Oduvek je smatran svojevrsnim administrativnim centrom istočne Srbije i iznad njega su uvek postojali samo Niš i Beograd. Znači, što nije moglo tu, moglo se još samo tamo.
Svakako da to nije baš tako, niti je Zaječar stvarno bio nekakav administrativni centar istočne Srbije, ali gde ima dima, kažu da ima i vatre. Zato ne čudi što kad namernik stigne u ovaj grad, uopšte nije daleko od tog utiska kako je to nešto, upravo ovde, u Zaječaru.
Blizina granice oduvek je figurisala u ekonomskom životu Zaječaraca i okoline, iako je potpis na gradsku privredu stavljala uvek industrija, na ovaj ili onaj način. Danas je stanje malo drugačije i sinonimi za ovaj grad su unekoliko drugačiji od nekadašnjih relikvija i osobenosti. Danas je Zaječar poznatiji po već čuvenoj Rimskoj palati u neposrednoj blizini (Felix Romuliana), svom gradskom Muzeju, zatim po prekrasnoj Popovoj plaži i gradskom centru, ali i po univerzitetu, brdu Kraljevica i ostalim savremenijim simbolima grada.
Iako je nadaleko i naširoko čuvena Zaječarska gitarijada danas praktično samo još u sećanju i nije ni nalik onom sjaju koji je oduvek nosila, na istom mestu se tradicionalno svake godine održava sve bolji i bolji moto skup. Staro možda bledi, ali uglavnom pred sjajem novog. Makar zbog ovoga, Zaječar je vredan barem jedne posete...godišnje.
Нема коментара:
Постави коментар