Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

петак, 30. август 2019.

Objektivom van Srbije - Herceg Novi, nekadšnji stražar pred Bokom, željan turizma i kulture

I Iliri su nekoga negde nasledili...
Neke praistorijske ljude.
Ljude iz raznih perioda praistorije.
Ljude iz doba neolita.
Bronzane ere recimo...
E pa baš tako se na mestu današnjeg Herceg Novog i njegove najbliže okoline i dešavala smena civilizacija, kažu arheološka otkrića. Iliri su zauzeli ova područja sve do dolaska Rimljana u trećem veku koji ih potiskuju  i vladaju neka dva veka Zalivom sve do raspada Rimskog carstva, kada Vizantija preuzima ova područja.
Točak istorije čim dotakne vizantijsko doba, zakreću neumitno Sloveni, pa tako i prve administrativne regije na ovom području preuzimaju od Vizantije, a posebno u vreme Dušana Silnog.
Naravno, po njegoivoj smrti sve se raspada, te ovde svoju šansu vidi i najpoznatiji Kotromanić, Tvrtko I, i formira grad.
Sveti Stjepan.
Nimalo slično Herceg Novom, ne...
Ipak, Novi mu je dodelio sam narod, jer je jedan od najmlađih gradova ovog podneblja.
Herceg...e, to mu je ostalo od vladaoca pod kojim je najviše prosperirao.
I tako, eto...ipak, Herceg Novi.
Utvrđen.
I utvrđivan.
Kao da je pripreman da jednog dana baš te utvrde budu deo nečeg većeg od ratovanja.
Deo turističke ponude kao Forte Mare i Španjolka.
Ili deo kulturnih dešavanja poput Kanli kule...
Ne znam, ali mi se čini da Herceg Novi tek pronalazi svoju najlepšu priču baš sada.



Grad u kome nije dovoljan automobil..tako sam ga nekada doživljavao.
Nedostajao bi i dalje lift...
Pa ipak, grad u kome se može ućivati na Škveru.
Pogledati renomirani klub u vrhunskoj vaterpolo utakmici.
Grad sa koga se vidi i Boka i otvoreno more.
Grad u kome se šetnja sasvim drugačije doživljava od šetnje u većini drugih gradova.
Nekako...taj Herceg Novi...jeste na svoj način poseban.
I ja sam zadovoljan što je tu.
Nisam ga poznavaoi uvek samo iz dobrih uglova.
Neka teška vremena mi i danas uobličavaju neke uspomene ponikle u ovom gradu.
Pa ipak, svaka od tih uspomena mi ipak izvuče osmeh, makar malen, tajni, u uglu usana...















I...banane!


...pa kako i ne bi kada su i šahtovi osunčani...bukvalno.