Park prirode...pa, parkova prirode ima, srećom, poprilično, ali postoji i jedinstvena definicija za neke od tih parkova, i otprilike glasi Spomenik istorije prirode.
Zanimljiv izbor reči.
I, veoma tačan, bar kada je u pitanju poslednja i jedinstvena peščara u Evropi. Čuvena Deliblatska peščara, a nekima znana i kao Banatski pesak.
Prve asocijacije na peščaru kod prosečnog posetioca su vezane za pustaru na kojoj nema živog sveta, rastinja i slično. Naravno, te asocijacije su ne samo netačne, već i suprotne stvarnom stanju. Peščane dine i lesne zaravni među njima zapravo su plodne, formirane milenijumima, i tek nekoliko vekova unazad na jednom od njihovih ulaza, na možda i najprometnijoj liniji turista i posetilaca, smestilo se Deliblato.
Neveliko selo na samom obodu Peščare, koje pripada i u potpunosti gravitira svom administrativnom jezgru u Kovinu, i koje kao i većinu sličnih mesta, mladi uveliko napuštaju.
Perspektive razvoja, pa time i opstanka, zaista su skromne. Nema mnogo solucija, i najizglednija je upravo turizam. Da, upravo turizam ima potencijal ovde, jer sama Peščara u celini, ali i jezero Kraljevac u samom mestu, daju nade u turističku perspektivu. Blizina većih mesta kakva su Pančevo, ali i Smederevo, definitivno mogu dovesti ovde ne samo stanovnike ovih gradova, već i njihove posetioce. Jer, svega pola sata vožnje od Smederevske tvrđave do potpuno drugačijeg, ali ništa manje interesantnog ambijenta Peščare, itekako mogu biti sjajnih pola sata...samo ako bi neko posetiocu to šapnuo na uvo.
Pa ipak, najveći broj posetilaca i dalje dolazi iz Beograda, odakle dolaze i poneki kupci sada već brojnih zapuštenih kuća koje zbog blizine jezera Kraljevac i same Peščare pretvaraju u vikendice, menjajući im namenu. Hoće li Deliblato to umeti da iskoristi, videćemo. Za sada je ohrabrujuće što se na vikendom gotovo prepunom parkingu ovoga leta, ispred paviljonskog sportsko rekreativnog kompleksa Čardak, može videti veliki broj upravo beogradskih tablica. Svega osamdesetak kilometara udaljen, ovaj sjajni komad prirode prilagođen izletničkim potrebama, donekle je uspeo da promoviše samu Peščaru, pa i Deliblato. Dalje je na samim meštanima da eksploatišu ovakav uspeh.
Priroda je ovde odradila svoje. Ljudi su na potezu.
Vreme interneta i online marketinga, šansa je za Deliblato.
Populacija u osnovnoj školi se prepolovila u odnosu na nepune dve decenije unazad, kažu. I to je zaista problem, jer kada pričamo o savremenom marketingu koji je preko potreban lokalnom stanovništvu da bi mogli živeti od sjajne prirode kojom upravljaju i u kojoj žive, nosioci baš treba da budu mladi.
Upravo oni mladi kojih je sve manje. Odlaze i za sada se ne vraćaju.
Nažalost, sve su to slike koje nisu specifične samo za ovaj kraj, već i za mnoge druge. Posetiocu može biti čudno, jer mali izlet u ovaj kraj donosi perfektne uspomene, ali i u stanju je ostaviti baš zato u čudu onoga ko prođe ovim krajevima, kako cela priča nije bolje organizovana i promovisana.
Deliblato kao da spava i dalje, nekim poludubokim snom iz koga mora da se trgne.
Upitati ovde bilo koga za nešto što vredi videti, doneće samo jedan odgovor - jezero ili Čardak.
Za Čardak moramo zakoračiti u Peščaru i to kroz pravu šumu. Solidan asfaltni put i dosta oznaka odvešće nas pravo na izletište koje ume biti i prepuno.
Ko ponese sa sobom loptu bilo koje namene, biće na dobitku zbog obilja sportskih terena, kako namenskih, tako i prirodnih.
Šetnja, sport, razonode i u vidu osveženja u restoranu, a prirodan hlad od letnjih vrućina, sve će to ućiniti upečatljivim boravak ovde, ma koliko on trajao.
I, svakako, pešačke staze koje mnogi vole, ovde se ukrštaju, počinju i završavaju.
