Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

среда, 31. јул 2019.

Utvrđeni Balkan - Soko grad, banjski, utvrđenje sakriveno između šuma i legendi

Može li biti Sokobanje bez Soko grada?
Ne...zaista ne može.
Obrnuto bi još i moglo, ali bi se trebalo onda zaputiti na Drinu u jedan drugi Soko grad.
Ovaj je uz Sokobanju.
Čini jednu od njenih značajnijih atrakcija.
Prema legendi, ni Sokobanje ne bi bilo bez Soko grada.
Jer, kako kaže legenda, gospodar Soko grada je iznenadno zapao u neko stanje klonulosti nakon koga je pao sa konja i nemoćno pomislio da mu je tu kraj. Kako je jahao sam, u nekoj vrsti svoje redovne patrole nadziranim imanjem, pomoć nije imao od kuda ni da očekuje.
Sada je, veli legenda, na scenu stupila neka vrsta čudotvorne vode.
Potok niotkuda nadošao.
Već prvim gutljajima uspravi na noge ovog velmožu i obasu ga svojim čudotvornim dejstvom.
I, dakako...kako već to jedan srednjevekovni velmoža može, dade da se napravi kuća odmah nad tim izvorom. Prema legendi, to je prva kuća u Sokobanji...
Za njom nikoše i druge, za Gospodarem oko grada dođe još bolesnih, slabih i onih koji čudotvornu vodu željahu, i tako nasta ono što danas znamo kao Sokobanju.
Tako kaže legenda...a ima ih i još, sličnih doduše, ali ima ih..
Danas je Soko grad jedna široka i nešto teže pristupačna zbirka fortifikacijskih objekata koji se mogu posmatrati kao celina. Naravno, buduća istraživanja utvrdiće preciznije koliko seže cela utvrda, ali interesantno je i danas videti ono što se oku posetioca pruža, ono što je sačuvano i čeka obnovu.
Jedna velika i prilčno očuvana kula na ulazu...
Ne, nije previše, ali je makar nešto.


Legenda ili ne, uglavnom, zapisi govore o više puta poharanoj tvrđavi koja potiče iz vizantijskog perioda, u vreme cara Justiniana. Ironično podignuta da brani Carstvo između ostalih i od Slovena, u dvanaestom veku baš je Sloveni i osvajaju i uvode pod okrilje srednjevekovne srpske države.
Turci je potom preuzimaju kao i ostatak srpskih poseta tokom četrnaestog veka, a utvrda kasnije biva i poprištem jedne pobude i njenog gušenja.
Danas je ona zaista istorijski spomenik utisnut u prelepu prirodu koju samo sudar uticaja Ozrena i Rtnja mogu oslikati i dekorisati.


Put ka tvrđavi je prelep.
Naporan, svakako, ali nijednom ne pomisliš da odustaneš...











































уторак, 23. јул 2019.

Foto album - Manastir Zlatenac, ženski manastir na obali Morave, negovan i čuvan vekovima

Velika Morava, srednji tok...
Tiho teče, uglavnom.
Nema buke.
Nažalost, nema buke ni kada plavi...a, ume...
Odnese i vodenicu...staru, ne tako trošnu, ali nesposobnu da se odupre sili velike reke.
Gusta šuma na njenim obalama krije stazu za pecaroše...ili ponekad mlade i krišom zaljubljene.
A krije i još nešto na samom bregu iznad obale...
Manastir iz petnaestog veka.
Ženski manastir sa vratima otvorenim za sve kojima je neophodan mir kojim zrači.
Prelep ambijent u kome se uživa i duhom odmara čak i za one koji ne veruju...
Smešten kod sela Gložane, nedaleko od Svilajnca, ovaj manastir gostuljubivo danas prima namernike i vernike, koji uzvraćaju u gotovo bajkovitim obrtima.
Vekovi, pustošenja i najezde raznih vojski, uništavali su manastir nekoliko puta...naravno, i obnavljan je potom ali uglavnom nestručno, uz pomoć oskudnih sredstava.
Kao deo niza Resavske prepisivačke škole koju predvodi daleko znamenitiji manastir Manasija, svoj značaj je crpeo ponajpre iz funkcije koju je obavljao u ovom sistemu organizovanog širenja vere i pisane reči.
Danas su u zadnjim obnovama sagrađeni konaci, kao i odeljci ekonomske namene, a put Morave sagrađena i osvetljena je betonska staza koja zaokružuje celokupan ambijent.


Igumanija, jedna dobrodušna i sposobna žena, pripoveda o muci koja je snašla Manastir kada je crkva bez temelja urađena, pod neumoljivošću ćudljive prirode počela da klizi i da puca.
Ne veličajući svoj nesumnjivo ogroman doprinos u toj priči, ova izuzetna žena stavlja u prvi plan ktitore koji su se u pravi čas pojavili, te svako sa spram svojih mogućnosti, sačuvahu Crkvu u zadnji čas od pucanja i klizanja.
Naravno, gradeći je ispočetka..
Osamdesete godine prošlog veka označile su i početak obnove većine verskih objekata u zemlji organizovani, od strane države podržano, ali kako naglašava naša domaćica u šetnji kroz Manastir, bez dobrih i spremnih da pomognu ljudi, ne bi se danas moglo uživati, a možda ni pravo duhovno utočište naći ovde...barem ne ovako kako danas sve to izgleda.
Izuzetan primer...











Obnovljena i oslikana crkva...
















Staza kojom se stiže do Morave...ambijent šume i svežina reke...