Objektivom po Srbiji - Planina Ozren, dokazana fabrika ozona

Nezgodno vreme za odabir teme.
Zaista...
Okruženi pretnjom i neizvesnošću u celom svetu.
Sklupčani u svoje misli.
Nasamo sa svojim najmračnijim tajnama...ili najlepšim uspomenama.
Malo druženja, jako malo...i sve manje, konačno...
Pobediti tako što se nećemo družiti.
Pobednik je zapravo svako onaj ko nije izgubio.
Nema prave pobede.
Prirodu ne možeš pobediti.
Pa ipak...zapitaš se da li jepriroda zaista tako okrutno odlučila uzvratiti udarac...
Da li je to baš priroda...baš takva...ili možda ipak nije...
Jer, priroda nije samo ta koja danas oduzima dah, jede pluća.
Ne, ne može biti.
Priroda i puni pluća.
Priroda nam nudi svoje najlepše strane.
Naravno, ako umemo da ih vidimo...ako shvatimo sta to vidimo.
I ako nismo preterano lenji da udahnemo malo te prirode.
Može to i kraće da se kaže.
Ozren.
Planina sa nešto preko 1100 metara nad morem.
Fabrika vazduha, kažu.
Sa sve bolnicom za plućne i očne bolesti.
Najšumovitija planina u Srbiji.
Nedaleko od Sokobanje.
Naravno...i Soko grada, koji je i sam bio poznat kao vazdušna oaza.
Ma...uz taj vazduh...
...i te pejzaže...
..nedaleko je od - svega!

Konačno, nije sve samo šuma.
Nije sve ni samo vazduh.
Ima tu i vode...
Vodopad Ripaljka sa svojih 11 metara.
Vikend naselje...maleno..privlačno...
...ali privlačno je tamo sve.
Pa...možda nekoga privuče neka od ovih slika.
Meni se ponekad desi da gledajući ih uspem i da udahnem vazduh.
Onaj vazduh...
Ozon.
Ili...Ozren. Samo Ozren.