Foto album - Tornik, na krovu jedne od najvećih turističkih atrakcija u zemlji

Gotovo hiljadu ipo metara nadmorske visine, prvi je podatak koji se sretne ako se zapitamo koliko je visoko planina Zlatibor pohrlila ka nebu.

Ne, nije previsoko svakako, ako se pogledaju same brojke, i sasvim sam siguran da se brojkama ne može privući previše skijaša, posebno onih pasioniranih i posvećenih, a kamoli profesionalaca.

Pa ipak, obzirom da je reč o planini koja je jedan od naših šampiona turizma, sigurno je da postoje i jaki argumenti da se visina najviše njene tačke, kompenzuje nečim drugim. No, svaki skijaš će pronaći te argumente sam za sebe, a ja ću se ovde postarati da predstavim one sadržaje koje Tornik ima za sva ostala godišnja doba.

Tornik, tehnički gledano, ima samo zelenu boju, koju zimi prekrije bela, i tu se spektar njegovih boja negde i završava. Zimzeleno drveće daje svoju osnovnu boju celom području, tek zimi ta boja iščezne pred snegom koji učini najviši zlatiborski vrh prepoznatljivim. 

Zahvaljujući sistemima za veštački sneg kojima je opremljen, skijaški kompleks ima na svojih pet staza sezonu od stotinu dana, dok su preostali dani, a naročito oni letnji, kada se traži spas od velikih vrućina, ispunjeni mnogim ponuđenim sadržajima, a neki od njih su možda i najlepši u zemlji, ukoliko se moje mišljenje negde računa.

Svakako, Tornik nikako nije usamljeni kompleks, već je više deo jedne šire ponude, onog jedinstvenog spoja prirode i čovekovog umeća, i jednog od najlepših saživota ova dva elementa neophodna za kvalitet života.

U najbližem okruženju nalaze se i atrakcije u Dobroselici, ali i El Paso, te svakako značajno Ribničko jezero, a dolinom Crnog Rzava, niko se još nije prošetao, a da nije zauvek zapamtio tu šetnju.

Od samog centra svih zlatiborskih dešavanja, može se stići magistralnim pravcem za Crnu Goru, te jednim kraćim odvajanjem vlastitim kolima za nekih pola sata možda, a preko leta je dostupno i biciklima, kvadovima ili čak peške za one kojima dvanaest kilometara ne predstavlja ništa, no najlepši odlazak na Tornik je i onaj najnoviji, odlazak Gondolom.

Zapravo, kada se upoznamo sa onim što ovaj kompleks, podignut na temeljima starog, srušenog u NATO bombardovanju, nudi, shvatićemo da je način kojim se stigne do ovde, zapravo u drugom planu.

Da, Tornik ima jednu sjajnu ponudu za sve nas, od najmlađih, do najstarijih, ali i od najhedonističkijih od nas, pa do najavanturističkijih među nama. Dosta neobičnih superlativa za jednu rečenicu, ali Tornik je samo po sebi u superlativima, pa mi se može i oprostiti zbog toga...

Dakle, ako nas nije dovezla kabina na sajlama, ne znači da nas možda neće odvesti jedna otvorena žičara ka samo vrhu.

Sneg nam neće trebati zapravo.

Prelep pogled iz gornjih rakursa, sam po sebi je već atrakcija, a ako snega nema, biće tu još i više detalja koji će nam taj pogled učiniti dugovečnijim.

Stoga je žičara prvo što nam padne na um, ali i prvo što ugledamo kada kročimo u kompleks Tornik, sa prostranog i kapacitetnog parkinga, ukoliko smo kolima došli.

I, u toj konstataciji je najlepše upravo to što je reč o prvoj od više atrakcija sa kojima se upoznajemo korak po korak.

Jer, ništa manje atraktivna nije ni staza sa bob na šinama.

Oh, za ljubitelje adrenalina je možda reč i o daleko većoj atrakciji. Ubrzanja koja se na momente dostižu, mogu podsetiti na pravi rolerkoster...doduše, da kažemo, na dijeti.

Pa ipak, vredi se oprobati.

Za one koji bi pre odmarali nego se zamarali, brojne ležaljke uklopljene u ambijent oko sebe, deluju više nego privlačno. Dosta sunca, ali i osvežavajući vazduh na ovim visinama, čine te ležaljke naročito privlačnim.

Ipak, oni koji bi se okušali i u nekim skromnijim fizičkim izazovima, ali ništa manje zabavnim, pronaći će sebe i u gumi za spuštanje na podužoj stazi, ili na jednom od najlepših mini golf terena koji sam ikada video. Kod nas u zemlji nisam video ništa što bi mu moglo biti konkurencija.

Estetski doživljaj je ono što ga čini izuzetnim, dok je funkcionalnost više - manje već standardna stvar koja se ne da lako pomerati.

Golfera ima svih uzrasta, što čini naročito lepom dekoraciju za tu sliku.

I, tik uz terene za mini golf, jedan od najlepših i najvećih avantura parkova kod nas, nije ostao skroman ni po kreativnosti staze i prepreka za savladavanje. Perfektno uklopljen u ambijent idealno visokih četinara, predstavlja zadovoljstvo pri samom pogledu na svoju realizaciju, a svaka od prepreka, poziv je na druženje i savladavanje i za one koji baš nisu vični, pa čak ni skloni ovoj vrsti avanturizma.

I, ako bismo se ovde zaustavili sa superlativima, ništa nas neće sprečiti da nabrojimo i ostale dodatne sadržaje poput mobilijara za najmlađe, ili brojnih mesta za selfije ili fotografisanja uopšte, te sličnih sadržaja, ali i onih namenjenih upravo za posetioce kojima je sport na prvom mestu.

Terenski sportovi ili teretana na otvorenom, izbor je na svakome od nas, ali nijedan ne može biti pogrešan sa aspekta savremenog dizajna, jer upravo tako deluju ti sportski sadržaji, a dok se iz razumljivih razloga tereni za sportove sa loptom moraju naći izloženi suncu, dotle je sjajna teretana smeštena u hladu visokih četinara i može se koristiti u svako doba dana.

I, konačno...Tornik je toliko raznolik kompleks, da sumnjam da je nemoguće da svako od nas ne pronađe tu ponešto o čemu ja ovde nisam napisao ni reči, ali sam siguran da je svaka poseta ovom kompleksu jedan nezaboravan način da se ulepša sebi dan, vikend ili čak godišnji odmor.

Poštovani moji....Tornik je pred nama!

Objektivom po Srbiji - klisura reke Mileševke, klisura sastavljena od kanjona, lepote i prirode u svom punom sjaju

Dvadesetčetiri kilometra čiste lepote.

Čiste prirode koja ponire negde i po tri stotine metara duboko, a najveća visinska razlika je preko hiljadu dvesta metara.

Pravoslavne i muslimanske bogomolje, tvrđava, dva planinska masiva koji je grade, te brojne druge atrakcije, samo su kratak trejler kojim se svako od nas može pozvati da spozna sa čime to jugozapadna Srbija raspolaže u dolini ove reke.

Jadovnik i Zlatar, planinski su masivi između kojih se Mileševka u selu Sastavci, sastala sa pritokom i nastavila da kleše klisuru koja tek čeka da bude otkrivena onako kako zaslužuje. Da, mesto se upravo tako i zove, jer se reke tu sastaju da bi daljih dvadesetčetiri kilometra ukrašavale fantastičnu prirodu nad svojim tokom.

Nekada davno, ovuda je prolazio i lokalno značajan put od Prijepolja do Sjenice, no kada je asfalt zamenio makadam, došlo je vreme da se sav taj nekadašnji značaj preseli na novi asfaltni savremeni put, a danas samo još tuneli na starom utabanom putu sa ponekom klupicom za odmor, predstavljaju avanturističku ponudu za šetnju ovim kanjonom.

Na toj šetnji, mogli bi nas iznenaditi i razni komadi divljači, ali i nadvisiti beloglavi supovi, iako ne u onom obimu kakav je redovna slika u području najpoznatijih meandara Uvca.

No, ovaj specijalni rezervat prirode kako je kategorisana ova lepota, ima itekako još toga da ponudi.

Na samom izlazu iz kanjona, Mileševsku reku obogatiće još jedna reka, upravo kod čuvenog manastira Mileševa, te će zajedno sa njom da pohrle u zagrljaj Limu.

Čitavo ovo područje kao da je stvoreno tako da svojim vodama oduzima dah, pa uz te čuvene meandre, imamo u blizini i jedan od najlepših kaskadnih vodopada Sopotnica, ali svaka od ovih voda je čudo sama za sebe, pa tako i nevelika reka Mileševka gradi ovaj pomalo nepristupačan ali veličanstven kanjon.

Jedan restoran sa sjajnim ambijentom i ponudom nudi savršen pogled na neki od vrhova ove klisure, a upravo se sa tog vrha otvaraju vidici koji tek najavljuju impozantnost klisure.

Upravo pri usponu sa jedne na drugu pomenutu tačku, toliko se toga može i videti i udahnuti...ali i naslutiti, jer ovaj kanjon najviše zapravo sugeriše tiho...daje da se nasluti.

Tek bi nekoliko dana provedenih ovde, uz nekog od meštana kao vodičem, možda odškrinuli za ozbiljnije čari ovog kraja i kanjona.

I to postaje jasno tek kada se od džamije popnemo na zidine srednjevekovne tvrđave i shvatimo da pogled koji naizgled štošta otkriva, zapravo daleko više toga skriva.

Toliko toga što tek čeka da bude otkriveno.

Ponešto i jeste otkriveno....recimo to da je ovo najjužnije stanište jedne od naših najpoznatijih četinarskih sorti, Pančićeve omorike, ali i nekih patuljastih vrsta poput sove ili orla.

Ipak, toliko toga tek čeka da otkrijemo.

Meni se u kratkom susretu sa ovom klisurom činilo čak da mi svaki pogled otkriva ponešto novo.

Ponešto za otkriti...

Objektivom po Srbiji - jezero Bruje, osveženje za vrele dane podno Fruške gore

Prvi topli dani i ove godine su minuli toliko brzo, da ih se i ne sećamo.

Zamenili su ih neki hladni, kako to zadnjih godina biva, a potom su naleteli neki vreli dani, taman da se više i ne navikavamo na proleća kakva pamtimo od davnina.

No, kukati za prolivenim mlekom, ili nekim davnim slavnim danima, gubljenje je vremena, energije i elana za život.

Ovako je, kako je.

Valja nam se prilagođavati, i potražiti sebi ona diskretna mesta na kojima se može jedan iznenadni vreli dan pretočiti u sjajan izlet sa kupanjem, sunčanjem, roštiljanjem i šetnjom kroz prirodu.

Erdevičko jezero, kako još lokalci zovu jezero Bruje, možda je i odličan predlog za neki od takvih dana.

Zapadni obronci Fruške gore, na nekih dvadesetak kilometara od granice, kriju nekoliko sjajnih jezera, prilagođenih za posetu stotinjak ljudi u komfornom modu, odnosno višestruko više u nekom, da kažem, ekonomskom modu.

Tako nešto bi mogla biti Budva u jeku sezone, recimo, pritom misleći na komfor na plaži.

Dakle, ostanimo pri zamisli da smo u komfornom modu.

Da potegnemo nepunih stotinu kilometara od Beograda, i nešto manje od Novog Sada, i od svih ovde ponuđenih jezera, odlučimo se za Bruje.

Šta bismo tada videli?

Mesto za parking sa obe strane brane duge tek nešto više od dve stotine metara.

Restoran koji zauzima kompleks na nekih pedeset do sto metara od samih kupališnih zona, te jednu interesantnu kampoliku infrastrukturu smeštenu usred primamljive nešto ređe, ali veoma senovite šumice, pod kojom se plaže pružaju za ulazak u vodu.

Ne, nije ovo sve, već samo predgovor za jednu lepu priču, priču o jezeru stvorenom za uživanje.

Istorija ovog jezera je naizgled nezanimljiva.

Nastalo je osamdesetih godina usled potreba za vodosnabdevanjem obližnje vinarije, no vremenom je izgubilo tu namenu, i poput većine ovakvih jezera, povereno na upravljanje lokalnom ribolovačkom društvu.

Neki se sećaju i krupnih kapitalaca vađenih iz upravo ovog jezera, ali danas se svakako može govoriti samo o sitnijim primercima, iako je riblji fond, u smislu raznolikosti vrsta, opstao u skoro punom sjaju.

No, ako zanemarimo taj gotovo obavezni ribolovački aspekt, shvatićemo da ovo jezero zapravo targetira danas sve više kupače i izletnike, i stvara nad sobom jedan lako vidljivi oreol onog nepatvorenog hedonizma koji postaje vidljiv već pri prvom prilasku vodi.

Ima li u tom oreolu i klica iz antičkih vremena koja ukazuju da su baš na ovom mestu postojala rimska kupališta, ne znam, ali je i to sasvim moguće.

Konačno, na dvadesetak kilometara odavde je funkcionisala i prava carska palata iz tog doba, te nije teško zamisliti da su i tadašnji stanovnici ovih krajeva umeli sebi da priušte izlet na ovakvo mesto, uživajući u blagodetima vode u koju je uronjeno telo sklono uživanju.

Ovaj kilometar jezera koliko ga reka Banja napaja po dužini, kao i onih tristotinjak metara širine koja tako privlači plivače da dosegnu drugu obalu, mogli bi biti čest izbor svakome od nas, jedan jednodnevni izlet na mesto na kome se lako može zaboraviti na stvarnost.

Prosečna dubina od 3,5 metara ne zvuči impozantno u odnosu na mnoga jezera, ali je svakako veća nego kod Palićkog jezera, što opet ne mora ništa da predstavlja kao podatak.

Na nekih stotinu i deset metara iznad mora, na jedan dan ovo jezero može skoro potpuno zameniti upravo to more. Asfaltni put svuda oko jezera, privlačna je informacija, ali svoju težinu ta informacija dobija tek vikendom, kada ume da bude i nesnosna gužva čak, a boravak na jezeru pretočen u ekonomik mod, možda ne bude zanimljiv mnogima od nas.

Zato bi i jedan radni dan, jedan dan godišnjeg odmora, jedan vreo dan...možda valjalo provesti upravo ovde.