Objektivom po Srbiji - Novi sad, lepota urbanog pejzaža

Drugi po veličini...da, ali to zapravo ništa ne znači. Ovakav grad je za mnoge prvi po veličini, jer im je onaj veći, onaj stvarno najveći, malko predaleko...a Lale ne ludu baš za tolikom šetnjom ako ne moraju. Zato im je Novi Sad ponekad najveći. Kažu da je to neka Lalinska filozofija. Verovatno otud i drugi neki najveći gradovi, sve nešto po Vojvodini.

Najveći ili ne baš, baš najveći. nimalo ne utiče da po mnogočemu bude jedini. Koliko to još gradova na svetu ima vlastitu dugu ili Platona? Ma hajte molimVas....

Gotovo pola miliona živi na području Novog Sada što i nije neki podatak za čuđenje, ali sklad u kome ta višenacionalna zajednica živi, nešto je jedinstveno u Srbiji. Iako nije oduvek bio u Srbiji, uvek je nekako bio uz Srbiju, makar negujući kulturno nasleđe. Kroz istoriju je više puta napadan, osvajan, rušen i podizan, ali se tragovi svega toga uglavnom ne vide previše u Novom Sadu. Tu i tamo i danas postoje tragovi zadnjeg razaranja koje je pre jedanaest godina pogodilo Novi Sad, ali i to je marginalan svedok prošlosti. Svi drugi svedoci prošlosti danas su riznica kulture i istorije.

Novosađani vole da za svoje mostove, posle zadnjeg razaranja i uništavanja svih mostova, kažu da ih ima dva - nad vodom. Ipak, pod vodom je već druga stvar, kažu da ih je tamo celih sedam komada. Veliki je duh tih ljudi kada svoju muku mogu da dožive tako, okrenutu na smeh.

U gradu je i veliki Gradski park u kome dominira omanji bazen u kome borave kornjače, patke ali i Isa i Bisa, dva labuda, zaštitni znaci Novog Sada. U parku se praktično ogleda sav Laloški mentalitet, lagano i mirno, sa osmehom i kulturno. Ukratko - tačno tako.