Objektivom po Srbiji - Valjevske planine, šume i pašnjaci na preko kilometar visine

Suvobor jeste niži od kilometra, ali nije i manje lep od ostalih Valjevskih planina, planinskog venca koji se još naziva i Valjevskom gredom. Ostale planine iz ove grupe su Jablanik, Medvednik, Maljen i Povlen i sve su iznad kilometra visine proparale oblake. Veličanstven prizor koji će se otvoriti kada se čovek popne na neki skriveni vrh sigurno postoji, ali nije nikakav unikat. Ovakvih prizora ima svuda duž ovog planinskog spleta i svaki od njih je sposoban da namerniku oduzme dah. Naravno, u leto i zimu dominantne su dve boje, zelena i bela, i to može ovaj izuzetan dar prirode učiniti manje atraktivnim i uobičajenijim. Praktično tek proleće i jesen nude dovoljan broj nijansi da ovaj nesvakidašnji kolaž šume, proplanaka, pašnjaka i svega drugog zasija svojim pravim sjajem, onim koji oduzima dah.

Putem od Valjeva ka zapadu, put Bajine Bašte i Drine, neobično mnogo puta ćete zastati ili bar poželeti da zastanete iako je put ispred pomalo i izazov, posebno kada vreme ne bude baš najbolje. Šta to može da odvuče pažnju vozaču koji pred sobom ima naprnu deonicu poznatiju kao Debelo brdo?
Mnogo toga, visoki platani, omanji vodopadi, velika brana...i, tako redom.

Geografi u Srbiji vole da kažu kako je područje Valjevske grede jedno od najproučavanijih delova zemlje. Počelo je sigurno pre Jovana Cvijića, ali se njegova istraživanja smatraju nekakvim naučnim startom koji su do sada sledila mnoga istraživanja, veruje se čak i svake godine po jedno. Ima li tu toliko toga da se istražuje, za jednog laika je teško reći, ali ono u šta sam siguran jeste da ove planine pružaju zadovoljstvo ma šta da se radi na njima, istraživalo se ili samo išlo na izlet, mislim da je to svejedno.

Samo Debelo brdo je neka tačka u kojoj računamo vreme do i vreme od, ali nikako nije ona tačka u kojoj stvari postaju nezanimljive ili čak dosadne. Nikako. Debelo brdo nema takvu ulogu, ono je samo vremenska ili kilometarska referentna tačka, sve ostalo je i dalje čudo prirode.

Kada god da sam krenuo ovim putem, uvek sam uspeo da pronađem neki novi pejzaž koji me je zaustavio...a mene na putovanju uglavnom zaustavljaju samo izuzetne stvari i prizori. Zato moja supruga ne voli da putujemo auto-putem, ni motociklima ni kolima - tamo nema ničeg zbog čega bih se zaustavio. Ostaju joj samo benzinske pumpe za protegnuti noge i nadimiti pluća.