Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

четвртак, 04. јун 2020.

Objektivom po Srbiji - Banja Rusanda, mali zdravstveni raj na obali slanog jezera

I eto čudne nam Srbije ponovo...
Slano jezero.
Zvuči li malo...nadrealno?
Na momente zvuči, makar meni.
Pa ipak, znamo da je moguće...samo nam možda u Srbiji tako zazvuči...nekako - nemoguće.
No nije.
Brojke su brojke.
Celih šezdeset promila salaniteta jasno govore o tome da je jezero slanije od mora.
Dakle, jezero Rusanda ostaje jezero, i to čak neveliko jezero...ali slanije od mora.
Pravo jezero.
Sa preko 200 vrsta ptica koje ga naseljavaju.
I najvažnijom populacijom.
Onom koja se leči, onom koja leči i onom koja dolazi samo preventive, zabave ili prostog užitka radi.
Da, ljudi su oplemenili ovaj prostor trudeći se da lekovita svojstva blata sa dna jezera koje i danas izvlače na tradicionalni način uz želju da ga što duže očuvaju upravo racionalno ga koristeći, te ga pretvorili u blagotvorno lečilište.
Banju.
I to banju sa tradicijom oslonjenom na upravo ovo lekovito blato.
A tradicija datira još od sredine devetnaestog veka, tradicija pisana ne samo razvojem zdravstvenog turizma, već i sertifikatom o lekovitosti još sa Carske akademije u Beču.
Lokalni paroh inicirao je osnivanje privrednog društva koje je sertifikovalo blato, te izgradilo lečilišne i smeštajne kapacitete koji su vremenom šireni i adaptirani u ono što nas danas može dočekati. Dakle, danas na obali slanog jezera u pet paviljona je moguće smeštanje osamdesetak ljudi u jednom potpunom wellness ambijentu, sa sve bazenom, saunom i ostalim popularnim sadržajima.
Naravno, tu je i park sa pratećim stazama zdravlja, ali i interesantni pokušaji smeštanja ptica u ambijent raznobojnih kućica u Čavkogradu.
Sve je ovo na manje od stotinu kilometara i od Beograda, i od Novog Sada.
Tek nadomak Zrenjanina. Ma, pred nosom takoreći...


Priroda jeste bila blagodarna prema Rusandi, ali nije oprostila drvene smeštajne kapacitete prvobitno podignute. Oluja koja je uništila drvene konstrukcije, naterala je vlasnike da podignu solidno zidane objekte koji su dalje nadograđivani do nivoa sadašnjeg kompleksa.
Glavni trg sa fontanom koji datira od samih početaka Banje, posebno se uređuje naročito zbog toga što sa njega kreće većina šetnji po parkovima uredno održavanim i negovanim ne bi li kompleks zaštitili od vetrova i nanosa ravnica koji ovde zimi ponekad nemaju previše milosti.
Dakako, na tom trgu se staze na kraju i susreću najčešće...
Istina, na jezeru su čamci sa damama sa suncobranima u njima i kavaljerima zasukanih rukava na čistim belim košuljama koji veslaju, danas samo sećanja evocirana sa starih fotografija i razglednica, ali nekako se onaj diskretni duh aristokratije zavukao i ukorenio dublje nego što se na prvi pogled ume pričiniti. Moguće je da mir koji vlada ovde, čak i kada ga ne prati potpuna tišina, upravo zbog toga poprima neke karakteristike davnih vremena, šarma koji je u deventaestom i početkom dvadesetog veka izdvajao takva mesta od drugih, onih običnijih.



U današnje vreme, parking impozantne veličine postaje neophodnost, i prvi utisak, upravo zbog tog prostora je sjajan.





















I...Čavkograd, naravno...





Šetnja kroz Banju je samo jedan deo priče, jer nije zaokružena bez šetnje po obali jezera.
Onog jezera...onog slanijeg od mora.


























E, ovde može i da se peca...


I konačno, mir i spokoj umeju da dosade, ali na desetak minuta kolima odavde je jedan od najlepših naših gradova koji itekako ume da se okiti - Zrenjanin. Stoga, teško da čak i odmor, a kamoli vikend mogu biti baš dosadni. Vredi probati, to je sigurno.

Нема коментара:

Постави коментар