Objektivom po Srbiji - Zaječar, Dođoh, videh i od tada se vraćam stalno

Kako sam to već napisao u naslovu, Zaječar je definitivno jedan od gradova u koji dođem par puta godišnje, ali baš svake godine...i ništa me ne tera na to, nego, eto, dopada mi se oduvek.

Nisam siguran da bih baš umeo ni da izdvojim neke osobenosti koje samo u Zaječaru prave atmosferu.

I nekako bi mi bilo teško da objasnim zašto se uvek vraćam tu...sa osmehom na licu.

A Zaječar verovatno i ne mari mmnogo za to.
Oduvek je smatran svojevrsnim administrativnim centrom istočne Srbije i iznad njega su uvek postojali samo Niš i Beograd. Znači, što nije moglo tu, moglo se još samo tamo.

A pritom zvanično nikada i nije bio tako nešto.

Ili je zapravo uvek baš to bio...nezvanično.

Ko bi znao...

Lako je u lepom gradu pronaći lepotu.

I lako je nabrojati znamenitosti velikih gradova u koje svi odlaze, pa se može u njih i ulagati.

Ono što je teško je da se od malog grada napravi nešto značajno.

Prvo za svoje građane, a potom i za nas ostale.

I sad...niti je Zaječar neko malo mesto za koje se retko kad čuje, niti je Zaječar stvarno bio nekakav administrativni centar istočne Srbije, ali gde ima dima, kažu da ima i vatre. Zato ne čudi što kad namernik stigne u ovaj grad, uopšte nije daleko od tog utiska kako je to nešto, upravo ovde, u Zaječaru.

Nekoga na Zaječar asocira pivo...nekoga kablovi, nekoga vojnička zakletva.

Nekoga neponovljivi Radovan treći...onaj Večni.

A nekoga na Zaječar asocira sve...ili, bolje reći, sve ga može asocirati na ovaj grad na krajnjem istoku Srbije, na obalama Timoka i na dvadesetak kilomatara od Bugarske...

Blizina granice oduvek je figurisala u ekonomskom životu Zaječaraca i okoline, iako je potpis na gradsku privredu stavljala uvek industrija, na ovaj ili onaj način. Danas je stanje malo drugačije i sinonimi za ovaj grad su unekoliko drugačiji od nekadašnjih relikvija i osobenosti. Danas je Zaječar poznatiji po već čuvenoj Rimskoj palati u neposrednoj blizini (Felix Romuliana), svom gradskom Muzeju, zatim po prekrasnoj Popovoj plaži i gradskom centru, ali i po univerzitetu, brdu Kraljevica i ostalim savremenijim simbolima grada.

Iako je nadaleko i naširoko čuvena Zaječarska gitarijada danas praktično samo još u sećanju i nije ni nalik onom sjaju koji je oduvek nosila, na istom mestu se tradicionalno svake godine održava sve bolji i bolji moto skup. Staro možda bledi, ali uglavnom pred sjajem novog. Makar zbog ovoga, Zaječar je vredan barem jedne posete...godišnje.