Mnogo je rudara do danas ostavilo svoje zdravlje u ovim kopovima, radionicama, topionicama, livnicama i sličnom. Zaista mnogo. Danas se Bor i dalje uglavnom po tom industrijskom kompleksu i prepoznaje...a ne bi trebalo.
Danas se nekada najveća rupa u Evropi, a poznata i pod nadimkom Najveći ožiljak na Zemlji napravljen ljudskom rukom, zatrpava kao neplodna i osiromašena dugogodišnjom eksploatacijom. Rupa se zatrpava sa najmanje dve strane i danas već više nije duboka nekadašnjih 700 metara, već 'tričavih' petstotina...kako rekoh nekim gostima iz Slovenije letos na Reliju, danas možeš komotno da Avalu okreneš naglavačke, ubaciš je u ovu jamu i dobiješ ravnu livadu :)
I danas se živo sećam kako je izgledao moj prvi susret sa ovim kompleksom. Kaže mi drugar iz Bora, pođeš tom-i-tom ulicom do njenog kraja i parkiraš se. Čim staneš na trotoar suprotan od onoga uz koji su kuće, imaš dvadesetak možda metara nekakvog šiblja i tu ćeš da naletiš na ogromnu rupu.
Ogromnu rupu? Pa dobro, svako ima za sebe neku definiciju ogromnog...Nepunih pola sata posle tog razgovora ostao sam zaprepašćen prizorom koji se otvorio ispred mene - jama je praktično nezamisliva ma koliko se čovek pripremao na taj prizor i ja sam stajao na samoj njenoj ivici!
Danas, toliko godina kasnije, ponovo sam impersioniran, ovaj put - tehnikom. Zajedničko za obe fascinacije je da Size does metter...
Nakon ovih novih dampera i njihovih guma, ostatak šetnje po kompleksu je u domenu već viđenog. Stoga sam sebi ostavio slobodu da iskažem fotografijom ne ono što sam video, nego onako kako sam to video.
Konačno, kako se to u rudarskom svetu kaže...Srećno. Sa tim pozdravom smena silazi dole uz nadu da je pozdrav čuo neko mnogo iznad same zemlje...
Нема коментара:
Постави коментар