Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

среда, 15. април 2020.

Objektivom po Srbiji - Sotsko jezero, najzapadniji skriveni dragulj Srema

Srem.
Ponositi domaćin Fruške gore.
I još ponosniji na svoj vodni trezor.
Dunav i Sava prave zaista prelepe sremačke pejzaže.
Bosut I Studva takođe umeju da ukrase Srem kada blago naplave...
Pa ipak, mnogobrojna jezera na i podno Fruške gore svakako su jedna posebna tema za uživanje.
Ima ih dosta.
Ponekad liče jedno na drugo dovoljno da shvataš kako imaju značaj tek ponekom pecarošu.
Ipak, neka se izdvajaju.
Lepota Sotskog jezera stavlja ga u sam vrh prelepe priče o fruškogorskim jezerima.
Naravno, kao i gotovo sva u Srbiji, i ovo je veštačko.
Akumulacija.
Pregrađen potok Šidina, negde osamdesetih godina prošlog veka kada je i nastajala većina akumulacija.
Na internetu se mogu naći i neke cifre, dakako.
Recimo, 150.
Nadmorska visina, ali i dužina brane koja i čini jezero.
deseti deo toga, nekih petnaestak metara je i visina te brane.
Međutim, tu prestaju zanimljivosti vezane za cifre jer koliko može biti važno da li je jezero duboko četiri metra i koliku površinu u hektarima zauzima...
Lepota je ono što preuzima.
O da...lepota. Ta reč opisuje kada i pored svih cifara staneš pred ovo jezero.
Put koji vodi od obližnjeg Šida ka Hrvatskoj, Iloku, na jednoj svojoj krivini otkriva pogled na jezero, nevelik parking, branu i vrbe koje ukviruju tu sliku dobrodošlice koju nudi Sotsko jezero.
Dobrodošlica prijatno iznenađuje čak i kada očekuješ tako nešto.
Slika je savršena.
Na levoj strani drveni splav, vrbe, te divljina na obali jezera koja se pruža koliko i pogled.
Lovište, kažu.
Pa ipak, sjajno je i samo baciti pogled.
Kažu da ima u jezeru i somova od preko stotinu kilograma.
Ne znam, ali evropski rekorder šaran je izvađen ovde sa svih svojih 42 kg.
Pa sad...kome je to interesantno, eto i takvih poslastica.
Sa desne strane je već druga pesma.
Brana. Šetnja preko brane završava među vikendicama.
Malobrojnim i bez struje, ali lepim.
Upravo po toj desnoj strani se može šetati pošumljenom ali i brdovitom obalom jezera.
Sresti i poneki čun.
Uživati i u ponekom pogledu kroz trsku.
Ili naprosto uživati ćutke.
U pogledu koji ne znaš objasniti, ali ga ne možeš tako lako ni spustiti.
Pogledu koji se zove...Sotsko jezero.


Sme li se ovde kupati?
Pojma nemam.
Piše da ne sme.
Kupa se svakako.
Peca se, da...ali to je svakako dozvoljeno.
Sme li se čamcem voziti?
Ponovo piše da ne sme.
No, čamac je tu svakako, baš iz tih razloga, tako da...
Šta god da se ne sme ili sme, ovakva lepota se može konzumirati na dovoljno načina.
Naravno, ko ume...








Vrba.
Jedna od dve za mene najlepše vrste drveta.
Sotsko jezero ih zaista ima....
Ne samo oko jezera već i podno brane.
Pejzaž koji vrbe prave zaista je nešto posebno.







































Нема коментара:

Постави коментар