Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

недеља, 21. новембар 2010.

Objektivom po Srbiji - Valjevske planine, šume i pašnjaci na preko kilometar visine

Suvobor jeste niži od kilometra, ali nije i manje lep od ostalih Valjevskih planina, planinskog venca koji se još naziva i Valjevskom gredom. Ostale planine iz ove grupe su Jablanik, Medvednik, Maljen i Povlen i sve su iznad kilometra visine proparale oblake. Veličanstven prizor koji će se otvoriti kada se čovek popne na neki skriveni vrh sigurno postoji, ali nije nikakav unikat. Ovakvih prizora ima svuda duž ovog planinskog spleta i svaki od njih je sposoban da namerniku oduzme dah. Naravno, u leto i zimu dominantne su dve boje, zelena i bela, i to može ovaj izuzetan dar prirode učiniti manje atraktivnim i uobičajenijim. Praktično tek proleće i jesen nude dovoljan broj nijansi da ovaj nesvakidašnji kolaž šume, proplanaka, pašnjaka i svega drugog zasija svojim pravim sjajem, onim koji oduzima dah.



Putem od Valjeva ka zapadu, put Bajine Bašte i Drine, neobično mnogo puta ćete zastati ili bar poželeti da zastanete iako je put ispred pomalo i izazov, posebno kada vreme ne bude baš najbolje. Šta to može da odvuče pažnju vozaču koji pred sobom ima naprnu deonicu poznatiju kao Debelo brdo?
Mnogo toga, visoki platani, omanji vodopadi, velika brana...i, tako redom.














Geografi u Srbiji vole da kažu kako je područje Valjevske grede jedno od najproučavanijih delova zemlje. Počelo je sigurno pre Jovana Cvijića, ali se njegova istraživanja smatraju nekakvim naučnim startom koji su do sada sledila mnoga istraživanja, veruje se čak i svake godine po jedno. Ima li tu toliko toga da se istražuje, za jednog laika je teško reći, ali ono u šta sam siguran jeste da ove planine pružaju zadovoljstvo ma šta da se radi na njima, istraživalo se ili samo išlo na izlet, mislim da je to svejedno.





Samo Debelo brdo je neka tačka u kojoj računamo vreme do i vreme od, ali nikako nije ona tačka u kojoj stvari postaju nezanimljive ili čak dosadne. Nikako. Debelo brdo nema takvu ulogu, ono je samo vremenska ili kilometarska referentna tačka, sve ostalo je i dalje čudo prirode.









Kada god da sam krenuo ovim putem, uvek sam uspeo da pronađem neki novi pejzaž koji me je zaustavio...a mene na putovanju uglavnom zaustavljaju samo izuzetne stvari i prizori. Zato moja supruga ne voli da putujemo auto-putem, ni motociklima ni kolima - tamo nema ničeg zbog čega bih se zaustavio. Ostaju joj samo benzinske pumpe za protegnuti noge i nadimiti pluća.

2 коментара:

  1. Prelepe Valjevske planine, odmah postavljem neku od ovih slika na desktop (kao Wallpaper), a takodje imam zelju i da otputujem tamo i da uzivam u tom kraju

    ОдговориИзбриши
  2. Pa, ovakvi komentari su verovatno najvrednija nagrada fotografu koju moze da dobije, pa ma kako one druge mogu da se mozda i zakace na zid :)
    Hvala puno Vesna.

    ОдговориИзбриши