Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

недеља, 30. септембар 2012.

Foto album - Ručno rađeni nakit

Postoje stvari koje se nekome sviđaju manje ili više, nekome uopšte, a nekoga ne interesuju, i sve to stoji...vezano je za naša interesovanja. Ipak, u svim stvarima postoji jedan mali element koji svako od nas prihvati od trenutka vlastite zrelosti i taj ga element nikada više ne pušta da bude potpuno indiferentan na neke stvari. Taj tajni element je element truda, napora, kreativnosti, vizije i svega onoga što je nečija ruka utkala u ono što je napravila. Iako često stvari prihvatamo zdravo za gotovo, u nekom svom zrelijem dobu tačno znamo da je baš taj nečiji trud, ono zbog čehga posenbo vrednujemo nešto što nam se, samo po sebi, dopada više ili manje. Nakit je jedno od najstarijih ljudskih interesovanja definitivno. Ima ga u raznim oblicima, u najrazličitijim formama i doživljajima, a ja sam imao sreće da prepoznam od prve upravo element rada i truda, čim sam ugledao neke primerke savremenog ručno pravljenog nakita.


Nakit je nastao kod nas, ja sam ga upoznao u njegovoj zreloj fazi, fazi u kojoj je već brendiran, izlagan i čvrsto prislonjen na delove tela verne klijentele koju je opčinio i stekao. Meni je ostalo samo da to ukapiram i - slikam. Sve što nije ovde, na ovoj stranici, naći će se vrlo brzo u nekim drugim i atraktivnijim medijima, a svakako se uvek može pogledati na stranicama proizvođača, i kako god završi priča o nakitu, on će uvek ostati ono što bezuslovno može da izmami osmeh na lice svakome, i onom ko ga nosi, i onome ko ga posmatra.
Dakle, mali deo asortimana kroz oko mog objektiva:












четвртак, 27. септембар 2012.

In Memoriam - Poslednji veličanstveni Galebov let

Tužna vest na svim medijima ostavila je naciju bez daha. Srušio se vojni avion lasta i prilikom pada poginuo pilot major, vrhunski obučen letač opitnog centra, Goran Savić.
Prema trenutno dostupnim informacijama, pokušao je da otkazivanju komandi usmeri letelicu ka području u kome nema ljudi i na kraju je uspeo, ali je zbog toga prekasno iskočio. Koliko je to herojstvo, zna svako od nas, onako, za sebe...teško da postoje reči kojima treba tako nešto opisivati i objašnjavati.

Pre nepunih mesec dana najavljen je kao pilot na aeromitingu Batajnica 2012 koji će braniti čast domaće avioindustrije, a posebno škole letenja na verovatno najvećem dostignuću domaće aeroprojektne pameti, supergalebu, G4. Kako je izgledao taj let, delimično će pokazati i ove slike, iako fotografija ne može prikazati figuru u vazduhu koja oduzima dah desetinama hiljada prisutnih. Velike i teške reči ću preskočiti, samo sećanje na ovaj veličanstveni let mogu da podelim sa čitaocima.


Neko zaplovi nebom tek kada sklopi zauvek oči, a neko tada samo nastavi da plovi nebom. Privilegija hrabrih među nama.


















недеља, 23. септембар 2012.

Objektivom po Srbiji - Novi Sad sa Petrovaradina, okupan zalazećim suncem

Novi Sad sam za sebe, Petrovaradin sam za sebe, ne zna čovek koja je bolja priča od te dve.
Ipak, zajedno čine verovatno najlepši ugođaj u celoj zemlji, a naročito u zalasku sunca.


U suštini, nema tu šta mnogo da se priča, proleće dok još uvek dan nije u svom maksimumu po prvi put pruža ugođaj šetnje tokom zalaska sunca, a da pritom nije isuviše hladno za to. Još ako se nađemo na Petrovaradinskoj tvrđavi u to vreme...rezultat je na ovim slikama, pa sad, razmislite gde biste mogli ispratiti sledeće zalazeće sunce :)