Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

уторак, 4. август 2015.

Dvorci i stilska arhitektura Srbije - Kaštel Ečka, lovački letnjikovac za ponos

Komad istorije, deo s početka devetnaestog veka pa sve do Velikog rata (Prvi svetski rat), kao i neka velika i značajna imena, očuvao se unutar zidova, kapija i vrtova jednog od najlepših letnjikovaca danas dostupnih pogledu i obilasku u Srbiji. Nadomak Zrenjanina, u mestu Ečka, na svega par kolimotera od Carske bare i gotovo na obali velikog ribnjaka koji po svemu podseća na jezero, smešten je upravo početkom devetnaestog veka ovaj sjajan lovački letnjikovac. Engleski stil gradnje, ali i parka nisu baš svakidašnji na domaćim prostorima, iako im to nimalo ne smeta da učine jedan ovakav kompleks vrednim divljenja.
I tako, lovački letnjikovac Kaštel Ečka je tu, renoviran u ugostiteljski objekat, spreman za svakog putnika namernika u svom punom sjaju.


Doći u ovaj Kaštel može značiti dobar provod, obogaćivanje svojih gastronomskih iskustava, možda i samo kompletiranje vlastitih kulturnih kapaciteta, ali definitivno, zavisno od sposobnosti onoga ko ovde dođe, može značiti i poistovećivanje svog dolaska sa nekim slavnim ličnostima iz istorije. To zavisi od same osobe, mođe li i u kojoj meri u svojoj mašti da prihvati da su na ovom mestu nekada boravila i dva prestolonaslednika, Austrougarski i Srpski (Franc Ferdinand i Aleksandar I Karađorđević), ali i da je na otvaranju bio prisutan i najpoznatiji ugarski vlastelin Esterhazi i da mu je tada svirao baš na ovom mestu sam Franc List, potonji čuveni kompozitor, a tadašnji vonderkind...
Za istoriju su se, eto, pobrinuli neki slavni ljudi, a za budućnost bi to trebali da urade Zavod za zaštitu spomenika koji baštini u svojoj štićeničkoj arhivi i ovaj kompleks nakon njegovog definitivnog napuštanja od strane vlasnika, i menadžment samog kompleksa.
Sadašnjost kompleksa, pak, pripada nama, odnosno onima od nas koji ga posete i koje će ta poseta na ovaj ili onaj način sasvim sigurno obogatiti.

































Нема коментара:

Постави коментар