Neugodno ali i nepotrebno pitanje. Kakav god da je odgovor, reći će nam koliko grešimo. I jezero i grad su priča za sebe, jednako lepa i vredna obilaska...po nekoliko puta u godini.
Jednako lepe priče zaslužuju da budu ispričane svaka za sebe, ilustrovane slikama u pokušaju da čitalac uživa ako ne koliko i autor u samom odlasku na krajnji sever, ono barem dovoljno da ga zagolica da jednom upali motor ili automobil i pređe tih užasno dosadnih dvestotinjak kilometara. U svakom slučaju, pokušajmo, možda i ispadne nešto iz svega toga, zar ne?
Subotica je zaista jedno svojevrsno čudo, nema onoga što bi se očekivalo ali u isto vreme ima neočekivanoga... Star grad koji se pominje veoma davno i koji je preziveo sredji vek, morao bi da ima oko sebe tvrđavu koja bi mu pomogla da opstane, ali...tvrđave nema. Zapravo, bilo je tvrđava unutar ovog grada ali sve su to ratovi i razaranja odneli. Srećom, dođoše neki pametniji ljudi koji shvatiše da je bolje grad otvoriti nego zatvoriti i tako bi do danas.
Sa druge strane, grad bez tvrđave beše nekada i centar jednog carstva. Proglasi se jedan Crni Jovan carem i odluči da u Subotici smesti svoju prestonicu. Nije poživeo dugo a njegovo carstvo ga nije preživelo. Ipak, eto neočekivanog - čitav jedan car!
Dva veka od kada kada postade carskim gradom, Subotici je Marija Terezija darovala i status slobodnog kraljevskog grada i sve u svemu, razvoj Subotice zaista možda najviše i duguje ovoj bečkoj vladarki. Danas, pre svega zahvaljujući ovakvom statusu grada, možemo videti predivnu arhitekturu, trgove, fontane i drugo što na najlepši mogući način govori o prošlosti Subotice. Gradska kuća, pozorište, Jevrejska kuća, Sinagoga, Katedrala, Franjevačka i Pravoslavna crkva, Zelena i Plava fontana, sve su ovo podsetnici zašto je Subotica jedan od najlepših gradova Srbije i zašto vredi preći tih dosadnih i dosadnih dvestotinjak kilometara....
Subotica i dalje živi i razvija se....kao da gradu pored našeg najvećeg i jedinog prirodnog jezera nikad nije dosta vode i fontana, nedavno je otvorena i nova, savremeno dizajnirana fontana posvećena Dr. Zoranu Đinđiću i veoma sam prijatno iznenađen kako je uspešno savremeni dizajn uklopljen u sve istorijske stilove izmešane tako vešto kroz Suboticu. Naravno, generalnu probu sa dizajnom i kolažem starog i novog Subotica je odavno prošla sa menji omiljenim omanjim trgom (koji to ja tako odmilošte zovem, inače je bašta) poznatijim kao Galerija.
Нема коментара:
Постави коментар