Gotovo na samoj brani Borskog jezera sa njegove južne strane, smestio se omladinski i sportski kamp Savača. Veoma interesantan prizor za svakoga ko naiđe, a svakako izuzetna lokacija za one kojima treba jedan ovakav smeštaj. O čemu se radi?
Radi se o potpuno autonomnom kampu, opremljenom grupnim spavaonicama sa solidnim kapacitetom, vlastitom kuhinjom i trpezarijom, letnjim otvorenim šankom, sportskim terenima različitih namena i veličina, ali i brojnim dečijim spravama. Ovim kampom trenutno upravlja Predškolska ustanova, ali njegova prošlost nam može prepričati i slavne dane kada se zimi u ovom kompleksu skijalo uz žičaru čiji mehanizmi i danas postoje, a leti kupalo u bazenu sa takmičarskim skakaonicama. O, da, veoma zanimljivo štivo ako čovek ume da sluša.
Sam silazak sa puta pomalo je neugodan čak i za četvorotočkaše, dok je za moticikle ta reč ipak preblaga. Meni ni dan danas nije jasno zašto taj silazak nije mogao drugačije biti izveden, ali objektivno, to je i moja najveća zamerka uopšte. Dakle, i nemam neke posebne zamerke...
Lepo zamišljen i realizovan sportski, odnosno dečiji ili omladinski kompleks, zaista može da pruži svojim posetiocima lep provod. Žičara, skijanje, ali i zimska idila uopšte danas su samo jedna dosta daleka prošlost, ali već sa prvim prolećem mogu se videti i prvi sportisti koji zaposedaju terene ili se razgibavaju po prostranom dvorištu.
Nasuprot zgradi sa sobama za spavanje i kupatilima, smešten je letnji otvoreni šank i praktično omanja diskoteka. Ipak, usled relativne izlovanosti, prava stvar se dešava tek kada se baš organizuje neko druženje ili žurka u pravom smislu. Tada sve dolazi do punog izražaja.
Jarbol za zastavu kampa, a iza njega ogromna trpezarija - menza, kao i vešeraj i pomoćni objekti. Sve pod konac i po PS-u kako smo to nekad znali govoriti.
Konačno, to je ona kolorna šema ovog kompleksa, oslikana kroz privlačne, a jednostavne kombinacije na samim spravama za igranje.
Sportski tereni za košarku, odbojku, rukomet, ali i neizostavni veliki fudbalski teren. Nedostaju samo prave tribine, ali one ovde zaista ne bi ničemu služile...
Uspomene na neke slavne dane skijanja, čaja, porumenelih noseva, grudvanja i sankanja. Nije neka strmina, ali je zato sjajna za početnike.
I, Nj.V. - Bazen!
Nema više plivanja, sem za žabe, naravno, ali jedno od najsušnijih leta koje pamtim ni njima nije baš mnogo plivanja donelo. Nekada..? Moguće, svakako, može se pretpostaviti...
Čitavim kompleksom preko terena dominiraju stubovi dalekovoda, onako moćni i pomalo zastrašujući...
Klackalice, ljuljaške i vrteške čekaju neke nove klince da ih zaposednu, dok Savača tiho tone u još jedno sparno popodne kao zadnju prepreku pred novo povečerje...
Radi se o potpuno autonomnom kampu, opremljenom grupnim spavaonicama sa solidnim kapacitetom, vlastitom kuhinjom i trpezarijom, letnjim otvorenim šankom, sportskim terenima različitih namena i veličina, ali i brojnim dečijim spravama. Ovim kampom trenutno upravlja Predškolska ustanova, ali njegova prošlost nam može prepričati i slavne dane kada se zimi u ovom kompleksu skijalo uz žičaru čiji mehanizmi i danas postoje, a leti kupalo u bazenu sa takmičarskim skakaonicama. O, da, veoma zanimljivo štivo ako čovek ume da sluša.
Sam silazak sa puta pomalo je neugodan čak i za četvorotočkaše, dok je za moticikle ta reč ipak preblaga. Meni ni dan danas nije jasno zašto taj silazak nije mogao drugačije biti izveden, ali objektivno, to je i moja najveća zamerka uopšte. Dakle, i nemam neke posebne zamerke...
Lepo zamišljen i realizovan sportski, odnosno dečiji ili omladinski kompleks, zaista može da pruži svojim posetiocima lep provod. Žičara, skijanje, ali i zimska idila uopšte danas su samo jedna dosta daleka prošlost, ali već sa prvim prolećem mogu se videti i prvi sportisti koji zaposedaju terene ili se razgibavaju po prostranom dvorištu.
Nasuprot zgradi sa sobama za spavanje i kupatilima, smešten je letnji otvoreni šank i praktično omanja diskoteka. Ipak, usled relativne izlovanosti, prava stvar se dešava tek kada se baš organizuje neko druženje ili žurka u pravom smislu. Tada sve dolazi do punog izražaja.
Jarbol za zastavu kampa, a iza njega ogromna trpezarija - menza, kao i vešeraj i pomoćni objekti. Sve pod konac i po PS-u kako smo to nekad znali govoriti.
Konačno, to je ona kolorna šema ovog kompleksa, oslikana kroz privlačne, a jednostavne kombinacije na samim spravama za igranje.
Sportski tereni za košarku, odbojku, rukomet, ali i neizostavni veliki fudbalski teren. Nedostaju samo prave tribine, ali one ovde zaista ne bi ničemu služile...
Uspomene na neke slavne dane skijanja, čaja, porumenelih noseva, grudvanja i sankanja. Nije neka strmina, ali je zato sjajna za početnike.
I, Nj.V. - Bazen!
Nema više plivanja, sem za žabe, naravno, ali jedno od najsušnijih leta koje pamtim ni njima nije baš mnogo plivanja donelo. Nekada..? Moguće, svakako, može se pretpostaviti...
Čitavim kompleksom preko terena dominiraju stubovi dalekovoda, onako moćni i pomalo zastrašujući...
Klackalice, ljuljaške i vrteške čekaju neke nove klince da ih zaposednu, dok Savača tiho tone u još jedno sparno popodne kao zadnju prepreku pred novo povečerje...
Нема коментара:
Постави коментар