Kada se spomene Kostolac, većíni nas je prva pomisao termoelektrana ili rudnik. Ta pomisao nikako nije pogrešna, upravo su termoelektrana i rudnici najjasnija obeležja savremenog Kostolca. Ipak, čak i savremeni Kostolac ima još nekih obeležja, ne toliko privredno značajnih koliko lepih i zanimljivih na neki drugi način.
Savremeni Kostolac samo je najnoviji evolutivni stepenik naselja koja su nastajala i nestajala na ovim prostorima još od pradavne čovekove prošlosti. Danas Kostolac ima negativan demografski predznak, smanjuje mu se broj stanovnika koji je svoje vrhunce dosegao krajem osamdesetih godina i za to ima dosta razloga. Brojke još uvek ne sugerišu paniku ali nisu ni lepe. Jednostavno, danas je situacija takva i jedino što može da se uradi jeste traganje za lepšim i boljim delovima života u Kostolcu. Ja sam neke pronašao.
Od bakarnog doba pa do doba rimskog logora i grada Viminacium dug je period u kome se na obali Dunava razvija mnogo kultura i dosta tragova danas svedoče o ovom periodu ali svakako je najpoznatiji upravo lokalitet Viminacium, rimski logor s početka ovog prvog milenijuma čiji se istraženi delovi nalaze na svega par kilometara od savremenog Kostolca. Ipak, današnji Kostolac administrativna je jedinica u sklopu administracije Grada Požarevca i pored svojih dokaza višemilenijumske kulture, čuva i neke savremenije dokaze daljeg razvoja. Ja sam pronašao neke od njih koji su mi se posebno dopali.
Konačno, u kostolcu ako ne žuriš na voz, možeš se itekako nauživati - voza. Kada sam ugledao prelepu lokomotivu na ivici gradskog parka, nisam mogao da odolim a da je ne upoznam maksimalno detaljno :)
E kada se čovek zasiti svoje igračke, onda može da se okrene i ka nekim drugim prizorima koje savremeni Kostolac pruža. Iako ima poveći hotel, i iako je poznat po sportskim aktivnostima, Kostolac ima pre svega jednu predivnu crkvu. Pomalo je, što se kaže, na kraj šora, ali joj to nimalo ne umanjuje lepotu, naprotiv, upravo tu se ističe.
Kostolačka priča može biti i šira i veća, zavisno od toga kakav ugao gledanja nam leži. Nekome se nešto svidi, nekome to isto nimalo nije interesantno ali jedno omanje obilje raznih razloga za posetu mestu niti stotinu kilometara udaljenom od Beograda, krije se na skoro svakom koraku kroz...i oko Kostolca. Ipak, ono po čemu je najčuveniji i što mu je praktično zaštitini znak, termoelektrana, dovoljno je impozantna da bi za trenutak oduzela dah svojom veličinom.. Tek na koji korak od nje, netaknuta priroda kao da se suprotstavlja svoj toj industriji i u toj svakodnevnoj i večnoj borbi završava se još jedan dan pun utisaka...i onih devedesetak kilometara su ponovo predamnom. Valja mi poći polako dok još nije pao potpuni mrak. Veliki pozdrav kostolcu.
Nešto kao reč dobrodošlice...
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.
Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.
Претражи овај блог
Пратиоци
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар