podižu stravičan spomenik na putu ka Stambolu.
U njega uziđuju lobanje srpskih ustanika dok njihova tela napunjena tkaninama šalju prestonici svojoj. Užasan spomenik zapravo je podsetnik svima koji se drznu.


Ispalo je da je to na kraju bio i deo motiva dovoljno snažnog da se konačno izbori sloboda.
Cena je bila previsoka, da...
Danas je sačuvano tek nešto više od pedesetak lobanja uključiv i onu za koju se bez pravih dokaza smatra da je pripadala herojskom vojvodi.
Nešto je krišom kradeno pa sahranjivano.
Nešto je dobilo status suvenira višenijih osoba...čudna vremena, čudni običaji...kako bi to rekla stara latinska poslovica...
Kakogod, tek danas je ovo spomenik pretvoren u prelep omanji kompleks.
Deo istorije.
Tužan ali značajan.














Ponegde nedostaju neki junaci...







Lobanja za koju se smtra da je pripadala Vojvodi.






Zidine su skraćene sa prvobitnih četiri metra ali su i opasane mauzolejskim zdanjem koje ih čuva od propadanja, jer prvobitni izgled je bio izgled gole četvorozidne konstrukcije sa ugrađenim lobanjama. Tako su to Turci zamislili...





Lobanja i spomen poprsje i ploča...












Нема коментара:

Постави коментар