Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

недеља, 07. новембар 2010.

Objektivom po Srbiji - Bečkerek, Petrograd, Zrenjanin...više od dvadeset nacija u istoj kući

Kada čovek krene ravnom i poluuspavanom Banatskom ravnicom, te stigne nadomak najvećeg banatskog grada Zrenjanina, teško mu dopire u svest da se za ovaj grad, na ovom mestu, zna sedam vekova. Naprosto je teško zamisliti kako bi grad u ravnici, neopasan bedemima i rovovima, bez prirodnih odbrambenih prepreka neprijatelju osim jedne reke, mogao odoleti iskušenjima srednjevekovnih turskih osvajanja, a zatim i osvajanjima svih drugih koji su vladali ovim prostorima.



Ipak, od momenta ulaska na ulice samog grada, sve je jasnije da je atmosfera koja se nameće svakim pređenim metrom ka centru grada, zapravo kreirana dugo, dugo, zapravo vekovima iza nas. I prve građevine koje srećemo nas uverevaju u to. Usred mirnog i relativno tihog okruženja koje predstavlja Zrenjanin za posetioca, istorija ovih krajeva jasno je oslikana na arhitekturi. Razvoj kulture i ekonomski procvat grada, direktna je posledica upravo nedostatka ratova, koji za ovaj grad praktično završavaju već u osamnaestom veku, te nadalje samo povremenim promenama globalne vlasti, Zrenjanin deli sudbinu ostalih mesta u okruženju, ali ne trpi značajnija ratna razaranja. O tome govori i činjenica da je na samom početku osamnaestog veka, dogovorno srušena Bečkerečka tvrđava i od tada stanovnici ovog grada uglavnom na ratove gledaju nekako iz prikrajka, praktično bez karte za prvi red.







Arhitektura je ono što pleni svakim korakom kroz grad, fascinantno je što se može ne samo videti, već i osetiti brižljivost u izboru stila, ali i planska gradnja odabranim stilovima, savršeno uklapanje naizgled nespojivog i jedan gotovo neprimetan prelaz između istorije i savremenog. Koliko je potrebno vremena da se čovek navikne da pogled koji mu se pruža preko reke nije pogled na nadaleko čuvene zgrade parlamenata poznatih svetskih prestonica, te da mu pogled zapravo nije odlutao dalje od Zrenjanina?

Uh, pa baš dosta vremena treba. Prosto čovek ne može da prestane da misli na sličnosti, jednostavno je asocijacija isuviše snažna...a istina je da dok gleda, zapravo ne stoji na obali Dunava između Budima i Pešte, ne stoji na obali Temze, već je i dalje u Bečkereku, odnosno Petrogradu, odnosno Zrenjaninu.




 

Zajaziti reku je već viđena stvar. Hoće domaćin da stvori sebi jezerce pa to ti je. Zajazi reku, pa ga tuže, pa se tuži, pa ovako, pa onako, ali nekako sva ta jezerca na kraju opstanu. E sad, pregraditi vodu tako da dobiješ dva jezera, ali da između ta dva jezera ostane most koji više ne spaja nijednu obalu, to sam video samo u Zrenjaninu. I hajde sad da se čovek ne popne na taj most, a da nisak ne shvati zašto se popeo i odakle taj poriv...ma haj'te molim vas...






4 коментара:

  1. Drago mi je procitati, to znaci da je vredelo sve ovo moje skljocanje aparatom :)

    ...naravno, u smislu prenosenja mog uzitka.

    ОдговориИзбриши
  2. Zrenjanin nekada:
    http://old-zrenjanin.blogspot.com/

    :)

    ОдговориИзбриши