Nedaleko od Zrenjanina, u starom koritu Begeja, smestio se jedan sjajan Park prirode.
Bara. Ali kakva bara...
Pa - Carska!
Da, Carska bara nije nimalo promašen ili preteran izraz.
Naravno, ukoliko iz vlastite perspektive posmatramo naziv, pogrešićemo, jer ovom barom zapravo caruju neki drugi organizmi, neka druga bića i neki drugi svet.
Ovo područje je njihovo carstvo.
Od kada sam prvi put video Carsku baru, ovo mesto mi je dosta visoko na listi dnevnih izleta čim se vremenske prilike u godini dovoljno prolepšaju i stabilizuju.
U blizini je i Kaštel Ečka, pa je zaokruženost izleta zagarantovana.
Park prirode ne nudi previše komfora i čitav ambijent više odlikuju neka asketska i rustikalna obeležja, ali kada je reč o prirodi, to mu nekako i dođe sasvim - prirodno.
Veliki prostor uz mali restoran, biletarnicu i pristanište za turističke brodove i kajake, to je negde gotovo sav sadržaj koji nas dočeka. Naravno, tu se nađe i mesta za neke igre sa loptom, ali i prostor za raširiti izletničko ćebence...
Pa ipak, glavna nagrada leži na palubi izletničkog broda koji vozi negde duž močvarnog carstva i verovatno pruža sjajne kadrove ove prirode iz perspektive koja se može imati samo sa vode.
Još uvek nisam stupio na tu palubu jer mi je malo komplikovano sve to, a po onome što vidim, previše slow motion verzije izleta za moj ukus ovim brodom otupelo bi oštricu ugođaja.
Zato je moj izbor do sada bila pešačka staza i fotografije koje slede nastale su sa te staze.
Kraća šetnja kroz šumicu posebno prija kad je napolju jako sunce. Ima insekata, naravno, ali iz nekog razloga na samoj stazi nisu aktivni preterano. Ipak, ako iz bilo kog razloga odlučite da vidite da li je tako i van staze, eto nevolje :)
Konačno, centralni plato, restoran, biletarnica, pristanište.
Pešačkom stazom nazvanom Staza prirode ćemo u ovoj šetnji kroz Carsku baru da nastavimo. Vodom možda neki drugi put...mada to pomislim svaki put, ali, eto...da ne isključim i tu mogućnost jednom...
Gusenice su došle...
...i, otišle...
I, evo broda kako uplovljava.
To traje, baš traje...
Možda i svih desetak minuta, nisam siguran.
U svakom slučaju, veoma neprivlačan izbor za moj temperament, ali kad stane u par slika, prija mi kao sećanje...
Bara. Ali kakva bara...
Pa - Carska!
Da, Carska bara nije nimalo promašen ili preteran izraz.
Naravno, ukoliko iz vlastite perspektive posmatramo naziv, pogrešićemo, jer ovom barom zapravo caruju neki drugi organizmi, neka druga bića i neki drugi svet.
Ovo područje je njihovo carstvo.
Od kada sam prvi put video Carsku baru, ovo mesto mi je dosta visoko na listi dnevnih izleta čim se vremenske prilike u godini dovoljno prolepšaju i stabilizuju.
U blizini je i Kaštel Ečka, pa je zaokruženost izleta zagarantovana.
Park prirode ne nudi previše komfora i čitav ambijent više odlikuju neka asketska i rustikalna obeležja, ali kada je reč o prirodi, to mu nekako i dođe sasvim - prirodno.
Veliki prostor uz mali restoran, biletarnicu i pristanište za turističke brodove i kajake, to je negde gotovo sav sadržaj koji nas dočeka. Naravno, tu se nađe i mesta za neke igre sa loptom, ali i prostor za raširiti izletničko ćebence...
Pa ipak, glavna nagrada leži na palubi izletničkog broda koji vozi negde duž močvarnog carstva i verovatno pruža sjajne kadrove ove prirode iz perspektive koja se može imati samo sa vode.
Još uvek nisam stupio na tu palubu jer mi je malo komplikovano sve to, a po onome što vidim, previše slow motion verzije izleta za moj ukus ovim brodom otupelo bi oštricu ugođaja.
Zato je moj izbor do sada bila pešačka staza i fotografije koje slede nastale su sa te staze.
Kraća šetnja kroz šumicu posebno prija kad je napolju jako sunce. Ima insekata, naravno, ali iz nekog razloga na samoj stazi nisu aktivni preterano. Ipak, ako iz bilo kog razloga odlučite da vidite da li je tako i van staze, eto nevolje :)
Konačno, centralni plato, restoran, biletarnica, pristanište.
Pešačkom stazom nazvanom Staza prirode ćemo u ovoj šetnji kroz Carsku baru da nastavimo. Vodom možda neki drugi put...mada to pomislim svaki put, ali, eto...da ne isključim i tu mogućnost jednom...
Gusenice su došle...
...i, otišle...
I, evo broda kako uplovljava.
To traje, baš traje...
Možda i svih desetak minuta, nisam siguran.
U svakom slučaju, veoma neprivlačan izbor za moj temperament, ali kad stane u par slika, prija mi kao sećanje...
Нема коментара:
Постави коментар