Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

петак, 26. новембар 2010.

foto album - portreti, lepa i draga lica ostala zabeležena za sećanje

Preleti čovek ponekad kroz svoja sećanja iz nepoznatih razloga, možda ga neka rečenica podseti na nešto, možda ga neki lik natera da prekopa po glavi odakle mu je poznat, možda...ko zna zašto...

Lepo je imati nekad pri ruci malu arhivu tih dragih i nasmejanih lica, onih koji su činili naš život onakvim kakav je bio, bogatili ga u većoj ili manjoj meri, ali ga definitivno činili onakvim kakav je bio. Lepo je videti ih ponekad i bez nekog razloga jer svaka fotografija će probuditi u nama neku svoju priču, priču koja je pričana samo tada i nikada više, priču bez mnogo slova, uz škljocaje zatvarača na aparatu i radostan pogled na ekran kada se to lice prvi put pojavilo u svim svojim bojama.

Prva od mojih priča o dragim portretima je ispod ovog teksta...a zapravo je svaki tekst ionako suvišan.
































Нема коментара:

Постави коментар