I Iliri su nekoga negde nasledili...
Neke praistorijske ljude.
Ljude iz raznih perioda praistorije.
Ljude iz doba neolita.
Bronzane ere recimo...
E pa baš tako se na mestu današnjeg Herceg Novog i njegove najbliže okoline i dešavala smena civilizacija, kažu arheološka otkrića. Iliri su zauzeli ova područja sve do dolaska Rimljana u trećem veku koji ih potiskuju i vladaju neka dva veka Zalivom sve do raspada Rimskog carstva, kada Vizantija preuzima ova područja.
Točak istorije čim dotakne vizantijsko doba, zakreću neumitno Sloveni, pa tako i prve administrativne regije na ovom području preuzimaju od Vizantije, a posebno u vreme Dušana Silnog.
Naravno, po njegoivoj smrti sve se raspada, te ovde svoju šansu vidi i najpoznatiji Kotromanić, Tvrtko I, i formira grad.
Sveti Stjepan.
Nimalo slično Herceg Novom, ne...
Ipak, Novi mu je dodelio sam narod, jer je jedan od najmlađih gradova ovog podneblja.
Herceg...e, to mu je ostalo od vladaoca pod kojim je najviše prosperirao.
I tako, eto...ipak, Herceg Novi.
Utvrđen.
I utvrđivan.
Kao da je pripreman da jednog dana baš te utvrde budu deo nečeg većeg od ratovanja.
Deo turističke ponude kao Forte Mare i Španjolka.
Ili deo kulturnih dešavanja poput Kanli kule...
Ne znam, ali mi se čini da Herceg Novi tek pronalazi svoju najlepšu priču baš sada.
Grad u kome nije dovoljan automobil..tako sam ga nekada doživljavao.
Nedostajao bi i dalje lift...
Pa ipak, grad u kome se može ućivati na Škveru.
Pogledati renomirani klub u vrhunskoj vaterpolo utakmici.
Grad sa koga se vidi i Boka i otvoreno more.
Grad u kome se šetnja sasvim drugačije doživljava od šetnje u većini drugih gradova.
Nekako...taj Herceg Novi...jeste na svoj način poseban.
I ja sam zadovoljan što je tu.
Nisam ga poznavaoi uvek samo iz dobrih uglova.
Neka teška vremena mi i danas uobličavaju neke uspomene ponikle u ovom gradu.
Pa ipak, svaka od tih uspomena mi ipak izvuče osmeh, makar malen, tajni, u uglu usana...
I...banane!
...pa kako i ne bi kada su i šahtovi osunčani...bukvalno.
Neke praistorijske ljude.
Ljude iz raznih perioda praistorije.
Ljude iz doba neolita.
Bronzane ere recimo...
E pa baš tako se na mestu današnjeg Herceg Novog i njegove najbliže okoline i dešavala smena civilizacija, kažu arheološka otkrića. Iliri su zauzeli ova područja sve do dolaska Rimljana u trećem veku koji ih potiskuju i vladaju neka dva veka Zalivom sve do raspada Rimskog carstva, kada Vizantija preuzima ova područja.
Točak istorije čim dotakne vizantijsko doba, zakreću neumitno Sloveni, pa tako i prve administrativne regije na ovom području preuzimaju od Vizantije, a posebno u vreme Dušana Silnog.
Naravno, po njegoivoj smrti sve se raspada, te ovde svoju šansu vidi i najpoznatiji Kotromanić, Tvrtko I, i formira grad.
Sveti Stjepan.
Nimalo slično Herceg Novom, ne...
Ipak, Novi mu je dodelio sam narod, jer je jedan od najmlađih gradova ovog podneblja.
Herceg...e, to mu je ostalo od vladaoca pod kojim je najviše prosperirao.
I tako, eto...ipak, Herceg Novi.
Utvrđen.
I utvrđivan.
Kao da je pripreman da jednog dana baš te utvrde budu deo nečeg većeg od ratovanja.
Deo turističke ponude kao Forte Mare i Španjolka.
Ili deo kulturnih dešavanja poput Kanli kule...
Ne znam, ali mi se čini da Herceg Novi tek pronalazi svoju najlepšu priču baš sada.
Grad u kome nije dovoljan automobil..tako sam ga nekada doživljavao.
Nedostajao bi i dalje lift...
Pa ipak, grad u kome se može ućivati na Škveru.
Pogledati renomirani klub u vrhunskoj vaterpolo utakmici.
Grad sa koga se vidi i Boka i otvoreno more.
Grad u kome se šetnja sasvim drugačije doživljava od šetnje u većini drugih gradova.
Nekako...taj Herceg Novi...jeste na svoj način poseban.
I ja sam zadovoljan što je tu.
Nisam ga poznavaoi uvek samo iz dobrih uglova.
Neka teška vremena mi i danas uobličavaju neke uspomene ponikle u ovom gradu.
Pa ipak, svaka od tih uspomena mi ipak izvuče osmeh, makar malen, tajni, u uglu usana...
I...banane!
...pa kako i ne bi kada su i šahtovi osunčani...bukvalno.