Objektivom po Srbiji - Arheo park Pločnik, pokazna istorijska radionica na otvorenom, presek od praistorije do budućnosti

Praistorija, istorija ili pak budućnost....od čega započeti ovaj mali zaplet poznat kao Arheo prostor Pločnik...

Jer, odakle god započeli, teško da možemo pogrešiti.

A, da bismo unapred izbegli i neke druge greške, ili makar nedoumice, da odmah pojasnim zašto sam malopre nazvao Arheo prostorom, a ne Parkom Pločnik.

Pa, Pločnik je zapravo više toga, nešto je i Arheo park, no nije sve.

Pločnik je i mesto sa jedva stotinu stanovnika, ali je i Manastir pred kojim se obeležava čuvena srednjevekovna bitka, Pločnik je i lokalitet na kome su istraživana razna razdoblja, i posledično tome, lokalitet koji je pomerio naučna poimanja o prisustvu života vezanim za obradu metala, i to za čitavu polovinu milenijuma.

I na koncu, da.

Pločnik je i Arheo park koji nam šapuće kako se živelo nekada, u trenutku kada spoznajemo sebe kroz nekoliko hiljada godina razvučene prizme, ne bi li nas što pripremljenije taj trenutak preneo u našu budućnost.

Ukoliko doživimo neke ere stvaranja i napretka na pravilan način, moguće da nas ta spoznaja pogura dalje kroz visokotehnološku sadašnjost i budućnost. A, možda i ne...ko zna.

No svakako nije svejedno imati praktično u svom dvorištu jedan tako jasan presek istorije, ne morati koristiti pasoš za obići kakvu istorijsku znamenitost, i još kada se prikaz svega toga prilagodi savremenom komformizmu svih nas....to se može slobodno zvati bingom!

I tako dobismo pobednika.

Na ovaj lokalitet nedaleko od Kuršumlije i Prokuplja, zakoračićemo praistorijskim korakom, definitivno.

Kazaljke na nevidljivom vremeplovu će se premotati nekih sedam hiljada godina unazad, sve do vremena u kome su, po svemu sudeći iz rezultata savremenih istraživanja, na ovom lokalitetu, tadašnji ljudi napravili barem četiri metalurške peći u kojima su topili bakar iz dostupnih ruda.Istina, još uvek nisu pronađeni baš svi dokazi, ali i na osnosvu dosadašnjih, jasno je da je ovde funkcionisao do sada pronađeni najstariji metalurški, odnosno industrijski centar na svetu.

Vinčanska kultura, kako arheologija sistematizuje grupe ljudi i predmeta kojima su se služili, ovde je bila znatno uznapredovala u metalurškom smislu, ali je negde i dokazan kontinuitet naseljavanja ovog područja, čime je otvoreno dosta novih pitanja na koja ćemo, nadamo se svi, uskoro imati i poneke odgovore.

Dakle, praistorija je prva i najupečatljivija epoha koja je dala na značaju Pločniku, i eto, od nje smo i počeli ovu priču.

Vremenski skok iz praistorije u srednji vek, spustiće nas na isto ovo područje u osvit nastajanja moćne turske imperije koja se drsko i skoro neometano širila na ove prostore pljačkajući i pustošeći sve pred sobom.

Propast srednjevekovne srpske države započet je iznenadnom smrću najmoćnijeg vladara Nemanjića, Dušana Silnog, carskom krunom okićenog tek nešto godina pre prerane smrti.

Odmah potom isplivavaju najveće slabosti srpske srednjevekovne vlastele i u neshvatljivom porazu na reci Marici od daleko slabijeg turskog kontigenta, ne samo da su potencijal srpske odbrane nepovratno izgubljeni, već je i strah zavladao, a moral u razjedinjenoj Dušanovoj ostavštini doveden je na opasnu ivicu.

Štaviše, u samoj Evropi se osećao strah da je turska ekspanzija u kojoj su vešto zaobišli Vizantiju pustivši je da se samouništi u građanskom ratu, daleko dublja i opasnija od nasumičnih napada koje je trpela u tom momentu srpska razjedinjena vlastela. I ne samo opasna po ove krajeve, već da će se dalje širiti ta kolona neobuzdanih ratnika sa istoka, ka samom srcu Evrope.

I baš u takvoj atmosferi, na lokalitetu oko Pločnika, u neutvrđeno vreme na prelasku leta u jesen, vitezovi predvođeni Knezom Lazarom i Jug Bogdanom koji je bio gospodar ovog kraja, namamili su u smrtonosnu zamku Muratove jedinice.

Oborivši krišom stabla kojima će zaprečiti put i oduzeti manevarski prostor turskim jedinicama, srpska strana je ostvarila i generalno posmatrano prvu pobedu evropskog sveta nad nadirućim turskim vojnicima.

Podataka o bici nema previše, a detalja još manje, pa se o ovoj bici zapravo i malo zna, osim samog ishoda i sukobljenih strana, ali ono što je jasno je da su pred odlučujuću bitku na Kosovu, srpski vitezovi stekli značajno iskustvo, shvativši da je moguće na bojnom polju pobediti silu koja je već do tada stekla oreol nepobedivosti.

Bitka kod Pločnika jedna je od dve takve pobede pred rasplet koji se desio na Kosovu, nakon koga se srpska strana nikada više nije uspela frontalno suprotstaviti turskim jedinicama koje će vremenom, čak i do Beča doći.

Ponovo Pločnik, i ponovo neka istorijska anomalija i zanimljivost.

Danas je ovde uređen i Arheo park, radionica na otvorenom, osmišljena i dizajnirana tako da približi neko davnašnje vreme savremenom posetiocu. 

U tom Arheo parku, koji se zapravo nalazi tik uz magistralni put kojim se ide, između ostalog i prema Prolom banji, ali i Đavoljoj varoši, ali nije baš dobro označen, posetioci će pronači dosta interesantnih prikaza, pre svega načina života nekih od prvih ljudskih zajednica na ovim prostorima.

Iako se ne može sa sigurnošću utvrditi stil i arhitektura ondašnjih naseobina, prema nekim razumnim pretpostavkama rekonstruisane su kolibe materijalima i tehnikom tada dostupnim.

Stoga danas može da se ušeta u kuću od blata i drveta sa slamnatim krovom i utabanim zemljanim podom u kojoj je izvesni kovač kovao gvožđe korosteći improvizovani meh, ali i u sličnu kuću u kojoj je jedna vunovlačara tkala na primitivnom razboju kakvo sukno i tkaninu.

Moguće da će nekoga fascinirati i keramičarska, odnosno opekarska zanatlijska veština u nekoj od kuća, a možda će nekome izmamiti osmeh i zadrugarska kuća, kao osnova za neke klastere u budućnosti. Ko zna...

Ono što je važno je da je ovo jedan neuobičajen presek praistorije na jednoj livadi koja bez toga ne bi bila ništa, a ovako je zaslužila da ispriča svoju priču ovde.

Stoga, sledimo fotografije nadalje, i neka priča o Arheo parku Pločnik krene...