Ne, nisu ovde Rimljani bili prvi, nikako...
Istorija poznaje Dardance koje su potisnuli Tračani.
Njih kasnije poteraše Iliri.
Ove su, opet, pokorili Rimljani.
Posle ponestade i Rimljana ovde...
Doduše, najviše su tragova za sobom ostavili baš Rimljani.
Čak je u Beogradu i jedan spomenik nekog od rimskih starešina iz ovih krajeva.
Istina, nedaleko od Ivanjice postoji i Rimski most...ali on se tako samo zove.
Nije iz antičkog vremena.
Konačno, Sloveni su negde i došli ovde baš da ostanu.
Oni su sve nadalje i uradili.
Osnivali su svoje naseobine na prostoru Ivanjice.
Birali svoje Župane.
Moguće čak da su i slavi krompira udarili temelje.
Doduše, samo ime Ivanjica pominje se na samom početku šesnaestog veka tek.
Turci na ovim prostorima se povlače tek kada Knez Miloš pripaja Ukazom Ivanjicu Srbiji.
Lukavi i bogati trgovac u kneževskoj odori, imao je u ovom kraju raznih hektara njiva, oranica i imanja, te ih je po prisajedinjenju prodavao.
Upravo zahvaljujući tome i poče da se razvija varoš.
Crkva, pa naselje oko nje.
Pa požar.
Pa ispočetka onda.
I tako stigosmo do današnje Ivanjice koja je poznata po svom krompiru.
Poznata po tepisima.
Poznata i po prvoj zemaljskoj satelitskoj stanici u velikoj bivšoj državi.
Poznata i po nadaleko poznatim montažnim kućama.
Poznata i po reci Moravici, planinama Javor i Golija.
I...od svega toga, možda je i najveća specifičnost ovog gradića od nešto više od desetak hiljada žitelja, upravo to što je na neki način ovde pomireno naizgled nepomirljivo.
Gotovo nasuprot jedno drugom, nalaze se spomenik Draži Mihajloviću i borcima partizanskih jedinica i komunističkih uverenja.
I jedni i drugi su iz Ivanjice.
Od opipljivijih blagodeti, sama Ivanjica raspolaže brojnim smeštajnim kapacitetima od kojih su neki smešteni i na najatraktivnijim lokalitetima. Vodopadu, recimo.
Korzo, gradsko šetalište, svakako je nešto što Ivanjici predstavlja društvenu žilu kucavicu mesta.
Stadion, biblioteka, bioskop i ostali objekti zaokružuju infrastrukturu društvenih i kulturnih tokova Ivanjice. Branislav Nušić je kroz svoju Gospođu ministarku izgovorio čuvenu rečenicu progonstva: Viđen si za Ivanjicu...i uselio njome upravo u Ivanjicu manifestaciju komediografskih ostvarenja pod nazivom Nušićijada.
Naravno, u okolini je i jedna Golija, pa Javor...pa i pećina, jezerce, manastiri, spomenici...pa mostovi, kameni. Jedan od njih je i najveći jednolučni na Balkanu, stariji od veka...
Ima zašto da se dođe.
Itekako ima.
Istorija poznaje Dardance koje su potisnuli Tračani.
Njih kasnije poteraše Iliri.
Ove su, opet, pokorili Rimljani.
Posle ponestade i Rimljana ovde...
Doduše, najviše su tragova za sobom ostavili baš Rimljani.
Čak je u Beogradu i jedan spomenik nekog od rimskih starešina iz ovih krajeva.
Istina, nedaleko od Ivanjice postoji i Rimski most...ali on se tako samo zove.
Nije iz antičkog vremena.
Konačno, Sloveni su negde i došli ovde baš da ostanu.
Oni su sve nadalje i uradili.
Osnivali su svoje naseobine na prostoru Ivanjice.
Birali svoje Župane.
Moguće čak da su i slavi krompira udarili temelje.
Doduše, samo ime Ivanjica pominje se na samom početku šesnaestog veka tek.
Turci na ovim prostorima se povlače tek kada Knez Miloš pripaja Ukazom Ivanjicu Srbiji.
Lukavi i bogati trgovac u kneževskoj odori, imao je u ovom kraju raznih hektara njiva, oranica i imanja, te ih je po prisajedinjenju prodavao.
Upravo zahvaljujući tome i poče da se razvija varoš.
Crkva, pa naselje oko nje.
Pa požar.
Pa ispočetka onda.
I tako stigosmo do današnje Ivanjice koja je poznata po svom krompiru.
Poznata po tepisima.
Poznata i po prvoj zemaljskoj satelitskoj stanici u velikoj bivšoj državi.
Poznata i po nadaleko poznatim montažnim kućama.
Poznata i po reci Moravici, planinama Javor i Golija.
I...od svega toga, možda je i najveća specifičnost ovog gradića od nešto više od desetak hiljada žitelja, upravo to što je na neki način ovde pomireno naizgled nepomirljivo.
Gotovo nasuprot jedno drugom, nalaze se spomenik Draži Mihajloviću i borcima partizanskih jedinica i komunističkih uverenja.
I jedni i drugi su iz Ivanjice.
Od opipljivijih blagodeti, sama Ivanjica raspolaže brojnim smeštajnim kapacitetima od kojih su neki smešteni i na najatraktivnijim lokalitetima. Vodopadu, recimo.
Korzo, gradsko šetalište, svakako je nešto što Ivanjici predstavlja društvenu žilu kucavicu mesta.
Stadion, biblioteka, bioskop i ostali objekti zaokružuju infrastrukturu društvenih i kulturnih tokova Ivanjice. Branislav Nušić je kroz svoju Gospođu ministarku izgovorio čuvenu rečenicu progonstva: Viđen si za Ivanjicu...i uselio njome upravo u Ivanjicu manifestaciju komediografskih ostvarenja pod nazivom Nušićijada.
Naravno, u okolini je i jedna Golija, pa Javor...pa i pećina, jezerce, manastiri, spomenici...pa mostovi, kameni. Jedan od njih je i najveći jednolučni na Balkanu, stariji od veka...
Ima zašto da se dođe.
Itekako ima.
Нема коментара:
Постави коментар