Objektivom po Srbiji - Borsko jezero, ima neka tajna veza između jezera i mene....

Dosta mi je Kopaonika, hoću ove godine na neko jezero, ali da ne bude previše urbano - reče moja supruga jednom davno. Nisam guglao, još sam koristio Yahoo i eto, nabasah na Borsko jezero. Kažu negde da je udaljeno petnaest, negde osamnaest, negde dvadeset kilometara od Bora...ja zbunjen, ne znam koliko je to blizu neke infrastrukture, ali računam: godišnji odmor, možemo malo i bez infrastrukture valjda.

I kretosmo jedne godine, verovatno jedine u kojoj smo samo jednom otišli tamo. Karta kaže autoput do Paraćina pa onda na istok ka Zaječaru. Zvuči lako i - dosadno. Nema veze, biće zanimljivo kad stignemo.
Stigli nekako, zanimljiv krajolik, loši putevi ali nema veze. Nađosmo se sa našim domaćinom, upoznasmo se, otvorio nam čovek vikendicu, smestili se, pozdravili sa njim, on ode a mi se prepustismo užitku doručka u bašti. Okasnelog doručka ali tako dugo priželjkivanog.  u neko doba pođosmo da nađemo jezero prema domaćinovom uputstvu. Malo hodanja i tu je. Utisak?
Sjajno izgleda, mora da negde postoji kvaka...što je pre pronađemo, tim bolje.

Eto, prođe od tada godina i godina a ja još ne nađoh tu kvaku...sjajno je i dalje, s jedinom razlikom što sada više ne odlazim tamo jednom godišnje, već više puta. Eto...

Zalasci nad jezerom predivan su događaj. To je ugođaj zbog koga vredi dočekati i veče na plaži, ali...temperature tako padaju da se to obavezno čini u dugim rukavima, ma koliko desetina stepeni bilo iznad nule u toku dana prethodno.

Kad slušamo o kilometarskim nadmorskim visinama, prosto nam neinteresantno deluje sve što je ispod, šta znam, recimo dve hiljade metara. To je, valjda nešto..ostalo - uglavnom ništa. Ipak, ovo jezero je na nekoj nadmorskoj visini od preko 400 metara, ja svoj godišnji provodim na skoro pet stotina metara i jako mi prija. Počeo sam da osećam razliku i da cenim nadmorsku visinu. Izgleda da je pravi potez bio pravljenje ovog jezera, i to pravljenje na ovoj nadmorskoj visini.

Jezero se pruža poprilično i ima četiri uređene plaže i jedan auto-kamp. Na obalama jezera je i nekoliko smeštajnih objekata od kojih je najveći hotel Jezero sa značajnim sportsko rekreativnim kompleksom oko sebe. Hotelsku plažu neposredno uz hotel, nažalost, ne ubrajam u uređene. Više ne, prepuštena je sama sebi već godinama.
Ipak, ostale plaže ožive preko leta i to tako da pored izdvojenih plaža u autokampu i kod sportsko turističkog kompleksa Savača, dominiraju Glavna plaža i plaža Tropikal. Između ove dve centralne plaže se smestio hotelski kompleks i jasno razdvojio kupače na mlađe i starije. Pardon, Tropikal je mladalačka plaža, jer oni najmlađi ipak pohode glavnu plažu sa svojim roditeljima :)

Priroda oko jezera je nešto što retko gde postoji tako da je smeštaj u privatnim vikendicama izuzetno preporučljiva alternativa hotelskom smeštaju jer su vikendice uglavnom smeštene u srcu te prirode koja okružuje jezero. U svakom slučaju, mojim prijateljima iz Bora obećao sam da ću za Novu godinu 2010/2011. postaviti stranicu sa mojim najdražim delom Srbije.